Pamtimo Roberta Spicera, psihijatra koji je homoseksualnost skinuo sa liste bolesti

Sve do 1973. godine, psihijatrija je homoseksualnost klasifikovala kao mentalnu bolest. Dr Robert Spicer, koji je predvodio promenu te prakse, umro je 25. decembra 2015. godine.

Doktor Robert Spicer, lekar zaslužan za deklasifikaciju homoseksualnosti kao mentalne bolesti 1973. godine, umro je u petak, 25. decembra 2015. godine. Sve do 1973. godine, Američka psihijatrijska asocijacija (APA) smatrala je homoseksualnost patološkom. Njihov Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje (DSM), prvobitno objavljen 1952. godine, naširoko je cenjeno dijagnostičko oruđe za zdravstvene radnike u Sjedinjenim Državama. Upravo je u tom DSM-u nekoliko normalnih ljudskih osobina, među njima homoseksualnost, opisano kao poremećaj i bolest a ne normalno, prirodno ljudsko ponašanje.

Kada je DSM prestao da klasifikuje homoseksualnost kao poremećaj 1973. godine, to je poslalo snažnu poruku lekarima za mentalno zdravlje i američkoj javnosti. Šesnaestog decembra iste godine, Njujork tajms je napisao: "APA, je promenivši poziciju koju je držala gotovo 100 godina, 15. decembra objavila da homoseksualnost nije mentalni poremećaj." Umesto "poremećaja", upotrebljen je izraz "konfuzija u seksualnoj orijentaciji", koji je Tajms definisao kao "kategorija za 'pojedince čije je seksualno interesovanje usmereno ka ljudima sopstvenog pola i koji su uznemireni svojom seksualnom orijentacijom, u sukobu sa njom ili žele da je promene."

Doktor Ronald Bajer je profesor Socio-medicinskih nauka na Univerzitetu Kolumbija. "Ako ste bili homoseksualac i duboko uznemireni zbog toga, to je bila psihijatrijska dijagnoza koju je lečila psihijatrija", rekao je on u intervjuu za VICE, dodavši da je vremenom ovaj stav takođe unapređen. "Spicer je bio duboko posvećen pitanju: 'Koji kriterijumi definišu mentalne bolesti? Je li to prosto subjektivna uznemirenost?' Kad bi osoba bila uznemirena zato što je crna, ne bismo rekli: 'E, pa možda možemo da je pretvorimo u belca… Afričko-američki pokret za građanska prava je u to vreme odigrao značajnu ulogu u oblikovanju diskursa", objasnio je doktor Bajer.

Prema Bajeru, postojale su dve komponente promene u DSM-u koje su bile posebno značajne. "Koje su bile unutrašnje sile u okviru psihijatrije koje su omogućile da do ove promene dođe i kako je na njih uticalo ono što se dešavalo u široj političkoj zajednici?" Doktor Bajer je objasnio da je doktor Spicer bio insajder koji je podstakao promenu u DSM-u, ali je njegov trud bio u skladu sa naporima organizacija za borbu za prava gejeva koje su nastale posle nereda 1969. godine ispred "Stounvol Ina" u Grinič Vilidžu. Ove organizacije koje su se borile za socijalnu pravdu su nekoliko godina radile pod zajedničkim nazivom Front za oslobođenje gejeva (GLF).

Promene iz 1973. godine bile su moguće delimično zahvaljujući dugoj istoriji protesta gej aktivista. Njujork tajms je 15. maja 1970. godine izvestio da su članovi Fronta za oslobođenje gejeva "pokušali da upadnu na sastanak Američke psihijatrijske asocijacije o seksualnim problemima." Članovi GLF-a su se okupili iz protesta zbog psihijatrijskog lista u kome se raspravljalo o lečenju gejeva električnim šokovima. Akstivisti, pisao je Tajms, "smatraju da je to varvarski, sadistički i mučenje". Narastao je veliki otpor represiji prema gejevima.

"Ova vrsta konfrontacije bila je karakteristična za kraj šezdesetih i početak sedamdesetih", rekao je doktor Bajer. "Ljudi su upadali na sastanke, prekidali ih i postavljali pitanja." On se prisetio jednog sastanka APA-e kada se neki psihijatar pojavio maskiran i predstavio masi kao "Doktor Anonimni". "On je rekao: 'Moram da budem anoniman, jer kad bih se otvoreno deklarisao kao gej, ne bih mogao da se bavim psihijatrijom."

U tom trenutku američke istorije, u mnogim državama je na snazi bio zakon protiv sodomije. Iako se danas oštro kritikuje ophođenje psihijatrijske zajednice prema članovima LGBT zajednice, doktor Bajer je rekao da su psihijatri koji su lečili homoseksualce šezdesetih i sedamdesetih smatrali da im pomažu da izbegnu ruku zakona. "Psihijatri su ponekad predstavljeni kao zlikovci", napomenuo je doktor Bajer. "Ali u tom trenutku oni su bili zapanjeni kad su shvatili da su se ljudi za koje su mislili da im pomažu okrenuli protiv njih i da ih doživljavaju kao deo iste te represije koju su želeli da zaustave."

Prema rečima doktora Bajera, doktor Spicer nije bio motivisan političkim pokretom. "Spicera je zanimalo da stvori psihijatrijski dijagnostički okvir koji je bio lišen psihoanalitičke misli, da bi mogao da redefiniše čitav psihijatrijski okvir." On je želeo da mentalno blagostanje određuju standardne mere i verovao je da je frojdovska struktura na kom je oblast izgrađena pogrešna.

Spicerovo zalaganje je dovelo do objavljivanja novog dijagnostičkog priručnika, DSM III. Ne samo da je homoseksualnost deklasifikovana, već je uklonjena i sama neuroza, što je uzdrmalo status kvo medicine mentalnog zdravlja sredine dvadesetog veka. "Bila je to ogromna promena. Konačno su u DSM III izbacili koncept neuroze kao konceptualni okvir psihijatrijskih poremećaja, što je bio centralni doprinos psihoanalitičke misli", rekao je doktor Bajer, napomenuvši da je to označilo radikalan raskid sa dominantnim mišljenjem tog vremena. "Psihoanaliza je bila dominantna paradigma u psihijatriji tokom čitavih pedesetih i šezdesetih. Svaku veliku školu koja je učila psihologiju vodili su ljudi sa psihoanalitičkom pozadinom."

Njujork tajms je 1973. godine napisao: "Doktor Robert Spicer kaže da APA ne tvrdi da je homoseksualnost 'normalna' ili 'abnormalna'." Prema Tajmsu, Doktor Spicer je smatrao da će odluka da se deklasifikuje homoseksualnost kao mentalni poremećaj navesti više gejeva da zatraže psihijatrijsku pomoć za svoje probleme "koji nisu homoseksualnost", zato što se lekar više neće truditi da "izleči" ili preobrati gej pacijente. Ova promena bila je podrška pokretu za oslobođenje gejeva, podržavši zagovaranje građanskih prava homoseksualnih građana koji su, u ono vreme, bili ne samo patologizovani zbog svoje ljudskih osobina, već i kriminalizovani. Te 1973. godine, pisao je Tajms, postojali su zakoni koji kriminalizuju homoseksualnost u 42 države, kao i u Distriktu Kolumbija.

Doktor Spicer je psihijatriju doživljavao kao nauku i želeo je da dijagnoze budu lišene subjektivnih, kulturoloških predrasuda. Kad se koncept "normalnog" redefiniše, doktor Bajer je ustvrdio, menjaju se ponašanja koja smatramo patološkim. "Ljudi poput Spicera su problem doživeli kao uticaj društvenih vrednosti na psihijatriju." Bilo je drugih, ekstremnije radikalnih psihijatara, kao što je bio Thomas Saz, koji u svojoj knjizi Mit o mentalnoj bolesti tvrdio da je mentalna bolest, jedan suštinski nejasan i krivo postavljen pojam, zamenila ulogu koju su nekad u civilizaciji imale religija i vradžbine. Ali lekari kao što je Spicer su verovali u ovu oblast, smatrajući da ćemo, ako preispitamo definiciju normalnog, postići bolje razumevanje ljudskog uma.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagram