​Kratka istorija kristal-meta

Australijska federalna policija zaplenila je nedavno pošiljku metamfetamina vrednu deset miliona dolara (sedam američkih) unutar tri kičasta kineska kipa. Istražitelji su izvadili sadržaj statua, zamenili ga veštačkim, i isporučili pošiljku na adresu u Kanberi. Kasnije su uhapsili nigerijskog državljana koji je došao da je preuzme.

Sve se ovo desilo zato što je led čisto zlo, jel' tako? Pa, ne baš sasvim. Kao i sve druge ilegalne supstance na svetu, led je potekao iz legalnih laboratorija farmaceutske industrije i tek poslednjih godina stekao aktuelnu reputaciju. Dakle, da bismo malo raščistili stvari, evo kako se sve to desilo.

Amerikanci ovu drogu tačnije zovu met. Spid je takođe met, samo u obliku praha. Vredi istaći da krek nema veze sa metamfetaminom, već je alternativni oblik kokaina. Da ne bi bilo zabune, zvaćemo led metom u ostatku teksta.

Sve je počelo na berlinskom Univerzitetu Humbolt gde je 1871. iz Japana na studije stigao dvadeset-petogodišnji Nagai Nagajoši, prvi farmaceut svoje zemlje. U ovo vreme, bavljenje hemijom još uvek je imalo blage prizvuke alhemije; daleko od očiju javnosti, nastajali su proizvodi koji će s vremenom postati plastika, đubrivo, lekovi, eksploziv, i brojni drugi artikli koji se danas mogu naći u svakom domu. Nagajošija je vlada Japana poslala da uči od Augusta Vilhelma fon Hofmana) koji je bio na glasu međunarodno po praksi da studentima dozvoljava pristup laboratoriji, kao i po entuzijazmu za jedinjenja biljnog porekla. Pod Hofmanom, Univerzitet Humbolt podario je svetu moderne boje, petrohemijsku destilaciju, i metamfetamine.

Nagai Nagajoši je vršio analizu sastojaka tradicionalnih azijskih biljnih preparata, i tako uspeo da izoluje stimulans po imenu efedrin iz kineske biljke latinskog naziva Ephedra sinica. Neki misle da je Nagajoši pokušavao da stvori drogu sličnu kokainu, koji je Sigmund Frojd na sva usta hvalio u svojoj knjizi Über Coca (1884). Ali pošto je efedrin bio otkriven 1885., smatralo se da je u pitanju zanimljivost bez praktične koristi. Iako se Nagajoši nadao da bi efedrin mogao da pomogne obolelima od astme, nemačka farmaceutska kompanija E. Merk odbila je drogu uz tvrdnju da ne poseduje nikakvu prednost u odnosu na adrenalin. Ovo je verovatno motivisalo Nagajošija da pojača dejstvo efedrina, pa je tako uspeo da proizvede prvi metamfetamin 1893. Ali pošto Nagajoši nikako nije mogao da mu nađe praktičnu primenu, met je bio zaboravljen.

Godine 1919., sasvim drugi japanski student u Berlinu po imenu Akira Ogata, otkrio je lakši i brži proces za sintetizaciju kristalnog meta. Koristio je Nagajošijev efedrinski recept ali je dodao crveni fosfor i jod; efekat je bio nepromenjen u vrlo zgodnom kristalnom obliku. Recept je plasirao kroz britansku firmu Burroughs Wellcome & Co, koja ga je uvela ovaj novi medikament u evropsku psihijatriju.

Metamfetamin je prešao iz ezoteričnog preparata u narkomansku pošast zahvaljujući Drugom svetskom ratu. Godine 1934., nemačka farmaceutska kompanija Temler počela je da istražuje njegov potencijal na širokom tržištu. Patentirali su „proces za kristalizaciju amina", i 1939. godine na tržište pustili prvu met tabletu pod imenom pervitin, u cilindričnom pakovanju od 30 pilula. Javnosti se preparat nudio kao neki ekstremni Red bul – jača koncentraciju, drži vas budnim. Ubrzo je postao popularan među nemačkim vojnicima; piloti Luftvafea zvali su ga Geringovom pilulom.

Vrlo slična stvar desila se i u Japanu, ali dok su Nemci neformalno usvojili met, Japanci su ga prigrlili sa imperijalističkom strašću. Zvali su ga filopon, što je skraćenica za nešto kao „ljubav prema poslu", i gurali ga u sve rodove vojske kao i u državne fabrike. Posebno visoke doze servirane su kamikaze pilotima pre nego što bi pošli na misiju, iz prilično očiglednih razloga. Slučajevi psihoze izazvane ovim stimulansom javljali su se na sve strane, ali kao i u Nemačkoj, incidenti su zataškavani po nalogu farmaceutskih kompanija.

U Americi, pedesete godine bile su zlatno doba za dijetalne pilule na bazi meta. Nekoliko kompanija patentiralo je metamfetamine pod raznim imenima, uključujući tu i obetrol. Lekarski priručnik iz 1972. navodi da svaka tableta obetrola od 10 miligrama sadrži 2.5 miligrama metamfetamin-saharina. Ko je gledao Rekvijem za san dobro zna kakve su bile posledice ove terapije. Tokom šezdesetih, ovakvi proizvodi postepeno su povučeni iz upotrebe, a zvanično su stavljeni van zakona 1970. godine.

_________________________________________________________________________

"Spice boys": Britanija na udaru sintetičkih droga

_________________________________________________________________________

Japan je, sa druge strane, mnogo ranije zabranio korišćenje meta. Krajem četrdesetih, stimulansi iz vojnih viškova preimenovani su i pod imenom hiropon nuđeni gladnom i očajnom posleratnom stanovništvu. U vojsci je zavisnost od meta već bila van kontrole, ali u široj populaciji buknula je prava epidemija. Uredba o kontroli stimulansa doneta 1951. zabranjuje svaku proizvodnju i upotrebu meta. Procenjuje se da je do 1954. u Japanu bilo još oko pola miliona zavisnika i dva miliona bivših korisnika – približno 3.8% ukupnog stanovništva.

Sledeći Japan odnosno SAD, i Australija je pooštrila regulativne mere. Kod nas je dugo postojao pragmatičan stav prema drogama, nikad se nisu dozvoljavali sumnjivi lekovi kao u Americi. Pre šezdesetih, u Australiji su zbog droge mahom hapšeni stranci; tek se posle rata u Vijetnamu javila pojava „rekreativne upotrebe droga" među veteranima. Ali tokom sedamdesetih, dok su se SAD spremale da proguraju svoju „rat drogama"agendu kroz Ujedinjene nacije, Australija se prebacila sa britanskog principa svođenja štete na minimum u pravcu američkog uterivanja kriminalne pravde.

Pre sedamdesetih, droge je u Australiji regulisao član zakona o otrovima. Ali onda su počele da se jedna za drugom donose uredbe da bi se delovalo protiv ljudi koji drogu aktivno prodaju, a kazne su podignute i za posedovanje. Mediji su se dohvatili pošasti narkomanije i počeli da primenjuju moralnu dihotomiju na farmaceutske proizvode. Preparati kao što je aspirin bili su proglašeni za dobre, a preparati kao što je met za zle, iako su u oba slučaja u pitanju hemikalije bez ikakvih moralno-etičkih sklonosti. Drugim rečima, sama kultura diktira kako će se na neku drogu gledati. Aspirin nije ništa prirodniji nego met, ma kako izgledali njihovi korisnici.

I tako stižemo do današnjeg vremena, gde o drogama više nije moguće pričati bez da neko pomene met. Pošto je upotreba u ruralnim krajevima sve više rasprostranjena, a slučajevi javnih ličnosti kao što je Ben Kazins privlače pažnju javnosti, bivši premijer Toni Abot najavio je formiranje radne grupe posvećene ovom problemu. Termin „epidemija" se olako koristi, iako se met u stvari sve ređe koristi. Statistika iz 1998. Kaže da je 3.9% građana preko 14 godina koristilo ovu drogu, dok podaci iz 2013. pokazuju da je taj broj pao na 2.1%. Glavna razlika je u tome što većina ljudi danas puši kristalni oblik meta umesto da šmrče prah.

Kao što je plenidba opisana u uvodu pokazala, ljudi se i dalje plaše meta i žele da ga neko ukloni sa ulica. To ima smisla, ali atmosfera straha koja se gradimnogo toga izostavlja. Met je hemijski preparat kao i bilo koji drugi. Njegov efekat na društvo govori više o stanju u kom se društvo nalazi nego što govori o samoj drogi.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu