FYI.

This story is over 5 years old.

vesti

Desetine zemalja su počinile ratne zločine ili nezakonito deportovale izbeglice 2015. godine

Najmanje 30 zemalja je tokom 2015. godine ilegalno prisililo izbeglice da se vrate u njihove domovine u kojima su im životi ugroženi, dok su ratni zločini i druga kršenja "zakona rata" počinjeni u bar 18 zemalja, kaže se u godišnjem pregledu...
25.2.16
Brod pun izbeglica naroda Rohinja u morima jugoistočne Azije. Foto via Amnesty International

Najmanje 30 zemalja je tokom 2015. godine ilegalno prisililo izbeglice da se vrate u njihove domovine u kojima su im životi ugroženi, dok su ratni zločini i druga kršenja "zakona rata" počinjeni u bar 18 zemalja, saopštila je međunarodna organizacija Amnesti Internešnal.

U godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu, ova nevladina organizacija upozorava da mnoge vlade drsko krše međunarodno pravo. Generalni sekretar Amnestija Salil Šeti je izjavio da su kratkoročni nacionalni interesi i drakonske bezbednosne akcije dovele do "besprimernih i do sada nezabeleženih napada na ljudska prava" tokom 2015. godine.

Reklame

"Vaša prava su ugrožena, brojne vlade širom sveta se prema njima odnose sa vrhunskim prezirom", izjavio je Šeti.

Jedan od najočiglednijih primera zemalja koje okreću leđa azilantima zabeležen je u Aziji, kada su krijumčari ljudi ostavili hiljade ljudi iz Mjanmara i Bangladeša - većinom progornjenih Rohinja muslimana - na otvorenom moru bez vode i hrane.

Stotine ljudi je umrlo od gladi i žeđi dok su zemlje u regionu igrale "ping-pong na moru" ne prihvatajući da ih prime, piše u izveštaju Amnestija.

Organizacija je oštro kritikovala Mađarsku zbog zatvaranja granica i sprečavanja hiljada očajnih izbeglica i opstruiranja regionalnih napora da im se pomogne.

Više od milion izbeglica i imigranata stiglo je prošle godine u Evropu, a mnogi od njih su bežali iz ratnih zona. Amnesti tvrdi da je, uz izuzetak Nemačke, reakcija na krizu u Evropi bila "žalosna".

"Ta Evropa, najbogatiji blok na svetu, nije u stanju da povede računa o osnovnim pravima nekih od najproganjanijih ljudi na svetu i to je sramota", kaže Šeti.

Pozvao je svetske lidere da nađu pravne i dostojanstvene načine kojim će se izbeglice naći na bezbednom i upozorio da milion i dvesta hiljada ljudi mora da bude što pre smešteno na sigurno.

Amnesti je osudila ubistvo hiljade civila u Siriji u direktnim napadima bure-bombama i sličnim oružjem i kritikovala duge opsade civilinih oblasti i blokiranje međunarodne pomoći izgladnelim ljudima.

Reklame

Organizacija takođe tvrdi da je Saudijska Arabija počinila ratne zločine bombardujući oblasti u Jemenu i kritikujući ovu zemlju zbog opstrukcije pokretanja istrage Ujedinjenih nacija o prekršajima svih strana u sukobu.

Šeti je upozorio da nisu samo ljudska prava, već i zakoni i institucije koji treba da ih štite došli na udar.

Brojne afričke zemlje su zapretile da će napustiti Međunarodni krivični sud, pokrenut da bi se okončala nekažnjivost političkih i vojnih vođa koji su počinili ratne zločine.

Zemlje koje sprečavaju saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom su Kenija, Obala Slonovače i Južna Afrika, koje su prošle godine ignorisale sudski nalog da se uhapsi predsednik Sudana.

Šeti je takođe rekao da previše država koristi pretnju nasiljem naoružanih grupa kao izgovor da se "zaobiđu ljudska prava."

"Ljudska prava civila ne mogu se žrtvovati zbog neodređene ideje o borbi protiv terorizma", rekao je Šeti. "Neodgovarajuće reakcije brojnih vlada na bezbednosne pretnje njihovim državama dovode do urušavanja civilnog društva, prava na privatnost i prava na slobodu govora; kao i očigledni pokušaji da ljudska prava postanu nekakve prljave reči, tvrdeći da su protivna nacionalnoj bezbednosti, redu i zakonu, kao i 'nacionalnim vrednostima'."

"Ljudska prava su neophodnost, a ne dodatak… Ulozi za čovečanstvo nikada nisu bili viši", dodao je Šeti.

Godišnji pregled Amnesti internešnala, koji čine izveštaje iz 160 zemalja i teritorija, ipak zaključuje da je ponegde ipak došlo do napretka na polju ljudskih prava tokom prošle godine.

Tri zemlje — Madagaskar, Fidži i Surinam — ukinule su smrtnu kaznu 2015. godine, a Mongolija će to učiniti 2016. U drugim zemljama su pokrenute državne kampanje da se ukinu dečiji brakovi, dok su u određenom broju država usvojeni zakoni kojim se priznaju istopolni brakovi.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu