FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

​Zašto je zdravo lizati je

Vagine su prepune istih probiotskih bakterija koje sadrži zdrava hrana od jogurta do kombuhe. Ako se ljudi već trude da unose što više zdravih bakterija mogu, zašto ih ne bi lizali sa vagina?
8.5.16

Foto via Flickr user Adamknit

Danas sigurno svi znaju da u vagini žive milijarde bakterija . Ovaj genitalni ekosistem tehnički se zove „vaginalni mikrobiom", ali ja volim da svoj zovem „ Pica Parti". Zadatak ovih bakterije je da spreče širenje onih drugih, štetnih bakterije koje samo čekaju da preplave pičku. Sedamdeset posto vagina pokriva samo jedna vrsta laktobacila koja proizvodi mlečnu kiselinu i održava pH nivo na 4.5 tamo dole.

Znaš gde još postoje laktobacili? U stomaku. Upravo se crevne bakterije obično zovu probiotskim. Ova flora utiče na sve i svašta, od varenja do alergija, od ekcema do Alchajmera; što više pozitivnog uticaja crevnih bakterija naučnici otkrivaju, to se više proizvoda plasira na tržište koji navodno regulišu džunglu koju svi nosimo u stomaku. Probiotici se dodaju proizvodima kao što su jogurt, šampon, i pena za brijanje.

Reklame

Ali meni zvuči kao da se ovde propušta prilika. Ako je vagina puna zdravih bakterija, i ako se ljudi trude da ih unose što više mogu, zašto ih ne bi lizali sa vagina?

„Nije neizvodljivo, ali malo je verovatno," kaže Dr Helena Mendes-Soares sa Klinike Majo. „Ne znam da li su rađena istraživanja na tom planu." Baš se pitam zašto nisu.

Ako je vagina puna zdravih bakterija, i ako se ljudi trude da ih unose što više mogu, zašto ih ne bi lizali sa vagina?

Da bi imala probiotski efekat, vaginalni sekret morao bi da sadrži dovoljno zdravih bakterija. Kanada i Italiju kažu da je minimum jedna milijarda kolonijskih jedinica (CFU) po porciji. Povrh svega, bakterije moraju biti sposobne da bezbedno stignu do debelog creva (gde većina njih živi) a da ih usput ne uništi želudačna kiselina.

Koliko bakterija sadrži jedna porcija pice? I šta bi tačno bila jedna porcija? Dr. Mendes-Soares kaže da između sto hiljada i sto miliona ćelija laktobacila postoji u svakom gramu vaginalne tečnosti. Dakle, da bi izvođač radova uneo dovoljno bakterija za probiotski efekat, morao bi da unese negde između deset grama i deset kilograma sekreta. Prva stavka deluje izvodljivo, druga baš i ne.

Recimo da je bakterijska džungla malo bujnije obrasla, pa da je partneru dovoljno da unese samo deset grama. Da li možemo biti sigurni da će tih 10 g preživeti put do debelog creva? Istraživanje iz 2005 . pokazalo je da glukoza štiti laktobacile dok se kreću kroz sistem za varenje. Vaginalni sekret nije poznat po visokom procentu glukoze, ali jedan sladak obrok neposredno pre čina bi mogao da obezbedi dovoljno šećera. Laktobacili su prirodno otporni na kiseline, pa bi teorijski mogli da prevale put između usta i creva čak i bez glukoznog omotača.

Reklame

Pa ipak, tu se javlja još jedan problem – kontaminacija. Tokom kunilingusa, „postojala bi mogućnost transmisije drugih članova mikrobioma," kaže Dr Mendes-Soares, „kako korisnih tako i štetnih." Dakle, razne nepoželjne bakterije bi mogle da se unesu uz poželjne laktobacile. Naravno, tu je i uobičajeni rizik od polno prenosivih bolesti.

Nekim ljudima u izrazu „probiotska pica" više smeta reč „probiotska". Infektolog po imenu Mark Krislip je 2009. na svom blogu izneo sumnje u osnovanost čitave probiotske industrije. Jedna od glavnih zamerki bila je činjenica da laktobacili i bifidobakterije koje probiotski proizvodi sadrže možda i nisu istog roda kao oni koji postoje u ljudskom telu. Bar u tom pogledu je vaginalni sekret bolji od Aktivija jogurta. Znamo da su njegove bakterije ljudskog porekla jer iz ljudskog tela dolaze, nema laži, nema prevare.

Nije još pouzdano utvrđeno da li su probiotici zaista toliko korisni kao što se Džejmi Li Kertis trudi da nas ubedi. Postoje brojni dokazi da probiotici pomažu kod sindroma osetljivih creva, kod dijareje izazvane antibioticima, i kod drugih digestivnih problema. Ali ne postoje slični dokazi da ovi proizvodi na duže staze nude ikakve pozitivne efekte, ni da produžavaju životni vek. Ispituje se da li laktobacili mogu da pomognu u regulaciji holesterola, što bi bilo od ogromnog značaja jer srčana oboljenja i dalje drže prvo mesto po smrtnosti. Preliminarni rezultati obećavaju, ali još ništa konkluzivno nije izvedeno.

Obe strane se slažu po jednom pitanju: probiotici ostaju u organizmu samo ako se redovno unose. Dakle, ako postoji ikakva šansa da se lizanjem pice popravi zdravstveno stanje, to se mora raditi redovno.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu