​Prava istina o slavnom ubistvu koje je naručio Eskobarov kartel

Adler Beriman "Beri" Sil bio je krijumčar droge koji je, ranih osamdesetih, organizovao unošenje više hiljada kilograma kokaina i marihuane u Sjedinjene Države preko zabačenog aerodroma u ruralnom zapadnom Arkanzasu.
4.4.16

Pablo Eskobar, levo, i Horhe Luis Očoa, desno sa kačketom, dva lidera medeljinskog kokainskog kartela, na borbi bikova u Medeljinu, u Kolumbiji, 1984. (AP Photo)

Adler Beriman "Beri" Sil bio je krijumčar droge koji je, ranih osamdesetih, organizovao unošenje više hiljada kilograma kokaina i marihuane u Sjedinjene Države preko zabačenog aerodroma u ruralnom zapadnom Arkanzasu. Ali dok je radio sa braćom Očoa iz medeljinskog kartela Pabla Eskobara, Sil je uhapšen na Floridi 1983. godine. Poreklom iz Luizijane, ubrzo je postao doušnik i počeo da radi za federalne agente; Philadelphia Inquirerje kasnije Sila nazvao "najvažnijim svedokom u istoriji američke Uprave za suzbijanje droge (DEA)".

Nedugo pošto je započeo karijeru doušnika, naslovni tekst u Vašington tajmsu Edmonda Džakobija razotkrio je Sila kao agenta vlade. (A možda i dodatno doprineo skandalu Iran-Kontra koji se u to vreme uveliko kuvao.) Kad od njega kao dušnika više nije imala nikakve koristi, DEA je raskinula sve veze sa Silom, a nedugo potom ga je uhapsio FBI u Luizijani, gde je kancelarija državnog tužioca iz Baton Ruža podigla optužnicu protiv njega za krijumčarenje droge. Sil je na kraju dobio petogodišnju uslovnu kaznu, zajedno sa šest meseci koje je morao da provede u lokalnom prihvatilištu.

Tamo je 19. februara 1986. godine Berija Sila upucao i ubio u njegovom parkiranom kadilaku kolumbijski plaćeni ubica sa mašinkom mek-10.

Ovaj krijumčar predstavljen je u romantičnom svetlu kao najamni vojnik kog su izradili federalni agenti kad ga je Denis Hoper glumio u filmu iz 1991. godine "Izdan". Ali realnost Silovog života rasvetljena je u "Kraj krijumčara: Život i smrt Belrija Sila", novoj knjizi bivšeg marinca i agenta FBI Dela Kana koja izlazi 1. aprila ove godine.

Pročitajte i: "Kako sam proveo dan sa bratom Pabla Eskobara"

Stanovnik Klivlenda koji je 22 godine proveo u FBI-u radeći na slučajevima rasnog nasilja, korumpiranih zvaničnika i poslovnog kriminala, Han kaže da je prvi put u životu video kokain 1967. godine. Ali pre nego što su operativni sastavi zaduženi za trgovinu drogom počeli da niču pod Reganovom administracijom, on još nikad nije radio na slučaju povezanim sa drogom. Ovaj bivši agent, koji je odigrao ključnu ulogu u FBI-jevoj operaciji u Baton Ružu a danas radi kao privatni detektiv, kaže da je zapazio kako internetom kruži nekoliko suludih glasina o njegovoj nekadašnjoj meti i da je želeo da raščisti sve te nedoumice. Evo šta je imao da nam kaže.

VICE: Ispričajte nam kako ste upoznali Sila i kako su ga uhapsili — i preobratili — agenti FBI.

Bivši agent FBI Del Han: On je uglavnom dilovao drogu i marihuanu 1983. godine, kada je DEA vodila Operaciju Kreštavac — tajnu operaciju — na Floridi. Agent DEA Rendi Bizli je radio pod lažnim identitetom. Jedan od Silovih pomagača u krijumčarenju uhvaćen je u Operaciji Kreštavac, te je kasnije sklopio pogodbu sa DEA i pristao da im isporuči Sila.

- Ubrzo nakon što je protiv njega podignuta optužnica, Sil je stupio u kontakt sa Bizlijem i zamenikom državnog tužioca koji je radio na slučaju, Brusom Cimetom, nudeći saradnju i da im otkuca braću Očoa iz medeljinskog kartela. Ali pošto-poto nije želeo da ide u zatvor. Želeo je da njegovi saoptuženici budu pušteni i želeo je da sve to uradi tako da ne kaže svom advokatu. Bio je arogantan i zahtevan, a pretpostavljam da je to odbilo Bizlija i Cimeta. Oni nisu prihvatili njegove uslove.

- On se onda vratio u Baton Ruž i pokušao da razgovara sa državnim tužiocem Stenom Bardvelom. Bardvel nije verovao posredniku i odbio je da se vidi sa Berijem. Zato je ovaj onda odleteo u Vašington i otišao pravo u kancelariju potpredsednikovog operativnog sastava za droge i ponudio da im bude doušnik. Oni su ga poslali kod DEA u Majami, gde su za njega postali zaduženi agenti Houra i Džejkobsen. Pismo sporazuma sa državnim tužiocem u Majamiju potpisao je 28. marta 1984.

Tokom čitave knjige Sil odaje utisak šaljivdžije. Šta ste mislili o njemu u ono vreme?

- Znali smo da imamo posla sa krijumčarem koji je radio isključivo vazdušnim putem. Znali smo gde drži sve svoje avione. Od Rendija Bizlija i iz Operacije Krešatavac smo znali da je Sil često ugovarao poslove u telefonskim govornicama. Nismo znali gde i kada će stići tovar kokaina, ali smo dobili pouzdane informacije i tri jake krivične tužbe za upotrebu telefona za krijumčarenje. Ispitao sam Vilijema Erla juniora, lika koji je bio sa druge strane ta tri razgovora. On je pristao da svedoči, u to vreme se nalazio u pritvoru u Nju Orleansu jer je bio uhvaćen sa avionom punim marihuane — želeo je da pomogne sebi. Sva tri telefonska razgovora ticala su se Erlovog leta pajperom do Mene [planinskog aerodroma u Arkanazasu] radi postavljanja ilegalnog sistema točenja goriva. Pajper je bio novi avion koji je Sil pripojio svojim vazdušnim snagama.

- Dva puta sam se video privatno sa Silom nakon što sam otišao u penziju. Svaki put je bio neposredan — imao je smisla za humor. Ali nije bio tako pametan i lukav kao što je mislio. Na primer: jedan od njegovih pomagača se verovatno udavio prilikom pokušaja spašavanje tovara droge. Jedan drugi njegov lakej je prosleđivao informacije državnoj policiji Luizijane i DEA. Sil je uhapšen u Hondurasu i proveo tamo skoro godinu dana u zatvoru. Često je koristio telefonske govornice jer je mislio da su bezbedne. Ali prisluškujući ga uspeli smo da otkrijemo koje su mu govornice omiljene i da ozvučimo njih deset. Mislio je i da njegovi drugari iz DEA u Majamiju mogu da mu pomognu — a nisu mogli.

Sil je bio u središtu svih tih dešavanja kada je kokain masovno pristizao iz Kolumbije. Kako ste pristupili slučaju protiv njega, budući da pre toga ni sami niste radili ni na jednom slučaju trgovine drogom?

- Naučio sam dovoljno o poslu krijumčarenja droge da znam na kom principu on funkcioniše. Znao sam da je Sil imao mnogo pomagača i znali smo za većinu njih. Većina slučajeva trgovine drogom gradi se preko tajnih operacija, dobrih doušnika i prisluškivanja, ili svega toga zajedno. Takođe, ljudi zaduženi za narkotike iz državne policije Luizijane i DEA imali su dobre, pouzdane doušnike koji su već radili sa Silom.

- Želeli smo presudu za neprekinuti zločinački poduhvat i doživotnu kaznu. Presuda za neprekinuti zločinački poduhvat zahteva tri prethodne osude u vezi sa trgovinom drogama. Gotovo od početka imali smo dve od neophodnih tri: (1) Presudu po optužnici iz Operacije Kreštavac koja je završila na sudu i (2) priznanje krivice po drugoj optužnici iz Kreštavca, što se desilo kad je Sil postao doušnik DEA. Znali smo da je prao novac u Meni, u Arkanzasu, a istu aktivnost smo otkrili i u Baton Ružu.

Koliko su bile umešane, ako uopšte, CIA i druge federalne agencije kad je u pitanju trgovina drogom?

- Jedina federalna agencija sa kojom je Sil ikad sarađivao bila je DEA. Silovo svedočanstvo pod zakletvom bilo je da nije imao saznanja o tome da je ikad radio za CIA. U ispitivanjima posle skapanja pogodbe nikad nije rekao ni meni niti bilo kome drugom da je radio za CIA ili da je radio za bilo koju drugu agenciju sem za DEA. Naša operativna jedinica nikad nije pronašla nijedan dokaz da je CIA sarađivala sa Silom na krijumčarenju droge. Ne postoji ni trunka čvrstog dokaza da je Sil ikada radio za CIA ili da im je pomogao u njihovim operacijama. A CIA je negirala svaku vezu sa Silom.

- Moja knjiga se ne bavi optužbama da je CIA bila umešana u poslove sa drogom, osim što navodim nalaze Kerijeve komisije — četiri pilota koja su radila za CIA prevozeći oružje i humanitarne zalihe bila su umešana i u krijumčarenje droge. Krivim CIA zato što unapred nije dobro proverila te pilote. Da jesu, lako bi saznali za njihove veze sa krijumčarenjem droge. Onda ih ne bi angažovali i izbegli bi gomilu optužbi i teorija zavere. Mislim da je CIA očajnički želela pilote i da im nije im bilo važno šta oni rade kad ne lete u sklopu njihovog projekta.

Šta znate o okolnostima koje su dovele do Silovog ubistva?

- On je konačno potpisao sporazumno priznanje krivice sa nama u Srednjem distriktu državnog tužioca Luizijane. Već je dobio desetogodišnju kaznu u Floridi. U njegovom sporazumnom priznanju krivice sa nama bilo je istaknuto da njegova kazna u Srednjem distriktu, po prvoj tački optužnici za posedovanje sa namerom distribucije preko dve stotine kila kokaina, neće premašiti desetogodišnju kaznu koju je već dobio na Floridi. Po drugoj tački naše optužnice, za pranje novca, dogovoreno je da će biti osuđen na uslovnu kaznu. Prema uslovnoj kazni, zakon dozvoljava da sudija naloži optuženom da određeno vreme provede u prihvatilištu.

- Sudija Polozola se veoma nerado složio sa sporazumnim priznanjem krivice i pristao je na desetogodišnji zatvor i uslovnu kaznu. On je od Sila zahtevao da vreme od šest posle podne do šest ujutro svakog dana provodi u prihvatilištu koje je držala Vojska spasa. Sil i svi ostali su znali da su braća Očoa naručili njegovo ubistvo. I na kraju su poslali tim ubica u Baton Ruž i ubili ga dok je sedeo u svojim kolima na parkiralištu objekta Vojske spasa.

Budući da je bio maltene javna ličnost, zašto nije dobio zaštitu kada se saznalo da je doušnik FBI i da je protiv njega podignuta optužnica?

- Sil je mislio da je pametniji i lukaviji od braće Očoa. On je potcenio njihovu želju da ga ubiju i precenio svoju sposobnost da ih nadmudri. A optuženog ne možete naterati da prihvati zaštitu svedoka — sudija ne može da izda takav nalog. To se radi na strogo dobrovoljnoj bazi i time upravlja šerifska služba Sjedinjenih Država. Dogovorili smo se da se njegova uslovna kazna prebaci u Njujork ili na Floridu. On je odbio Njujork, a sudija Palozola je smatrao da njegov odlazak na Floridu nije dobra ideja.

- Kasnije smo od Silovog pilota saznali da nije ni nameravao da poštuje uslovnu kaznu i da je planirao već sledećeg dana da pobegne u Kosta Riku i tamo nastavi sa krijumčarenjem kokaina.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu