Lik otkupljuje pornografske kolekcije pokojnika

Kada blizak rođak umre treba se nositi sa mnogim stvarima. Sa žalošću, naravno, to je najkrupnija stvar. A tu su i opipljivije stvari: treba organizovati sahranu, obaviti mnogo depresivnih telefonskih poziva, i u nekim slučajevima, u tišini se otarasati obimne kolekcije pornografije. Do nedavno, to je podrazumevalo odlazak na deponiju. Ali sada postoji kompanija koja će ti pomoći da je se otarasiš, i pritom ti to zadovoljstvo i platiti.

Dejv (koji nije želeo da mu objavimo prezime, kao ni fotografiju) je osnovao webuyanyporn.com da bi prikupljao zalihe za klasični porno šop koji će uskoro ponovo da otvori, Rambooks, u severnom Londonu, i time pomaže i sebi, i zajednici. Ima još dobrih vesti: ne morate čak ni da budete mrtvi da bi Dejv otkupio vašu pornografiju; ako ste poprilično živi i imate neke ljigavštine na prodaju, kontaktirajte ga, i možda ćete uspeti da se dogovorite.

Našao sam se sa Dejvom tokom vikenda, u njegovoj radnji na Holovej Roudu.

VICE: Zdravo, Dejv. Kako funkcioniše čišćenje kuća od pornografije?

Dejv: Pa, isprva mi samo bila namera da dopunim kolekciju. Upravo jutros sam imao jedan posao. Otišao sam u Bou i pokupio hiljadu časopisa.

Opa.

Nisu bogzna kakvi. Neki Escorts časopisi od 2000. naovamo. Tip me je zvao jer su ih našli dok su raščišćavali dedinu kuću i nisu znali šta da rade sa njima.

To je velika kolekcija. Da li obično nalaziš toliko mnogo?

Bilo ih je na hiljade, sa raznih mesta. Mada, ljudi ih inače imaju od sto do dvesta.

Koji je bio najzanimljiviji plen koji si kada imao?

Jednom me je pozvao jedan sveštenik. To je sve što ću reći.

Kakve stvari ti prodaješ? Klasične, ili ručnu radinost?

Dole imam neke ručno izrađene knjige, ali uglavnom imam klasične stvari, od pedesetih godina, pa nadalje. To je bila zlatna era pornografije, sa sjajnim fotografima, kao što je Harison Marks, čije je osvetljenje bilo sjajno. Tada je pornografija zaista krenula. Mnoge od ovih knjiga sadrže detalje o osvetljenju koje su koristili, i ostale tehničke detalje.

Znači, pornografija je je bila namenjena isključivo ljubiteljima fotografije?

Zapravo, to su tako radili da bi izigrali zakon. Prodavali su je kao umetnost.

Da li su pornografske radnje imale problema sa zakonom i u skorije vreme?

Da. Sedamdesetih i osamdesetih godina sam to stalno mogao da vidim u Sohou. Došli bi policajci i rekli, „Mi mislimo da je to nelegalno". To je bila veoma siva zona, a to je i danas. Ali onda se pojavila klasifikacija, čime smo dobili jasnije smernice oko toga šta je prihvatljivo.

Gledajući moju radnju možeš da saznaš kakav je bio Super Mags u Sohou. Niko nikada nije mnogo ulagao u radnje, jer je policija uvek dolazila i razvaljivala ih. Neki kažu da Rambooks izgleda kao seks šop iz osamdesetih.

Zašto ljudi kupuju klasičnu pornografiju?

To je za kolekcionare. Neki se sete svoje mladosti i kažu mi, „Poznajem tu devojku!" Čak se i električar koji je došao nešto da popravi setio jedne od devojaka. U pitanju je nostalgija, to ide čak i do mirisa časopisa. Plejboj je debeo, zadržava aromu.

Usred našeg razgovora, Dejv je odlučio da me povede u obilazak Rambooks-a, koji se ponovo otvara sledeće nedelje. Sve je ovde klasika, od postera pinap devojke Beti Pejdž, do polica prepunih klasičnih pornografskih časopisa.

Strmim stepenicama smo se spustili u podrum, do odeljka sa erotskom literaturom. Američka kolekcija ima svoju zasebnu prostoriju, gde sam ugledao nacistički simbol na naslovnoj stranici jednog humorističkog časopisa fantastike iz 1962. Dejv mi je objasnio: „Tu svaka priča počinje sa mučenjem devojaka, ali pozitivci na kraju uvek pobede i ispraše naciste".

Gore je kolekcija malo tradicionalnija, modeli besprekorno sortirani po nazivu časopisa i epohi. „Ova je ponovo otkrila hrišćanstvo – kao i ova", obaveštava me Dejv. Ima enciklopedijsko znanje, ne samo o nazivima, od Reader's Wives do Zeitgeist-a, Naughty Forties-a i Knickers-a, već i o natapiranim ženama koje se pojavljuju u njima.

Rambooks izgleda može da zadovolji svačiji fetiš. „Tamo je knjiga koja sadrži samo klitorise", kađe Dejvov ortak, Kemp Fredi, potvrđujući moje mišljenje. Želeo sam da saznam koliko su se stvari promenile tokom trideset i nešto godina koliko je Dejv u poslu.

Šta je internet učinio pornografiji?

Internet je uništio pornografsku industriju. Niko više ništa ne štampa. Koliko ti imaš godina?

Imam 23 godine.

Onda ti ni ne znaš ni za šta drugo. Ubio ju je, u lošem smislu, jer nema stilova, nema ograničenja. Smesta je dostupna i tvrdokorna. Veći producenti pornografije, oni iz Rusije i sa Dalekog istoka uvek odu korak dalje, i više nema nikakve kontrole. Oni ne znaju za granice.

A pornografije sada ima i po svim društvenim medijima.

Normalni ljudi po ceo dan kače slike na Pintersest, Fejsbuk i Tviter. Video si Tumbir – to je potpuno ludilo. Svi su opsednuti time.

Dakle, moja generacija je sjebana?

Niko ništa ne objavljuje, i nema osećaja za maštu. Nešto najbliže tome sada su sugestivne slike na Instagramu, ili goli selfiji, što vraća malo draži.

Ali tu postoji i presedan, zar ne? Pornografija je uvek bila napredna po pitanju tehnologije. Sada prelazi na 3D.

Pornografija je uvek pomerala granice, sve do kraja. Ona je na neki način dala vetar u leđa VHS trakama, i DVD-u. Pornografija je uvek išla u korak sa tehnologijom, pa i sa internetom.

Zbog čega se radnja zove Rambooks?

Rambooks je u svoje vreme bio jedan seks šop u Sohou. Krajem sedamdesetih sam radio u Super Mags -u, pa u Rambooks-u, pa ponovo u Super Mags-u. Tada su prodavali samo časopise. Nije bilo video kaseta.

Koja je najdragocenija pornografija koju imaš ovde?

Stvari iz pedesetih godina su najprivlačnije za kolekcionare. Ako je u besprekornom stanju, vredi više nego one koje su raskupusane. To je kao da imaš potpuno novu poštansku marku. Neka izdanja fotografa Harisona Marksa mogu da dostignu cenu i do 40 ili 50 funti. Američki časopisi su veoma retki – prvo izdanje, prvi broj. Svi koje imam su u sjajnom stanju. Neki nikada nisu bili prelistani.

Pričaj mi malo više o kućnoj radinosti.

Oni donose fotografije sa različitim pričama iz ranih nemačkih ili holandskih časopisa. Fotografije nisu pravili isti ljudi, ali su originalne. Opet kažem, imam oko 1000 njih, i cena jedne je 50 funti.

Imaš li svoju omiljeni?

Men Only. To je bio jedan od prvih časopisa za muškarce, a ne za dečake. I tu nije bilo samo pornografije, već i intervjua sa ljudima kao što su Džordž Best i Muhamed Ali.

Mnogo ti hvala, Dejv.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu