FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Ovaj tip sedam godina jede samo živo meso

Da. Ovaj čovek već sedam godina jede samo živo meso, pere zube svinjskom mašću i zaslađuje se usoljenim iznutricama.
17.12.15

Ona noć koju sam proveo kod Dereka. Pokazuje mi šta sve ima u frižideru u podrumu. Sve fotografije, Julian Morgans.

Putovao sam po Americi pre par godina (ja sam, inače, iz Australije) i u Kentakiju upoznao lika koji mi je pričao da ne jede ništa sem živog mesa. Derek Nans mi je objasnio da je odrastao pateći od misteriozne stomačne bolesti, sve dok se nije odlučio za izuzetnu hardkor varijantu paleo-dijete. Čim je počeo da jede živo meso, iznutrice zbog vitamina C i osušene kožure da bi ojačao imunitet, svi njegovi problemi su nestali. Čak je počeo i zube da pere svinjskom mašću. Tada sam napisao ovaj tekst o noći provedenoj sa Derekom i njegovom devojkom vegetarijankom - istina - i otišao svojim putem.

Reklame

Prošlo je nekoliko godina. Pomišljao sam ponekad na Dereka, pa sam rešio da ga pozovem. Ispostavilo se da je upravo završio "mesnu turneju" po Evropi. Rekao mi je da mu je evropsko meso grozno, pa smo popričali o onom koje je dobro, koliko mu internet donosi pažnje i kako je zbog mog teksta izgubio posao.

VICE: Ćao, Derek, još uvek jedeš sirovo meso?

Derek Nans: Da, našao sam par ljudi koji drže životinje za mene. Trampim se, trgujem. Ponekad koristim i oglase na Kreglisti.

Kad smo onomad razgovarali, radio si kao mesar?

Jesam, radio sam za farmere odgajivače kao mesar. Ali kada je izašao tvoj tekst, neka nemačka televizija je htela da me snimi na poslu. A farmeri su povučeni ljudi, plaše se negativnog publiciteta. Došao sam jednog ponedeljka, sve u pratnji nemačke ekipe, kad je moj šef došao i rekao, evo ti plata, nemoj više da dolaziš. Ionako sam radio na minimalcu. Bio sam tamo samo da bih učio.

Ovčija glava je nešto poput dezerta.

Baš mi je žao zbog toga!
Ma ne, drago mi je što je sve tako ispalo. Počelo je sa Fejsbukom. Nisam ni znao da je tekst objavljen, ali su odjednom svi ti silni ljudi počeli da me dodaju, nikog nisam znao. A onda su počeli da stižu telefonski pozivi, a sa njima i ponude. Već je snimljeno nekoliko dokumentaraca, ludilo potpuno. Uradio sam seriju Milion načina za život u kojoj smo predstavljali način ishrane živim mesom. Emitovana je i na BBC-ju. Dobio sam i ponudu od internet emisije Galileo koja se priprema u Nemačkoj. Došli su ovamo i kupili su mi mladog bika, ali je nekako pobegao i izgubili smo ga.

Reklame

To je ludo. Mislim da ni ti ni ja nismo očekivali takvu reakciju. Kaži mi kako si sada, kakvo je meso u Evropi?

Pa, ja živim u Kentakiju, ovo je oblast puna pašnjaka. Zemlja je kvalitetna, a ukus mesa je bolji od bilo čega što sam probao u Evropi. Ranije sam mislio da tamo imaju više standarde za hranu, ali tamo kao da vlada policijska država. U Engleskoj više ne mogu da se kupe plića, a čak se i tradicionalno jelo hegis pravi sa plućima, ali ti više ne daju da kupiš. Probao sam da nađem životinjsku mast, jer je ona značajan deo moje ishrane, ali je sve tamo super nemasno. Jurcao sam po Londonu i najzad našao jednu halal radnju, i oni su čak skidali svu mast. Pokušao sam da je kupim, ali me je lik otkačio, rekavši da ne prodaju mast, da je to za đubre. Toliko sam ga pritiskao da mi je na kraju dao malo, ali ukus nije bio baš neki.

Na iskap malo iznutrica.

Možeš li da mi objasniš kako je to ukus drugačiji?

Meso lošijeg kvaliteta ima dozu kiselosti koju je teško opisati. Životinje koje idu na ispašu prirodno biraju vrstu biljaka koja im je potrebna za ravnotežu u organizmu. Ali većina stoke ne može da luta po pašnjacima i hrani se jednom ili dve vrste hrane. Tako se preterano opterećuju njihovi organi. Probao sam meso tih krava i ono prosto nije dobrog ukusa. Ja sam, doduše, zaista specifičan. Jedem meso i iznutrice životinja koje su se hranile na lepim i čistim pašnjacima i mogle da biraju ono što jedu.

Išao si u Francusku da upoznaš jednu od tvojih heroina?

Reklame

Da, prvi cilj mi je bio da upoznam Ingre. Ona je iz Norveške, ima 38 godina i ovako se hrani već devet godina. Ona je 90 odsto mesožder. Ali isto skuplja i ostrige, oko sto na sat, i pojede neviđenu količinu. Apsolutno je predivna, snažna i puna života. Stvarno fantastična.

Kako ona živi?

Živi na farmi konja da bi bila na svežem vazduhu. Ne voli veštački život, a spava pored otvorenih prozora da bi joj stalno ulazio svež vazduh. Ujutru ide da se okupa u hladnoj vodi. Jede najviše ribe, pravi smutije od ribljih glava.

Jesi li ti probao smuti od ribljih glava?

Ne, ali smo jeli riblje glave. Baš su bile hrskave.

Šta ti je bio cilj? Da naučiš nešto od nje?
Nikad baš nisam imao priliku da budem sa ljudima kao što sam ja. Ona je puna duha i to se oseća, ta neka energija da nam univerzum sve daje. Toliko je toga što se može uživo osetiti, što ne možeš da dobiješ preko internet foruma. Prosto moraš sam to da iskusiš.

Derek pokazuje koliko je zdrav i vitalan. Ovo je njegova partnerka Džoan.

Misliš da si pokupio malo tog duha?
Nadam se. Sjajno se osećam. Naravno, ima uspona i padova. Imam četvoro dece, puno vremena provodim trudeći se da brinem o njima. Takođe, život na farmi sa puno životinja nekad i zamara, ali se ja lako oporavim i mnogo se bolje osećam, bolje nego ikada ranije.

Kakav je plan za sledeću godinu?
Puno toga treba da uradimo u dvorištu. Hoćemo da napravimo i saunu. Možda da odemo na Novi Zeland ili tako negde, u Australiju, tamo ima valabija. Čini mi se da su debeljuškastiji oko struka od kengura.