Kako je živeti od isprobavanja seks igračaka

Kada Daki Dulitl otvori paket, ona vadi njegov sadržaj pitajući se: na koliko različitih načina bih mogla da se tucam s ovim? To je pitanje na koje ona mora prilično redovno da odgovara, kao glavni dobavljač „Komara", veletrgovca za seks igračke. Pokušava da izračuna ono što ona zove „orgazme po dolaru" – koncepcija koja kaže da na što više načina možeš da upotrebiš neku seks igračku, ona više vredi.

„Ako je u pitanju seks igračka napravljena za G tačku, ali je takođe i sjajan vibrator za klitoris, više vredi, jer postoji par načina na koji može da se upotrebi", kaže mi ona. „To je jedan od načina ispitivanja."

Dulitlova je isprobala bezbrojne seks igračke, otkako je pristupila „Komarovom" timu, pre nešto više od godinu dana. Ona je odgovorna za igračke koje će radnje imati na svojim rafovima – za sve, od živopisnih vibratora, do lubrikanata raznih mirisa – što u suštini znači da joj plaćaju da masturbira.

Dulitlova radi u seks industriji već 26 godina. Počela je kao prodavačica u seks šopu, a nastavila kao izvođačica pip šoua i burleske. Kasnije je počela da se bavi seksualnim obrazovanjem i stekla je ugled jednog od najvećih stručnjaka u tom polju u zemlji. Kerol Kvin, obrazovna radnica za pozitivan odnos prema seksu, nazvala ju je „jednom od najzanimljvijih edukatora o seksu", a feministička spisateljica Suzi Brajt je rekla da je ona „jedan od najoštrumnijih i najoriginalnijih seks edukatora i umetnica koje sam u životu upoznala". Dulitlova je osnovala Akademiju za seksualno obrazovanje, organizuje radionice seksualnog obrazovanja na mestima kao što su „Bejblend" i Muzej seksa, a 2006. godine je napisala knjigu „Seks sa upaljenim svetlom: 200 prosvetljujućih odgovora na pitanja o seksu". U suštini, kada te zanima nešto vezano za seks, treba njoj da se obratiš.

„Nisam planirala da ovoliko dugo ostanem u tom poslu, ali volim ga i dobro ga obavljam. Zbog toga mi se stalno otvaraju nove prilike", kaže ona.

Rad za „Komar" je bila „neočekivana" prilika, kaže Dulitlova, ali ju je rado iskoristila. Ova kompanija se preko 50 godina bavi distribucijom proizvoda vezanih za seks. Šezdesetih godina, pod rukovodstvom tadašnjeg vlasnika Semjuela Boltanskog, „Komar" se borio protiv zakona o nepristojnosti, da bi knjige kao što je „Ljubavnik ledi Četerli" mogle da budu distribuisane i prodavane u Sjedinjenim Američkim Državama. Kompanija je takođe distribuisala i časopise za odrasle, a kasnije i pornografiju na VHS-ovima i DVD-ijevima. U poslednjih deset godina – delom i zahvaljujući bujanju pornografije na internetu – „Komar" se fokusirao na prodaju i distribuciju seks igračaka.

Dan Dulitlove obično počinje tako što otvara nove kutije seks igračaka koje joj šalju proizvođači iz celog sveta. Među stvarima koje je nedavno dobila nalaze se i raznobojni silikonski dildoi, kao voštane bojice; prstenje za kite i korpice za muda, diskretno upakovani u crno; minijaturni masturbatori, ili „džepne ribice", od kojih neki izgledaju kao nage žene bez glave; raznobojne navlake za olovke, u obliku penisa.

Na kraju je na Dulitlovoj da odluči šta će „Komar" da prodaje – što znači da mora da donese mnogo odluka u vezi sa time da li je nešto dobro za karanje ili ne.

„Želiš da imaš seks s tim? Nabaviću ti to", kaže mi ona. „U bilo koje doba dana ili noći."

Naravno, da li je nešto dobro za karanje ili ne, razlikuje se od mušterije do mušterije, pa Dulitlova mora u obzir da uzme različite potrebe i ukuse ljudi koji će kupiti proizvod koji odabere. Neki ljudi vole proizvode koji su dobri i za fizičku formu; drugi vole luksuzne, skupocene, ili organske igračke; drugi žele nešto što ona naziva „mističnim iskustvom", nešto što će učiniti da se osećaju prljavo. Da bi udovoljila svim vrstama mušterija, ona na kraju odabere različite materijale – glatke silikonske vibratore sa snažnim motorima, zajedno sa plastičnim lutkama na naduvavanje, koje izgledaju kao da su izašle iz crtanih filmova. „Nisam ovde da bih ljudima govorila čime da se jebu", kaže ona. „Ovde sam da potpalim njihovu žudnju".

To ne znači da nije izbirljiva. „Nikome nisam lojalna, osim tome da mušterijama pružim orgazam, i to je zaista zbunjujuće za neke proizvođače", objašnjava ona. „Oni bi želeli da odaberem sve, i u svim bojama. A ja im kažem, 'Nije me briga za boju, stalo mi je samo do orgazma'".

Na primer, analne igračke uzima samo u crnoj boji, zbog „kake koja ostane na njima", kako to ona kaže. „Ako se neko plaši toga da će na njoj ostati kake, imaće više samopouzdanja ako kupe crnu igračku. Češće će je koristiti", kaže ona. „Ako mu prodaš ružičastu, ljubičastu ili igračku boje kože, više će se stideti da je upotrebi".

Osnovni cilj Dulitlove je da svaka igračka ima „visoku rotaciju", to jest da ih mušterije redovno upotrebljavaju u svojim domovima (ili na nekom drugom mestu, za one koje vole da upotrebljavaju seks igračke u pokretu). Uzbuđeno mi priča o proizvodu od kojeg ti sekret postane sladak, i o novom lubrikantu koji se zove „Pljuca jednoroga", koja ima ukus krofni – i kaže da može da zamisli kako ga ljudi redovno koriste.

Cilj joj je da ispita svaki proizvod koji odabere, ali to nije uvek moguće, uglavnom zbog toga što joj to oduzima previše vremena. „Mislim da ne možeš ljudski da oceniš neku igračku dok je ne upotrebiš barem pet puta", kaže ona.

Kada ne može sama da ispita neki proizvod, ona se usredsredi na aršine kao što je gorepomenuti „koliko orgazama po jednom dolaru", kao i kakav je miris, kakav je na dodir, pa čak i kakav ukus ima neki proizvod. Kaže da miris može da joj pomogne da shvati koje hemikalije neki proizvod sadrži; ukus joj pomaže da razume na kakav način će proizvod delovati na sluzne opne osobe, koje se, naravno, nalaze i u „ribici i u guzi."

Tipičan dan Dulitlove takođe uključuje i odlazak u skladište seks igračaka u severnom Baltimoru: „30 hiljada kvadratnih metara proizvoda za karanje", kako ona to opisuje. „Sve je lepo složeno, i skladište ne deluje sumnjivo". Kada je nedavno bila u skladištu, Dulitlova mi je poslala svoju fotografiju u crnoj majici kompanije za seks igračke pod imenom „CalExotics", a iza nje se nalazio beskrajan niz polica sa kartonskim kutijama sa seks igračkama.

Poseta skladištu joj pomaže da fizički vidi šta se šalje u prodavnice. Voli da zaviri u svaku kantu i kolica i vidi šta se dobro prodaje, kao i da pogleda grafičku analizu na kompjuteru, što joj pomaže da donosi ispravne odluke po pitanju proizvoda koji idu u prodaju. Tamo pravi i fotografije za blogove i tvitove, da bi izazvala interesovanje za proizvode.

Između odabira i testiranja proizvoda, Dulitlova par dana nedeljno provodi i u posetama radnjama, obuci osoblja, ili obilazi sajmove po čitavoj zemlji (Ekspo seksualnog zdravlja i Ekspo noviteta u igračkama za odrasle, da navedemo samo par njih). Kada je u pitanju poseta nekoj radnji, ona prvo zakaže sastanak sa vlasnikom u radnji koja prodaje „Komarove" proizvode i konsultuje sa njim oko toga kako ide prodaja određenog proizvoda: Šta bi mogli da učine da promet u radnji bude bolji? Šta funkcioniše? Šta ne funkcioniše? Takođe želi da razume i cenovnik radnje, kakva je ekonomska situacija u kraju u kojem se radnja nalazi, i koliko kupac u proseku provede vremena u radnji, da bi mogla bolje da razume tržište koje servisira.

Uspeh nekog seks šopa delom zavisi i od znanja osoblja, zbog čega Dulitlova vodi obuku prodavaca – i na internetu i u živo – za „Komarovu" distribuciju. Ode u radnju, razgovara sa poslovođom, sazna šta muči osoblje, i osmisli obuku za poboljšanja u tim oblastima.

„Prodavce u seks šopovima i dalje prati stigma", objašnjava ona. „Tako da je onaj koji radi u seks šopu u startu jaka ličnost. Ljudi se zezaju u fazonu, 'O, ti prodaješ vibratore', ali u stvarnosti sjajan radnik ima potencijal da nekome promeni odnos prema telu, da promeni nečiju vezu s partnerom, i da mu pomogne da nađe mir."

Dulitlova obučava prodavce da budu u interakciji sa nečime što ona naziva „pomućenjem", a to je kada ljudi uđu u seks šop i zavrti im se u glavi od silnih proizvoda, pa ne znaju šta traže. Takođe ih uči kako da pomognu kupcima za koje je očigledno da su pogubljeni, ali ne žele (ili ne znaju kako) da potraže pomoć. Od ključne važnosti je da prodavci znaju kako da objasne razlike između igračaka, da bi kupci mogli da ispravno odaberu ono što odgovara njihovom telu, kako da održavaju proizvod koji kupe, i još mnogo toga.

„Dobar seks šop može da bude kao opštinski centar, mesto gde možeš da saznaš informacije koje ne možeš da dobiješ od lekara ili svog ljubavnika, i ja mislim da su to veoma bitna i duboka sranja", kaže ona.

Dulitlova kaže da su seks igračke u prošlosti pravljene za „planirano zastarevanje" – da se upotrebe jednom ili dvaput, i da se bace – pa njihov kvalitet nikada nije bio prioritet. Ljude je bilo toliko sramota što ih koriste, da se ne bi žalili kada se raspadnu. Ali danas, industrija seks igračaka je multi-milijarderska, prodaju se preko Amazona, pa ih čak i preporučuju ljudi kao što je Opra, i njihov kvalitet je veoma važan. Dulitlova kaže da je prisustvovala transformaciji „Komara", koji je od „kluba starih momaka" postao moderna kompanija. „Prodaješ seks igračke na sanduke", dodaje ona. „Baš je zabavno."

Neko bi se možda umorio od neprekidne promenade seks igračaka, ali ne i Dulitlova. „Svaki dan me nešto šokira", kaže ona. „Mislim da je delom tako i zbog toga što ću uvek biti devojka iz Minesote, uvek ću biti stidljiva". Priča mi o sajtu jedne kompanije za seks igračke koji je „toliko pornografski, da porumenim i kada samo pomislim na njega". Nju to i dalje nekako uspeva da zagolica.

„Stignu gumene guzice i ja svaki put odlepim. Ta ideja me toliko uzbudi, a ne ne možemo da ih držimo na lageru", kaže ona. „To su gumena dupeta" Život je tako lep"!

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagram