Pitali smo Parižane kako će im se životi promeniti posle napada

U petak, 13. novembra, horor je zavladao Parizom. Serija napada za koje je odgovornost preuzela Islamska država, u isto vreme je potresla deseti i jedanaesti arondisman glavnog grada Francuske. U napadima je ubijeno 129 ljudi, a 352 je ranjeno.

Teroristi su na meti imali navijače na fudbalskoj utakmici i ljude koji su petak veče provodili u izlasku - obične ljud koji su izašli u grad nakon duge radne nedelje. Nakon gnusnog petka, vikend nas je dočekalo sa mnogo većim problemima sa kojima se trebalo suočiti nego što je uobičajeni subotnji mamurluk. U subotu smo svi shvatili da ono što se desilo u toku noći nije bilo samo jeziv košmar. Ipak, život se nastavlja. Izašao sam na ulice Pariza i pitao Parižane šta misle kako će im se život promeniti nakon terorističkog napada.

VICE: Misliš da će napad promeniti tvoju svakodnevicu?

Stiv: Pratio sam detaljno šta se dešavalo. Bilo je jezivo, ne može se drugačije opisati. Nezibežno je da će mi se navike malo izmeniti sada kada će neka javna mesta morati da budu zatvorena. Najveći deo mog kulturnog života mora da stane. Sve ovo te natera da razmisliš. Danas sam odlučio da izađem umesto da ostanem kod kuće jer sam mislio da je važno da što pre pokušam da nastavim sa normalnim životom.

Možda bi to svi trebalo da uradimo.

Da, ali nije tako jednostavno. Ono što se desilo menja sve, svidelo se to nama ili ne. Nećemo prestati da se viđamo sa prijateljima i ispijamo piča, ali to više nečemo raditi u istom raspoloženju u kojem smo nekada mogli, niti na istim mestia.

Da li izbegavaš određene delove grada?

Ne. Glavna misao koju imam trenutno je da ne smem da se bojim.

VICE: Kako si prebrodila jučerašnji dan?

Jadira: Ja sam Kubanka i ovo što se dešava u Parizu mi je jako tužno. Živim ovde već dva meseca i ovo je prvi put da sam doživela nešto ovako strašno.

Misliš da će se tvoj život promeniti nakon ovoga što se desilo?

Da, naravno. Danas sam sa dečkom krenula do grada i rekla sam mu da bih više volela da ostanemo u severnom delu Pariza, gde se osećam bezbednije.

Jesi li uplašena?

Da. Bojim se da budem na ulici, čak i sada, tokom dana. Bio mi je potreban svež vazduh, ali uskoro idem kući. Pretpostavljam da će se život uskoro vratiti u normalu, ali za sada se osećam bolje kada ne rizikujem ni najmanje.

VICE: Kako se osećaš nakon napada?

Embroaz: Strašno. Osećam se jako čudno. I dalje mi nije jasno šta se desilo. Živim u istom delu grada u kome se dogodio napad, ali sam sinoć bio u devetom distriktu i gledao fudbal sa prijateljima.

Verovatno je bilo čudno vratiti se svoj deo grada?

Da, stresno je biti ovde i moram da kažem da se ne osećam ni najmanje prijatno. Ne razumem.

Misliš da ćeš promeniti svakodnevne navike nakon ovoga što se desilo?

Ne, ne mislim. Želim da živim normlano. Mislim da moramo da probamo da živimo normalno, inače, oni pobeđuju.

VICE: Kako se osećaš?

Benžaman: Jezivo. Svet je sjebano mesto. Pitam se kako će ovo da utiče na rezultate sledećih izbora.

Da li ćeš da promeniš neki navike u svakodnevnom životu?

Ne bojim se za svoju bezbednost ili zdravlje, tako da ću se ponašati kao i obično. Ne mislim da ću odlaziti na žurke, ali to je više zbog generalne atmosfere u Parizu, ne zbog straha.

VICE: Kakvo je tvoje iskustvo sa napadom koji se desio u petak veče?

Dominik: Broj žrtava nastavlja da raste. Ne osećam se bezbedno, ni najmanje.

Da li ćeš promeniti svoju dnevnu rutinu?

Da, definitvno. Obratiću više pažnje na mesta na kojima sam često. Izbegavaću velika javna okupljanja. I izlaziću manje.

Izašao si danas?

Nisam želeo i sada ću se vratiti kući. Biću pažljiv, makar do prestanka vanrednog stanja. Radiću od kuće i izlaziću samo kada je neophodno.

VICE: Kakav je tebi bio petak?

Etjen: Nemam reči kojim bih opisala ovo što se dogodilo, odvratno je. Žrtve su ljudi poput mene koji su pili piće u kafiču. I dalje sam u šoku.

Da li ćeš promeniti svoju dnevnu rutinu u narednim danima?

Mislim da ne bi trebalo, jer bi to značilo da pobeđuju. Ako smo uplašeni, igramo po njihovim pravilima , a to ne bi bilo dobro.

Nisi promenio planove za vikend?

Sve kuluturne javne institucije su zatvorene, tako da ne mogu da radim ništa od onog što želim. Osim toga, sve je kao što sam i planirao, večeras izlazim sa prijateljima. Naravno, nećemo biti raspoloženi, ali je važno ne promeniti rutinu u potpunosti. Tako sada razmišljam, ali možda ću promeniti mišljenje. Videćemo.

VICE: Gde si bila u petak veče?

Noemi: Bila sam u kafiću blizu mesta gde se desio jedan od napada. Bila sam na terasi kad nam je vlasnik rekao da smesta svi uđemo unutra. Morali smo da ostanemo u baru satima. Kada smo konačno izašli na ulicu, policajac me je zgrabio za ruku i uveo u drugi bar. Morala sam da ostanem tamo još neko vreme.

Bila si na mestu nestreće.

Da. U restoranu Petit Cambodia jedem jednom nedeljno i tamo se na sto čeka nekih 45 minuta. Obično popijem pivo u Carlionu. Oba mesta su sinoć napadnuta. Mogla sam da budem tamo sinoć. Ovo što se dešava je jezivo. Nekada sam se osećala bezbedno u Parizu, ali se sada sve promenilo.

Da li ćeš promeniti svoju svakodnevicu?

Ne, ne želim. Večeras idem na piće sa prijateljima, jer mislim da je važno da ostanemo napolju. Nadam se da će bar u koji idemo biti otvoren.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu