(Gornja fotografija Er Maks 95 x Atmos patike Tobija Kvejntona: Džejden Kimpton)Tobi Kvejnton je proveo jedanaest godina tražeći jedan par Najk patika. Jedanaest godina. To je 132 meseca. Ili 4015 dana, što je bukvalno tačno pola od vremena koje proveo živeći i dišući na ovom svetu. Mogao bi da odletiš na Mars, jedno godinu dana tamo gajiš biljke, kao Met Dejmon, vratiš se nazad i to ponoviš četiri puta, i opet nećeš potrošiti količinu vremena koju je ovaj tip potrošio tražeći stvar koja je izmišljena da ne bi zgazio u govno.
Reklame
Ali ipak, u pitanju su posebne patike. Barem u Kvejntonovim očima. Patike koje je tražio preko deset godina su Er Maks 95, napravljene u saradnji Najka i japanskog proizvođača patika, Atmos. Teško da bi mogle da se nazovu suptilnima: šare leoparda, tigra, krave i pume prekrivaju čitavo stopalo. Puštene su u prodaju krajem 2006, i kružio je trač da je prozivedeno samo 5000 pari.„Imao sam sigurno jedno 11 godina kada sam ih prvi put ugledao", objašnjava Kvejnton, „ali internet tada nije bio baš toliko rasprostranjen. Nisi mogao da klikneš par puta i da ti sa drugog kraja sveta pošalju nešto. Morao si to sam da nađeš. Ali oni su mene tim patikama bukvalno definisali, i od tada ih tražim".Ta potraga je okončana pre dve nedelje. Kada se prošle godine pojavio jedan drugačiji model patika, ali jednako tražen – Suprim x Najk Er Maks 98, od zmijske kože – kupio je dva para, i posle toga zamenio jedan od njih za svoje voljene devedeset petice (prodavac je bio istrajan). Posle godina pregledanja stranica na japanskom Jahuu, dobio je ono što je želeo, i čak nije morao ni da plati za to zadovoljstvo. Sigurno je bio u ekstazi kada ih se dokopao? Zadovoljan? Možda mu je makar malo laknulo?„Ne znam – to je čudno", počinje on. „To je kao da sam nešto završio, valjda. Neki logičan kraj. Nisam skakao po kući i slavio, ali sam imao osećaj da sam nešto postigao".
Er Maks 95 x Atmos patike na Tobijevom Instagramu
Reklame
Dobro došli u surovo posvećeni svet Svetih gralova. Ako rečnik Merijam-Vebster definiše reč „gral" kao „bilo koji žarko željeni cilj; ultimativni ideal ili nagrada", onda je klanjanje na oltaru retke ulične odeće gral svih gralova. U pitanju je jedna stvar koju želiš više od svega: nedostižna, nedohvatljiva, skoro mitska u svojoj nepristupačnosti. Na primer, unikatna Suprim x Andrej Molodkin „Donald Tramp" majica, koja je poslednji put viđena kada je na iBeju prodata za preko 18 hiljada funti.Ali nisu svi fanovi ovog termina. „Kao prvo, mogu li da kažem koliko mrzim reč 'gral'", kaže nezavisni novinar Ros Vilson. „Skoro isto koliko jebeno prezirem i reč 'bogo' (žargonski izraz za logo na Suprim kutijama). Ne želim ništa baš toliko da bih se zaista brinuo oko toga imam li to ili ne. Najbliže tome bi bile stvari koje sam već imao, ali sam ih izgubio, ili istrošio do raspadanja – stara Natasova Panter SMA daska za skejt, ili O-Dži Gonzov Vižn bord".Ovde iznosi važnu poentu: tvoj gral nije nešto za šta jednostavno možeš da daš pare. Svako može da ode na forum ili na neku Fejsbuk grupu za uličnu modu i tresne 500 funti za trenerku sa kapuljačom sa logom Suprima. Ovde se ne radi o novcu; radi se o retkosti. O tajanstvenosti. Razlog zašto je Kvejnton proveo toliko vremena tražeći te Er Maks devedeset petice je to što nosi broj 39, a u UK muški brojevi obično kreću od 40. Kao što i sam ističe: „Kada se ljudi frljaju terminom 'gral' za nešto što se pojavilo pre dva dana a oni to što su to kupili predstave kao nešto apsolutno neverovatno. To nije isti kalibar".
Reklame
Ali ne nađu svi ono što traže, moliću lepo. Uzmimo za primer dvadesetpetogodišnjeg Keša Kobejna, skejtera i tatu majstora koji trenutno traga za jaknom iz prve kolekcije Nort Fejs x Suprim kolekcije ikad, iz 2007. „To me nervira, zato što je to jedina stvar koju nisam uspeo da nabavim", objašnjava. „Jedine jakne koje sam video svojim očima su bile veličina „L" i „XL". Video sam jednu – samo jednu – u mojoj veličini, na kineskom tržištu i po besmisleno visokoj ceni, ali nisam spreman da potrošim tolike pare na to".Ali to zaista i nije važno. Poenta je u potrazi. Kada se pitaš da li će se sav taj naporan rad isplatiti. Na primer, dvadesetjednogodišnji Kolin Ču je proveo skoro dve godine tražeći plavu Kav Empt Ajkon trenerku s kapuljačom. „Prvi put sam je video na slici, i smesta sam poželeo da je imam – ta boja, taj dizajn, ta količina 'kula' za koju sam verovao da sa sobom nosi", kaže on. U početku je bila isuviše skupa, pa je on strpljivo čekao da cena padne na oko 200 funti. „Kada je konačno posle mesec dana stigla iz Azije, osećao sam se dobro zbog toga što sam se potrudio da nabavim nešto što sam stvarno želeo".
Neki, kao dvadesetogodišnji Zord Hajce, ne čuvaju svoje gralove. Nakon što se u 15. godini ubacio u igru preprodaje Er Maks patika, postojao je jedan par kojem nije bio u stanju da uđe u trag: Pata „Laki grins", koje su se bez objave pojavile u prodaji 2009. Nakon tri godine Hajce se konačno dokopao jednog para, i nosio ih šest meseci pre nego što ih je brzo prodao da bi otplatio odmor u Budimpešti. „Dosadile su mi", objašnjava on, „i zapravo mi je bilo teško da ih gledam kako propadaju. Želeo sam da ih prodam pre nego što se isuviše sjebu, jer u suprotnom ne bih mogao da povratim svoj novac".Za Kvejntona preprodaja ne dolazi u obzir. „Ja od 12. godine nisam prodao ništa"; kaže on. „Imam 400 pari patika, tri puna garderobera i još mnogo toga u skladištu. Danas postoji ova novovremenska vrsta zveri, koja sedi, kupi nešto, nosi nedelju dana, a onda to proda". Vilson je morao da se složi: „Izgleda da mnogo mlađih ljudi nađu te stvari samo da bi se hvalili na društvenim mrežama pred gomilom neznanaca. Vidiš ljude koji tvrde: 'Konačno sam našao svoj sveti gral', a onda ta ista osoba to proda 48 sati kasnije… to me zbunjuje".Ipak, za one kojima to ne služi samo da bi prikupljali lajkove, ova očaranost nedostižnim je mnogo više nego takmičenje u mlataranju kitom. „Time kao da… popunjavam neku rupu", smeje se Kobejn. „Kada jednom postanem opsednut nečim, ne prestajem da mislim na to dok ga ne nabavim. Pored Nort Fejs x Suprim jakne, jedina druga stvar koju sam zaista želeo i uspeo da nabavim je bila prva maskirna jakna Stoun Ajlend Raso Gomato. Prilično sam siguran da je to jedina takva jakna „S" veličine u čitavom UK. Bio sam ponosan, zato što sam znao da je skoro niko drugi nema".Je li to onda to? Da li zbog toga odrasli ljudi pola svog života provedu tražeći jedan par patika? Da li jednostavno želimo ono što ne možemo da imamo? Kolin nije baš siguran. „Za mnoge ljude, gralovi su simboli njihovih nadanja i snova, vera da će u budućnosti biti bolje verzije samih sebe. Postaju fizička manifestacija svog uspeha. Većina nas sebi ne može da priušti da potroši hiljadu funti na jedan džemer, iz čistog hira – ali bismo voleli da možemo. Zbog toga je uspeh u tome da se nađe gral još slađi. To, i što izgledaš mnogo zajebano kada to nosiš".@louisedonovan_