Istraživali smo za vas: Evroazijska unija za studente

To je to, sudija je svirao kraj bez produžetaka – Tomislavu Nikoliću ističe mandat 31. maja. I ponovo nam sudbina budi krajnje ambivalentne emocije – da li da se radujemo ili da motorcanglama čupamo nokte, čisto kako bismo mislili na nešto drugo? Ovo je kraj jedne ere, ali da li konačno dolaze bolja vremena? Ili kreće novo računanje vremena? Ostavimo to prorocima.

Ipak, Nikolić neće u potpunosti nestati iz naših života, s obzirom da vrlo brzo prelazi na novu funkciju – upravljaće Nacionalnim savetom za saradnju sa Rusijom i Kinom. Njegovu opuštenost, nonšalantnost u razgovorima i svečanostima treba iskoristiti kako bi se očuvali dobri odnosi sa Istokom. Naročito dok se Srbija nalazi u ovom geopolitičkom limbu, ubeđena da je tražena na obe strane.

Taj savet će, verovatno, blisko sarađivati i sa Evroazijskom unijom, koju je Nikolić rado pominjao kada bi se bavio spoljnopolitičkim i ekonomskim planovima Srbije.

"Ostajemo dosledni u realizaciji evrointegracija kao svog spoljnopolitičkog prioriteta, ali dajemo punu podršku i drugim integracionim procesima, kao što je Evroazijska unija", govorio je Nikolić

Iako bi svi, barem u nekoj idealnoj teoriji, trebalo da znamo šta je Evropska unija, evrointegracije i sve što uz to ide, izgleda da mali broj ljudi ima predstavu o njenom istočnom pandanu – Evroazijskoj ekonomskoj uniji. Da, to stvarno postoji i njene članice su Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan. Da je Milan Stamatović pobedio u trci za predsednika Srbije, to bi verovatno bila jedina unija za koju bismo u daljem periodu čuli. Ova unija omogućuje slobodnu trgovinu između zemalja članica, koordinira njihove finansijske sisteme i reguliše industrijsku i poljoprivrednu politiku, zajedno sa tržištima rada i saobraćajnim mrežama.

Srbija je otpočela pregovore o trgovinskom sporazumu sa zemljama Evroazijske ekonomske unije. Trebalo bi da u Rusiju, Kazahstan i Belorusiju izvozimo sir, živinsko meso i Fijat automobile. Kako sporazum podrazumeva da se uvozi roba sa tržišta zemalja članica, to znači da bez carine možemo da uvozimo i ladu, čija je popularnost na ovim prostorima naglo porasla pojavom brojnih slav stranica na Fejsbuku.

Ali hej, dosta više sa suvoparnim podacima. Ne možemo umanjiti značaj slobodne trgovine i otvorenih granica, ali šta je sa ostalim faktorima koje zanimaju mladog čoveka, željnog da pripada bilo kakvoj uniji, pa eto, makar i Evroazijskoj. Kakve nam uslove studiranja nude Jermenija i Kirgistan? Koji je grad evroazijski Beč? Šta je pandan Tempus programu? Kakav je klabing?

Zahvaljujući internetu, uspeli smo da sakupimo neke informacije o alternativnoj uniji sa druge strane koja nam se nudi. Pa vi izvagajte.

Kada neko pomene školovanje u inostranstvu, pretpostavljamo da većina vas ne pomisli na amfiteatar u Kazahstanu ili studentski dom u Biškeku, ali treba širiti mladalačke vidike i znati da i to postoji kao opcija. Nije baš najlakše doći do informacija o tome kako da se upišete studije u Kazahstanu, naročito ako konsultujete domaće verzije sajtova koje samo iskopiraju prevod sa engleskog iz Gugl translejta poput ovog. Ali evo, ono što smo uspeli da saznamo o Kazahstanu je da preuzimaju obrazovni sistem iz Singapura, koji bi trebalo da bude super. Više od deset hiljada stranih studenata se nalazi na studijama u Kazahstanu. I navodno su jabuke originalno iz Kazahstana, što je odlična referenca na onu foru da Njutnu pada jabuka na glavu, a on došao do genijalne zamisli. E pa sve to, samo u Kazahstanu.

Što se Kirgistana tiče, ako je verovati sajtu Gooverseas koji se bavi ocenjivanjem programa, okej je studirati tamo. Većina univerziteta je osnovana nakon raspada SSSR, što znači da ćete imati pristup relativno novim zgradama, ali takođe znači i da su mnogi programi još uvek u procesu tranzicije. Našli smo samo jednu (slovima: jednu) kritiku, to jest, iskustvo o studentskom programu društvenih nauka u Kirgistanu iz 2012. godine. Ima ocenu 9/10. Nama je dovoljno ubedljivo.

Jermenija se hvali jeftinoćom studiranja, jer iako su školarine poslednjih godina porasle za čak 30 odsto, još uvek su znatno niže u odnosu na evropske univerzitete. Sa druge strane, kada biste našli i jeftiniji studijski program u Rusiji ili dobili stipendiju Moskva i Sankt Peterburg bi vam isisali svaki rubalj. Pa onda izaberite Belorusiju. To je jefitnija verzija Rusije, zar ne?

____________________________________________________________________________________________________

Pogledajte VICE film Jedan dan sa ruskim tajkunom

______________________________________________________________________________________________________

Konsultujmo sajt Numbeo i uzmimo nekoliko parametra kako bismo našli najpovoljniju zemlju za studentske zajebancije. Uporedimo cene iznajmljivanja jednosobnih stanova u centru, za rasplaze koji bi da se švrćkaju, i videćemo da je ubedljivo najpovoljnija zemlja Jermenija gde troškovi iznose oko 222 evra mesečno. Sledi Kazahstan sa 269 evra koji se kolje sa Kirgistanom gde je cena 280. Ali onda imamo skok u Belorusiji na 324 evra (Rusija za siromašne, malo sutra), dok Rusi ne idu ispod 500 evra.

Obrok u Meku ili sličnom restoranu brze hrane (da, specijalno ćete da kuvate dok ste na studijama u inostranstvu) je najjeftiniji u Kirgistanu – manje od dva evra. Sledi Jermenija sa tri i po evra, dok se u ostalim zemljama kreće oko četiri. Pola litra točenog domaćeg piva u svim zemljama košta manje od evra, dok su se Rusi izbezobrazili pa pucaju čak na 1,11.

Ipak, faktor koji će verovatno presuditi jeste cena kapućina koji je najjeftini u Belorusiji – 1,25 evra. Ali ako će vas to ubediti da umesto 200 evra u Jermeniji, stan plaćate 320, onda možda treba da porazmislite o sistemu vrednosti.

Ne očekujte da ćete na istoku kontinenta naći neki svoj Berlin ili Roterdam, ali recimo da je u Moskvi zajebancija na nivou, samo pre toga morate da prodate nekoliko organa i da imate nekog baš bliskog u Bratvi, među Karićima ili Mirom Marković, kako biste se adekvatno proveli. Dakle, slično kao u Beogradu, samo verovatno malo jeftinije. Ostale države će vam ponuditi turističkobrošurski opis klubova gde svako može da nađe svoje mesto na densfloru, upozoravaju vas na džeparoše i ljude koji nose noževe u metrou, busu i taksiju. Ali toga ima svuda. Dobro, ovde možda malo više. Evo jedne kratke ilustracije onoga što nam interenet prvo ponudi kada ukucamo reči poput klabing u Kirgistanu.

Još tokom potrage za adekvatnim studijskim programom u Kirgistanu, na sajtu masterstudies.com (koji, morate priznati, zaista zvuči pouzdano, zar ne?), u delu Useful Tips stoji da studenti moraju da znaju da je zdravstvo dosta diskutabilno, kao i da je podmićivanje sasvim normalna stvar. Što je baš super, jer nekako, kao student iz Srbije, možete samo da se osetite dobrodošlo, bukvalno kao kod svoje kuće.

Obično kada se userete od džeparoša ili likova u fudbalskim dresovima u birtijama, sklonite se u hotel, misleći da je to safe point gde možete da sačuvate igru ili obezbedite imunitet. Ali ne i u Kazahstanu. Prema savetima sa sajta worldnomads.com, kazahstanski razbojnici mogu da vas sačekaju i u hotelu. A ako upadaju u hotele pored recepcionera, onda su im ulazi od zgrada bukvalno pičkin dim. Takođe vas savetuju da ne verujete policiji, što je baš smirujuće. Ima i terorista, jebi ga. Tako da, ako želite da posetite Kazahstan i da studirate tamo, možda je najbolje da budete barem Betmen.

Sve što želite da znate o Rusiji i Belorusiji možete pokupiti na stranicama poput Squatting slavs in tracksuits, Slavorum ili Game of Slavs. Mada je možda najbolji savet da koristite gradski prevoz. Jer izraz "ruski rulet" smislilo je njihovo Ministarstvo saobraćaja. Ozbiljno.

Još na VICE.com:

Šta bi bilo kada bi Rusija i Evropa započele rat

Ko Srbiji daje najveći džeparac, EU, Rusija ili Amerika

Ruski fudbalski huligani treniraju MMA