Da li je veće uživanje ako ćutiš tokom seksa?

Čemu stenjanje?

Pitanje isprva deluje lako, ali će nas na kraju navesti da postavimo dublja pitanja o sebi, što se više ispitujemo.

Da li je stenjanje najlakša potvrda u realnom vremenu koju možemo da pružimo našim partnerima da rade šta treba dok su u jeku strasti? Ili je cela stvar u suštini performativna, nešto što pokupimo iz scena seksa u filmovima ili iz pornografije, gde zvuk vlažnih genitalija koje lupaju jedna o drugu skoro nikada neće biti jedini zvuk koji čujete, i u kojem se sjajan seks skoro uvek poistovećuje sa glasnim izrazima zadovoljstva?

Prošle nedelje, britanski supermodel i glumica Kara Delevin rekla je da ako probaš da ćutiš tokom orgazma, osećaj bude intenzivniji. „Kada samo pokušate da ne pravite, kao, nikakvu buku, osećate sve mnogo jače, i to bude kao, 'Vau!'“, rekla je Delevin voditeljki Sari Hajland. Delevin kaže da je bila „uslovljena“ da pravi glasne zvukove tokom orgazma. „Sećam se da sam prestala da stenjem i pokušala sam da zaista ostanem tiha i to je baš loženje“, rekla je.

Dok je vokalizacija važan deo seksa, većina heteroseksualnog seksa na koji nailazimo kao da ukazuje na to da koitus za šampione mora biti obeležen ženama koje ispuštaju erotske zvukove. To ne znači da stenjanje nema svoje prednosti, bilo da „predstavlja intenzitet uzbuđenja“, da služi kao način da privučete pažnju ili, da signalizirate partneru da ste doživeli orgazam (lažno ili ne) tako da mu podstakne ego i poželi još - ili prosto kao dodatak na erotsko iskustvo.

Ali koliko dobro se to može prevesti u naše spavaće sobe u kojima mnogi od nas ili ne mogu baš opušteno da ciče ili jednostavno to ne žele? Studija iz 2011. koja je anketirala heteroseksualne žene između 18 i 46 godina otkrila je da je 66 odsto njih stenjalo da bi ubrzalo vrhunac svog partnera, a 87 odsto je to učinilo da bi podiglo samopoštovanje muškarca.

Međutim, za Bidišu Das, 36-godišnjakinju zaposlenu u IT kompaniji, to je bilo malo komplikovanije.

„Bila sam u braku u kome me muž fizički zlostavljao“, rekla je za VICE. „U retkim trenucima kada smo imali seks, folirala sam svoje stenjanje u nadi da će ga to naterati da brzo svrši. Samo sam želela da završim sa tim."

U nekim društvima ideja o vokalizaciji tokom seksa poprima sasvim drugačiju nijansu. Palavi Barnval, trener intimnosti iz Nju Delhija, podelila je sa nama priču o jednom od svojih klijenata: par koji živi pored železničke pruge u skučenoj kući koju deli sa svojom proširenom porodicom, sa samo poluprovidnom zavesom za razgraničenje između njihovog prostora za spavanje i ostatka porodice.

„Hteli su da stenju i to svom snagom, ali nisu mogli jer nisu imali privatnost“, rekla je ona. „Ali su smislili novi način - tempirali su svoje orgazme tako da ih dostignu svaki put kada prođe voz. Taj jednominutni prozor je bio sve što su imali."

Barnval veruje da tihi seks nije bez svojih prednosti, bez društvenih ograničenja. Ona kaže da u nekim slučajevima može čak delovati kao katalizator za istraživanje novih teritorija tela vašeg partnera i novih senzacija.

„Više budete u trenutku ako zatvorite oči i osetite tihi trag partnerovih prstiju na svom telu“, rekla je ona. „Seks ne mora biti samo gimnastika i akrobacija. Ponekad se radi samo o tome da istražujete jedni druge. Možete ući više u svoja tela i odvojiti to vreme čak i za iskrene razgovore. Postoji toliko erogenih zona koje na kraju ispadne da ignorišemo u ludom, brzom seksu, skrivenom pod zvucima. Tišina vam omogućava slobodu da zaista dosegnete i osetite tela jedni drugih."

U nekim kulturama, međutim, lažni seksualni zvuci opasno su isprepleteni sa idejama čistoće i morala.

Prve noći nakon venčanja, Barnval je morala da se pretvara da ispušta bolne zvukove. „U južnoazijskim društvima poput Indije, nevinost žene se dugo povezivala sa čistoćom i bila znak dobrog karaktera“, rekla je ona.

Kako kaže Pragja Sing, 22-godišnja studentkinja, očekivanje da bude stenjanja češće dolazi od muškaraca, iako to možda ne kažu eksplicitno. U njenom slučaju, rekla je da preferira miran seks, ali ne po cenu da se njen partner oseća zbunjeno ili sumnja u ovaj trenutak. „Moj partner više voli kad smo glasni, tako da nam stenjanje postaje medij komunikacije. Probala sam tihi seks, ali sam shvatila da momci onda nisu toliko uzbuđeni. Oni vole stenjanje, da šapućem prljave stvari. Manjak zvukova bi na kraju učinio da krene preispitivanje, gde bi stalno proveravali da li sam zadovoljna."

U njenom slučaju, indirektno očekivanje njenog partnera da bude nečeg zvučnog možda dolazi iz dobre namere. Inače, kaže ona, muškarci obično traže od žena da ćute kada situacija nije pod njihovom kontrolom. „Neko bi mogao biti u drugoj prostoriji, u tom slučaju će prigušiti vaše stenjanje, a to njih uzbuđuje na drugačiji način, jer oni imaju moć da odlučuju kada treba ili ne treba da stenješ”.

Za edukatorku o seksualnosti Karišmu Svarup, postoji još jedan sloj u ideji tihog seksa, posebno u zemljama u kojima je razgovor o seksu još uvek stigmatizovan. „Mi smo kultura koja je ionako prilično čutljiva o seksu, gde se žene često stide što su preglasne, previše drske“, rekla je ona. „Dakle, stenjanje postaje čin oslobođenja koliko i čin vraćanja prostora želja”.

Svarup veruje da se stvaranje zvukova može posmatrati kao rezultat godina kulturnog uslovljavanja kroz pornografiju ili popularnu kulturu, ali da nije fer reći da je određena vrsta seksa bolja.

„Svi mi imamo drugačiji trip sa seksom“, rekla je ona. „Na kraju, sve se svodi na pitanje s kim stenjete ili ne. U zdravoj vezi, glasno izražavanje onoga što osećate je odličan način da pružite povratne informacije. Inače, u nasilnim vezama u kojima želja ide samo u jednom pravcu, stvari mogu eskalirati do tihog zlostavljanja, a ne do tihog seksa.”