Seks

Šta sam od stripera saznala o ženskoj seksualnosti

Šta Drimbojs imaju da kažu na temu ženske požude i britanskih pogleda na seks u 21. veku?
15.6.17

Četvrtak je veče, 9:30, a ja sedim u glamuroznom Votford Koloseumu i gledam kako razgolićeni ljudi iz pomahnitale mase izvlače tri zadihane žene. Nose ih do bine, vezuju im oči, stavljaju njihove ruke na svoje neprirodno izdefinisane podmazane trbušnjake. Publika vrišti kao na koncertu Džastina Bibera.

Gledam nastup Drimbojs, samozvane „UK broj jedan muške plesne trupe". Iako većina strip klubova odiše jeftinoćom, Drimbojs su se proslavili. Nastupaju po arenama, gledali smo ih na Britain's Got Talent, a u postavi su im poznate ličnosti kao što je Skoti T iz Geordie Shore. U vreme moje posete, jedan od članova – Lotan Karter – ušao je u kuću Velikog brata.

Reklame

Upliv muških striptizeta u mejnstrim, koji ih je nekada tretirao kao loš vic, omogućio je u velikoj meri Magic Mike, film koji su neki zvali feminističkim zbog seksualizacije muških tela. Uz onaj stereotip po kom se industrija seksa ženama ne bavi jer nema dovoljno potražnje, UK je oduvek bila prilično alergična na golotinju za razliku od većine naših kontinentalnih suseda. Želela sam da otkrijem da li uspon Drimbojs predstavlja znak da pop kultura počinje više da prihvata golotinju i žensku požudu.

Dejvid Ričards

Dejvid Ričards, vlasnik Dreamboys franšize i bivši striper, ima jednostavan odgovor: za uspeh njegovog brenda zaslužan je marketing. On je trupi osnovanoj još 1983. pristupio pre 18 godina zajedno sa Sajmonom Bejlijem, koji im je danas menadžer. Njih dvojica, nalik na par Ken lutaka, nose uske pantalone i savršene frizure. Kad ih pitam da li im nedostaju dani u kojima su i sami nastupali, oni prasnu u smeh. „Mi smo se skidali u najgadnijim lokalima koje možeš da zamisliš, za 80 funti po večeri", kaže Dejvid. „Ali u brendu je ipak bilo potencijala, pa sam odlučio da ga otkupim."


Pogledajte film Bogataši navučeni na bič, kožu i štikle


On insistira da se predstava ne svodi na gola tela. „Sve je u plesu, muzici, produkciji, iskustvo je sveobuhvatno. Želimo da se povežemo sa ženstvenom crtom ličnosti, da otkrijemo šta žene u stvari žele. Kad muškarac ode u strip klub, on bi da vidi golu ženu. Kad žena ode, ona uz vizualnu stimulaciju želi i mentalnu, želi da se oseća kao da je posebna."

Zvuči staromodno svakom ko je upoznat sa feminističkim teorijama po kojima urođena razlika između polova po pitanju seksa ne postoji. Ipak, nakinđurena publika tog četvrta u Votfordu svakako kupuje to što Ričards prodaje. Dve dvadesetogodišnje devojke prekidaju selfi maraton da bi mi rekle da su po prvi put u striptiz klubu. „Odnedavno sam singl", ciči jedna od njih. „Prosto sam morala da probam!"

Nažalost, teško da je nešto privela te večeri; većina posetilaca su žene, uz samo par gej muškaraca. Samim Drimbojs nije dozvoljeno da dele kontakt informacije sa gošćama – koje ponekad umeju da se raspištolje. „Ovaj posao izvlači ono najgore iz žene", kaže Dejvid. „Grebu mi momke noktima, nekad do krvi. Dešavalo se da popijem i pesnicu u lice." Džordan, jedan od izvođača, se slaže: „Definitivno sam zaključio da žene tu nisu ništa bolje od muškaraca."

Sudeći po slikama na sajtu, očekivala sam da momci deluju sintetički mesnato, ali većina ih je sasvim normalna – prosečno ili natprosečno privlačni muškarci koji redovno posećuju teretanu. Na bini plešu u praktično svakom stereotipno seksi izdanju, od kauboja do radnika do nauljenog horskog finala. Dejvid je u pravu, retko su sasvim goli – tek ponekad se nevaljalo nasmeše i pokažu publici poneki guz. Kao da gledam X Factor uz nešto malo trljanja na suvo.

Reklame

Dok muškarci iz Londona u striptiz klubove izvode poslovne partnere, žene iz Votforda izvode svoje bake. Popričala sam sa bakom, majkom, i ćerkom kojima je ovo treći put. „Došle smo da se malo nasmejemo", kaže majka. „Lepo igraju", dodaje baka. Ali su baš zgodni, zar ne? „Pa neki jesu", odgovara ona, „ali videla sam i bolje."

U garderobi prepunoj praznih pakovanja losiona i spreja za kosu, pitam Drimbojz kakav razvoj karijere planiraju. Džordan kaže da svi imaju druge projekte, da ovo koriste radi promocije. Luk je nutricionista, Rogan je nastupao na Ex on the Beach u MTV produkciji. Dejvid kaže da među Drimbojz ima dosta rijaliti zvezda jer je „to sve ista ciljna grupa". Ipak, ne mogu da se otmem utisku da ovi momci razvijaju karijeru neuporedivo uspešnije od onih iz Istočnolondonskog striper kolektiva koji ni licencu za klub ne mogu da dobiju.

Sledeća numera koju Drimbojz izvode je medli raznih boj bend pesama iz devedesetih. To me podseća kako su svojevremeno Backstreet Boys, Piter Andre, i Take That igrali goli do pojasa i vitlali kukovima okolo. Da li su onda Drimbojz samo iskrenija verzija boj benda? Mislim, niko nije voleo Džejsona Orindža zato što je umeo da peva. Skoro da me hvata nostalgija od ovog konteksta striptiza.

U britanskoj kulturi, seksualnost se obično svodi na nagoveštaj i humor, bez mirisa, bez telesnih tečnosti, bez mestimične neprijatnosti koja prati pravi seks. Drimbojz su moderna verzija istih tendencija: performans verzija seksualnosti, poneki nagoveštaj genitalija, nevaljalo a pristojno. Pošto striptiz i treba da stvori privid, sve je ovo mahom tradicionalno.

Ali koga briga dok publika uživa, igra u mestu, vrišti kad ih pozovu na binu. „Za razliku od muškaraca, nama je ovo zabavno," kaže buduća mlada u najlonu, sa ešarpom. „Kad muškarci idu kod striptizeta, to je prljavo. Kad mi idemo, više se zezamo."

Dakle šta Drimbojz imaju da kažu o novim stavovima o seksu u UK? Praktično ništa, osim što potvrđuju da se sve može dobro komercijalizovati i unovčiti.

@jessicabateman