Fotografija: Jetta Productions/Getty ImagesČak i srazmerno dobro obavešteni pacijenti svakodnevno ulaze u lekarske ordinacije sa pretpostavkama koje su 100 posto pogrešne. Zamolili smo tri zdravstvena stručnjaka sa prve linije fronta da sa nama podele koje su to najčešće zablude koje ih izluđuju – i da nam rasvetle istinu.Zeleni šlajm znači da su ti potrebni antibiotici.
Od amoksicilina do zatromaksa, antibiotici važe za jedno od najsjajnijih medicinskih otkrića – ali kao što im i sam naziv nagoveštava, leče samo bolesti koje izazivaju bakterije. Međutim, virusima pripadaju zasluge za prehlade, grip, i većinu infekcija sinusa, kaže Majers R. Hart III, porodični lekar kliničkog centra Dajmond u Frisku, Teksas.
Suprotno verovanjima mnogih pacijenata, pa čak i nekih lekara, kaže Hart, boja tvari koja ti curi iz nosa i od koje se daviš dok kašlješ ima više veze sa time u kojoj si fazi bolesti koja ju je prouzrokovala.
Kada ti se telo bori protiv bilo kakve vrste uljeza, bela krvna zrnca proizvode enzime koji sadrže gvožđe – zbog toga ti sline budu zelenkaste umesto da imaju žućkasti, sunčani sjaj. U međuvremenu, dehidracija utiče na veći intenzitet boje.
Ima nekih dokaza da kod ozbiljno bolesnih ljudi – recimo, kod ljudi koji se oporavljaju od operacije srca ili pate od hronične opstruktivne bolesti pluća – boja sluzi zaista može da bude indikator da je potrebna medicinska pažnja. Ali za one koji imaju posla samo sa uobičajenom prehladom ili respiratornom infekcijom, istraživanja dokazuju da nema nikakve veze između nijanse šlajma i šansi da će ti od antibiotika biti bolje.
Ako antibiotici ionako neće pomoći, nije mudro uzimati ili ih tražiti. Osim toga što time doprinosiš razvoju super-virusa otpornih na lekove koji se šire po celom svetu, rizikuješ i pojavu zabavnih komplikacija kao što su proliv i gljivične infekcije, kaže Hart. A u svakom slučaju, sline se tvrdoglavo ne daju protumačiti na osnovu boje. Belgijski istraživači su otkrili da se čak i mikrobiolozi i pulmonolozi oko sluzi slože u manje od polovine slučaja – što dijagnozu na osnovu šlajma čini još manje preciznom.Testament je samo za stare ljude.
Ako si mlad i (relativno) zdrav, možda nikada nisi razmišljao o tome šta bi se dogodilo kada bi ti stalo srce, ili da li bi želeo da te prikače na aparate za disanje. Ali sada – kada još jasno razmišljaš i u stanju si da otvoreno komuniciraš – zapravo je najbolji trenutak da razmisliš o tome, kaže Hart.
Unapred iznesi svoje želje po pitanjima kao što su da li želiš da te oživljavaju, da te prikače na aparate i hrane, ili želiš da doniraš svoje organe i tkivo kada umreš. Takođe možeš da imenuješ zastupnika za zdravlje, ili osobu u koju imaš poverenja da donese odluku kada ti to ne budeš bio u stanju.
Sumorne teme, svakako – ali nesreće i iznenadne bolesti se događaju ljudima svih uzrasta. Ako razmisliš o tome sada, znači da će tvoje želje biti ispoštovane u slučaju da ti se desi nesrećan slučaj. Odgovarajući oblici ovakvih dokumenata variraju od države do države, pa razgovaraj sa svojim lekarom ili advokatom o tome da sastaviš neophodnu dokumentaciju koja će ići uz tvoj medicinski karton, kaže Hart.Možeš da lomiš tablete na pola da bi uštedeo.
Nazovimo ovaj slučaj poluistinom. Zbog nedokučive ekonomije lekova, tableta od 400 miligrama ponekad je jeftinija od dve tablete od 200 miligrama. U nekim slučajevima, medicinska matematika je dovoljno jednostavna da možeš da kupiš veću pilulu i polomiš je na pola, kaže Blejs. Na primer, rezultati jedne studije su pokazali da lomljenje jedne tablete statina na pola nije umanjilo efikasnost kontrole holesterola.
Šta više, tvoj farmaceut bi možda čak mogao i da ti predloži da lomiš tablete na pola da bi uštedeo. Tabletama koje je bezbedno lomiti to piše na pakovanju, u odeljku koji je označen kao „kako se dobavlja". A tableta verovatno već i sama na polovini ima žljeb po kome možeš da je polomiš.
Ali što se tiče određenih lekova – koji su u kapsulama ili imaju glazuru koju organizam vari – lomljenje može da izazove velike probleme. Možda će doza biti pogrešna, ili će biti više neželjenih efekata, ili će lek zbog toga biti sasvim neefikasan, kaže Džeremi Blejs, farmaceutski supervizor CVS zdravlja. E da, i nikako nemoj da na pola podeliš dozu koju ti je prepisao lekar, da bi ti zalihe koje si dobio na recept trajale duže. To je siguran način da tvoji zdravstveni problemi ostanu nerešeni.Svi bi trebalo da uzimamo mnogo vitamina D.
Zahvaljujući savremenim izumima kao što su struja i kreme za sunčanje, mi ljudska bića smo mnogo manje izloženi suncu nego nekad. To je dovelo do nečega što neki stručnjaci nazivaju skoro epidemijom nedostatka vitamina D. Šta više, više od tri četvrtine Amerikanaca pati od toga, kaže Rejčel Karlton Abrams, licencirana porodična lekarka i autorka Badivajza.
Nizak nivo je povezan sa stanjima kao što su slabe kosti, kardiovaskularne bolesti i rak. Ali prevelika količina takođe može da izazove probleme, kaže Abrams, koja kaže da su neki njeni pacijenti uzimali 15 hiljada jedinica dnevno (to je mnogo više od preporučene gornje granice od 4000 jedinica dnevno). Za razliku od vitamina C, koji se rastvara u vodi, vitamin D se zadržava u našim masnim naslagama, kaže Abrams. Tako da ne ispiškiš višak – on ostaje u telu, i potencijalno može vremenom da ti ošteti srce, krvne sudove i bubrege.
Ako ćeš da čokneš pilulu vitamina D, drži se doze od hiljadu ili dve hiljade miligrama. Još bolje, traži od svog lekara da ti ispita krv, kaže Abrams. O optimalnom nivou se raspravlja – neki, uključujući i Medicinski institut, kažu da je 20 nanograma na mililitar krvi gornja granica, dok drugi kažu da je gornja granica viša, 40 ili 50 nanograma. Ali tvoj lekar može da ti pomogne da se odlučiš za ispravnu strategiju dopunskog uzimanja ovog vitamina.Vakcina protiv gripa izaziva gripZvuči moguće – ali u stvari, to je biološki nemoguće, prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti. Vakcine protiv gripa sadrže ili deaktivirani virus ili ga ne sadrže uopšte, što znači da ne mogu da izazovu grip.Naravno, ubrzo posle vakcinacije možeš da osetiš malo bolova i da malo šmrčeš. To je znak da tvoje telo reaguje na antigen i podiže imunitet. Grip punog intenziteta – bolest protiv koje stvaraš antitela – je ozbiljna bolest koja može da te onesposobi na nedelju ili više dana, kaže Blejs.Takođe je moguće zakačiti grip ili nešto slično čak iako si vakcinisan. Naučnici svake godine predviđaju koje vrste influence će cirkulisati, da bi mogli da distribuišu vakcine pre nego što prvi virus napadne. Ove godine su vakcine umanjile rizik od zaraze gripom za oko 43 procenta, objavio je CDC u februaru.To znači da se mnogo ljudi ipak razbolelo, i iako je bedak ako si se našao među njima, opet je bolje ako si se vakcinisao. Slučajevi gripa su obično blaži kod onih koji su se vakcinisali, kaže Blejs. Ako možemo da se vodimo prema prošlim godinama sa sličnim statistikama, dok kraja ove godine vakcine će biti zaslužne za 5,6 miliona slučajeva ove bolesti manje, za 2,7 poseta lekaru manje, i više od 61 hiljade hospitalizacija manje (I uzgred, još nije kasno da se bocneš ove godine – sezona gripa tehnički traje do aprila, kaže Blejs).Još na VICE.comPitali smo bake kako je biti žena u SrbijiPitali smo stručnjaka može li se umreti od čačkanja nosaPitali smo ljude kojih polnih bolesti se najviše plaše
Od amoksicilina do zatromaksa, antibiotici važe za jedno od najsjajnijih medicinskih otkrića – ali kao što im i sam naziv nagoveštava, leče samo bolesti koje izazivaju bakterije. Međutim, virusima pripadaju zasluge za prehlade, grip, i većinu infekcija sinusa, kaže Majers R. Hart III, porodični lekar kliničkog centra Dajmond u Frisku, Teksas.
Suprotno verovanjima mnogih pacijenata, pa čak i nekih lekara, kaže Hart, boja tvari koja ti curi iz nosa i od koje se daviš dok kašlješ ima više veze sa time u kojoj si fazi bolesti koja ju je prouzrokovala.
Kada ti se telo bori protiv bilo kakve vrste uljeza, bela krvna zrnca proizvode enzime koji sadrže gvožđe – zbog toga ti sline budu zelenkaste umesto da imaju žućkasti, sunčani sjaj. U međuvremenu, dehidracija utiče na veći intenzitet boje.
Ima nekih dokaza da kod ozbiljno bolesnih ljudi – recimo, kod ljudi koji se oporavljaju od operacije srca ili pate od hronične opstruktivne bolesti pluća – boja sluzi zaista može da bude indikator da je potrebna medicinska pažnja. Ali za one koji imaju posla samo sa uobičajenom prehladom ili respiratornom infekcijom, istraživanja dokazuju da nema nikakve veze između nijanse šlajma i šansi da će ti od antibiotika biti bolje.
Ako antibiotici ionako neće pomoći, nije mudro uzimati ili ih tražiti. Osim toga što time doprinosiš razvoju super-virusa otpornih na lekove koji se šire po celom svetu, rizikuješ i pojavu zabavnih komplikacija kao što su proliv i gljivične infekcije, kaže Hart. A u svakom slučaju, sline se tvrdoglavo ne daju protumačiti na osnovu boje. Belgijski istraživači su otkrili da se čak i mikrobiolozi i pulmonolozi oko sluzi slože u manje od polovine slučaja – što dijagnozu na osnovu šlajma čini još manje preciznom.
Reklame
Ako si mlad i (relativno) zdrav, možda nikada nisi razmišljao o tome šta bi se dogodilo kada bi ti stalo srce, ili da li bi želeo da te prikače na aparate za disanje. Ali sada – kada još jasno razmišljaš i u stanju si da otvoreno komuniciraš – zapravo je najbolji trenutak da razmisliš o tome, kaže Hart.
Unapred iznesi svoje želje po pitanjima kao što su da li želiš da te oživljavaju, da te prikače na aparate i hrane, ili želiš da doniraš svoje organe i tkivo kada umreš. Takođe možeš da imenuješ zastupnika za zdravlje, ili osobu u koju imaš poverenja da donese odluku kada ti to ne budeš bio u stanju.
Sumorne teme, svakako – ali nesreće i iznenadne bolesti se događaju ljudima svih uzrasta. Ako razmisliš o tome sada, znači da će tvoje želje biti ispoštovane u slučaju da ti se desi nesrećan slučaj. Odgovarajući oblici ovakvih dokumenata variraju od države do države, pa razgovaraj sa svojim lekarom ili advokatom o tome da sastaviš neophodnu dokumentaciju koja će ići uz tvoj medicinski karton, kaže Hart.Možeš da lomiš tablete na pola da bi uštedeo.
Nazovimo ovaj slučaj poluistinom. Zbog nedokučive ekonomije lekova, tableta od 400 miligrama ponekad je jeftinija od dve tablete od 200 miligrama. U nekim slučajevima, medicinska matematika je dovoljno jednostavna da možeš da kupiš veću pilulu i polomiš je na pola, kaže Blejs. Na primer, rezultati jedne studije su pokazali da lomljenje jedne tablete statina na pola nije umanjilo efikasnost kontrole holesterola.
Šta više, tvoj farmaceut bi možda čak mogao i da ti predloži da lomiš tablete na pola da bi uštedeo. Tabletama koje je bezbedno lomiti to piše na pakovanju, u odeljku koji je označen kao „kako se dobavlja". A tableta verovatno već i sama na polovini ima žljeb po kome možeš da je polomiš.
Ali što se tiče određenih lekova – koji su u kapsulama ili imaju glazuru koju organizam vari – lomljenje može da izazove velike probleme. Možda će doza biti pogrešna, ili će biti više neželjenih efekata, ili će lek zbog toga biti sasvim neefikasan, kaže Džeremi Blejs, farmaceutski supervizor CVS zdravlja. E da, i nikako nemoj da na pola podeliš dozu koju ti je prepisao lekar, da bi ti zalihe koje si dobio na recept trajale duže. To je siguran način da tvoji zdravstveni problemi ostanu nerešeni.
Reklame
Zahvaljujući savremenim izumima kao što su struja i kreme za sunčanje, mi ljudska bića smo mnogo manje izloženi suncu nego nekad. To je dovelo do nečega što neki stručnjaci nazivaju skoro epidemijom nedostatka vitamina D. Šta više, više od tri četvrtine Amerikanaca pati od toga, kaže Rejčel Karlton Abrams, licencirana porodična lekarka i autorka Badivajza.
Nizak nivo je povezan sa stanjima kao što su slabe kosti, kardiovaskularne bolesti i rak. Ali prevelika količina takođe može da izazove probleme, kaže Abrams, koja kaže da su neki njeni pacijenti uzimali 15 hiljada jedinica dnevno (to je mnogo više od preporučene gornje granice od 4000 jedinica dnevno). Za razliku od vitamina C, koji se rastvara u vodi, vitamin D se zadržava u našim masnim naslagama, kaže Abrams. Tako da ne ispiškiš višak – on ostaje u telu, i potencijalno može vremenom da ti ošteti srce, krvne sudove i bubrege.
Ako ćeš da čokneš pilulu vitamina D, drži se doze od hiljadu ili dve hiljade miligrama. Još bolje, traži od svog lekara da ti ispita krv, kaže Abrams. O optimalnom nivou se raspravlja – neki, uključujući i Medicinski institut, kažu da je 20 nanograma na mililitar krvi gornja granica, dok drugi kažu da je gornja granica viša, 40 ili 50 nanograma. Ali tvoj lekar može da ti pomogne da se odlučiš za ispravnu strategiju dopunskog uzimanja ovog vitamina.Vakcina protiv gripa izaziva grip
Reklame