Kako se desi da živi ljudi greškom budu proglašeni mrtvim

Pre nekoliko nedelja, Barbara Marfi je večerala sa svojim mužem u restoranu u saveznoj državi Juta kad joj je kreditna kartica odbijena. Njen muž je platio račun, a kad su stigli kući, unuka je pozvala je banku da vidi šta nije u redu.

"Naravno da je odbijena", rekao je bankarski službenik. "Ona je mrtva već dve godine."

Marfi je zapravo i te kako živa. Kad sam ove nedelje pričala s njom preko telefona, opisala mi je mučan proces dokazivanja da je živa brojnim institucijama, koje su je sve smatrale mrtvom.

Marfi je greškom ubačena u Matičnu datoteku smrti (DMF), bazu podataka Agencije za socijalnog zaštitu (SSA) svakog Amerikanca koji je umro od 1936. godine naovamo. Ona sadrži otprilike 88 miliona prijava, svaka od njih sa imenom, matičnim brojem, datumom rođenja i datumom smrti. Kad je SSA bazu podataka pustila u slobodnu prodaju 1980. godine, finansijske institucije počele su da se oslanjaju na nju kako bi otkrivali finansijske prevare.

Zbog toga je, kad je Marfi zavedena kao mrtva, njena banka obeležila njenu aktivnost kao prevaru. Banka je od tada odmrznula njen račun, ali sada Socijalna zaštita pokušava da povrati dve godine uplata — u vrednosti od oko 20.000 dolara — za koje tvrdi da nije trebalo da budu isplaćene pošto je korisnica zavedena kao mrtva. Ona je sada angažovala advokata i izašla s ovom pričom u javnost, u nadi da će izvršiti pritisak za brže razrešenje. Ispričala mi je da je počela da dobija pozive od ljudi širom zemlje koji su se našli u istom škripcu.

Koliko se tačno ljudi obrelo u istoj situaciji kao Marfi, nije poznato, ali Kancelarija glavnog inspektora (OIG) Agencije za socijalnu zaštitu procenjuje da se svakog meseca otprilike 1.000 ljudi greškom zavede u DMF. Prema izveštaju Kancelarije za odgovornost vlade (GAO) iz 2013. godine, SSA je u prethodnoj godini obrisala 8.200 pogrešno zavedenih smrti iz DMF-a. Ove brojke pokazuju veoma nisku stopu grešaka — manje od pola procenta od 2,8 miliona smrti koje SSA zavede svake godine, prema tvrdnji portparola SSA-a.

Naravno, to teško je da je bilo kakva uteha za nekog ko je greškom proglašen mrtvim. Na saslušanju Senata iz 2015. godine, stanovnica Alabame Džudi Rivers opisala je mučenje kojem je bila izložena nakon što je 2008. godine ubačena u DMF. Iako je imala oko 80.000 dolara na svom bankovnom računu, banka je zamrznula njena sredstva zato što je račun obeležen kao prevarantski. Svaki put kad je trebalo da se prijavi za nešto — kreditnu karticu, posao, studentski kredit, stan — bila je odbijena, zato što njen "identitet nije mogao biti potvrđen" ili je njen "matični broj bio neaktivan."

Rivers je na kraju završila živeći u automobilu, a kasnije i u prikolici, mučeći se da nađe zaposlenje koje nema najnižu nadnicu, uprkos tome što ima dug i impresivan rezime.

I kako je do toga došlo? Portparol SSA mi je rekao da prijave o smrti "prevashodno potiču od saveznih država, ali i od članova porodice, pogrebnih preduzeća i finansijskih institucija." Direktori pogrebnih preduzeća su među najvećim izvorima prijava o smrti kod SSA, a zato što je lako napraviti grešku, izvršen je pritisak da se države (koje regulišu pogrebni posao) prebace sa papirne dokumentacije na elektronsku. Elektronska registracija smrti (EDR) omogućuje državama da automatski verifikuju matični broj pokojnika pre nego što ga proslede SSA, "bukvalno eliminišući" problem papirne dokumentacije. Nora Menkin, direktorka zvaničnog pogrebnog preduzeća u Sijetlu, rekla mi je da su prema starom sistemu prijave o smrti "prolazile kako treba u 80 odsto slučajeva", ali da se pod EDR-om ona još nije susrela ni sa jednom greškom.

Naravno, živi ljudi i dalje završavaju na tom spisku. U maju prošle godine, jedan čovek iz Mičigena — države koja koristi EDR — završio je u DMF-u zato što je direktor pogrebnog preduzeća slučajno ukucao jednu pogrešnu brojku nečijeg tuđeg matičnog broja.

Greške u DMF-u ostaju trajne i zbog načina na koji se on prosleđuje dalje. Ova baza podataka bukvalno je jedan ogroman tekstualni fajl koji prodaje Nacionalni tehnički informatički servis Ministarstva trgovine (NTIS). Ustanove koje su pretplaćene na njega mogu da skinu ažurirani fajl nedeljno ili mesečno. Ali NTIS dozvoljava da se skinu samo poslednjih šest ažuriranih verzija; za sve starije od toga morate da naručite tekstualni fajl na CD-u. Apdejtovi nisu čak ni kumulativni, tako da ako je neko pogrešno proglašen mrtvim u jednom periodu, a SSA ispravi tu grešku, oni isti unos uvrštavaju u sledećoj ažuriranoj verziji (i samo u njoj) jednim običnim "D" (za "delete") pored unosa. Ako pretplatnik ne zapazi tu promenu ili ako njihov softver ne registruje to "D," onda njihova verzija DMF-a i dalje tu osobu zavodi kao mrtvu. Ako oni nekom drugom prodaju svoju verziju ili je podele sa nekim, greška se samo umnožava.

Zbog toga ispravljanje grešaka može postati noćna mora. Njujorčanka Patriša La Porta ubačena je u DMF 2014. godine. SSA joj je rekla da je problem ispravljen u maju 2015. godine, ali u martu ove godine La Porta i dalje nije mogla da pozajmi novac ili prijavi svoj porez.

Pored toga što pravi probleme živima koji su zavedeni kao mrtvi, DMF nije čak ni sveobuhvatna arhiva onih koji su zaista umrli. Izveštaj GAO-a iz 2013. godine navodi 130 pojedinaca sa negativnom starosnom dobi — što je najverovatnije posledica zavođenja datuma smrti kao datuma rođenja i obrnuto. Otkrili su i 1.941 unosa sa godištem između 115 i 195, najverovatnije zbog greške u kucanju. A izveštaj iz 2015. godine OIG-a navodi oko 6,5 miliona pojedinaca koji su naprosto nestali iz DMF-a.

Bilo je nekoliko pokušaja da se skrene pažnja na ovaj problem. Tom Alsijer, koji vodi sajt Otkažite ove sahrane, nudi besplatno skidanje DMF-a, kao i spisak svih "neumrlih" — ljudi za koje veruje da su greškom dodati na spisak. Alsijer mi je rekao da to radi zato da bi zaustavio "DMF-ovanje" — njegov naziv za pogrešno zavođenje u spisak mrtvih — i tvrdi da je imao nekoliko srećnih ishoda. Četiri žive osobe otkrile su preko njegovog sajta da su zavedene kao mrtve i požalile se SSA-u da to ispravi pre nego što im napravi problem, ispričao mi je on.

Ali iz perspektive SSA-a, DMF nikad nije bio ni zamišljen da bude Jedina konačna lista smrti. Ona je, umesto toga, trebalo da bude način za SSA da administrira sopstvene programe — i, na osnovu vladinih revizija, čini se da SSA radi prilično dobar posao koristeći DMF kako bi se osigurala da ne vrši nepotrebne isplate mrtvima.

Plus, već postoje bolje privatne baze podataka o tome ko je mrtav a ko nije, prema izveštaju Glavnog inspektora Ministarstva finansija, a nema razloga da privatne ustanove ne koriste ove usluge kako bi dvaput proverile DMF.

Marfijeva, koja se i dalje muči da razreši posledice pogrešnog uvrštavanja u DMF, smatra da njena borba nije ni blizu kraja. Kad je posetila lokalnu ispostavu SSA-a da ospori svoj status pokojnice, od nje su tražili da u sistem izdavanja ceduljica sa rednim brojem ukuca svoj matični broj. On nije bio prepoznat. "Naravno da nije", rekla je ona. "To je zato što sam mrtva."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu