Fotka koju je napravila policija prikazuje scenu u kojoj se vidi metodologija fotografisanja leša i antropometrijske identifikacije pre same autopsije. Telo je ispravljeno u sedeći položaj sa drvenim naslonom koji održava glavu uspravnom. Fotograf se priprema da snimi desni profil pacijenta, dok asistent drži lenjir ne bi li pravilno izmerila udaljenost pacijentove glave od objektiva. Treća osoba je "asistent autopsije" u svojoj uniformi (crna kapa i kecelja), koja čeka signal da "mobiliše leš".
Nož koji drži žrtva nagoveštava samoubistvo, ali je istraživanje pokazalo da se na nožu nalaze otisci prstiju što nam govori da je gospođicu Ferari ubio njen ljubavnik, gospodin Garnijer jednim ubodom u srce.
Iako su fotografi na mestima zločina često u pratnji crtača koji prave ručno crtane mape okruženja ne bi li što preciznije postavili dimenzije prostorije, kada su u pitanju ljudska tela koristi se drugačiji metod merenja. U ovom slučaju se kamera postavlja normalno u odnosu na telo. Kada se fotografija odštampa njen centar će biti tačno između očiju leša, u samom korenu nosa. Ova fotografija je napravljena da bi policija demonstrirala kako treba da izgleda idealna pozicija kamere.
Ista tehnika upotrebljena kod gospodina Fale koji je ubijen u snu u hodniku svog stana 27. avgusta 1905. godine. Noge su mu podignute zbog mrtvačke ukočenosti, a tkanina oko vrata nam ukazuje da je uzrok smrti davljenje.
Gospođa Debineš je pronađena mrtva na podu svog stana 08. maja 1903. godine. "Braonkasta promena boje na šakama i stopalima odgovara procesu raspadanja tela." Vrlo verovatno da je ova scena posledica nasilnog sukoba.
Autopsija Valentine Botelin 14. septembta 1904. godine. Pošto su kosa i glava oprani, policija je mogla bolje da osmotri rane koje su nastale pucnjevima u slepoočnicu i levi obraz.
U noći 31. maja 1905. godine, Alfonso XIII od Španije i predsednik Francuske Emil Lube, bili su mete pokušaja bombaškog napada kod Luvra dok su prolazili automobilom. Iako su zvaničnici uspeli da se izvuku bez ogrebotine, dvadeset ljudi je bilo povređeno i jedan konj je stradao.
Zločin koji se desio 05. septembra 1910. godine i u kojem je upotrebljena sumporna kiselina. Krevet, posteljina i pod su prekriveni krvlju, a tkanina je delimično nagrižena kiselinom. "Nema leša. Da li je žrtva imala vremena da pobegne i da potraži pomoć u bolnici? Osim ako telo nije već odneseno u mrtvačnicu u trenutku kada je nastala ova fotografija."
Starija žena je 09. avgusta 1913. godine pronađena kako leži licem okrenuta nadole u stanu u Parizu. Ptice koje se vide u kadru izgleda da su jedini svedoci zločina.
Žrtva ubistva, Klementina Pičon, na stolu za autopsiju.
U novembru mesecu, 1987. godine, Ksavier-Ang Karara, tridesetčetvorogodišnji uzgajivač pečuraka je ubio Avgustina Lamara, poreznika, a potom je spalio telo. Pošto je bio proglašen krivim pogubljen je 18. juna 1898. godine. Anatol Dibler je smatran za najboljeg francuskog dželata u to vreme koji je iz svakog obaveljnog posla nosio suvenir: u pitanju je bilo dugme sa ugraviranom konjskom glavom, a koje se nalazilo na jaknama osuđenika.
Žak je bio šestogodišnji dečak koji je živeo sa svojim roditeljima u Parizu pre nego što je ubijen 25. februara 1881. godine. Ubio ga je šesnaestogodišnjak. Pronađen je vezanih ruku, probijene jakne i njegova majica je bila natopljena skorelom krvlju. Ovaj slučaj je bio jedan od prvih koji su fotografisani.
Čovek čiji identitet policija nije nikada uspela da potvrdi. Pronađen je vezan novembra 1912. godine.
Tipičan primer kartona za procesuiranje optuženika početkom dvadesetog veka u Parizu.