Kritička analiza božićnih svetala Boba Dilana za 2017. godinu

Gotovo čitavu deceniju bila sam bolesno opsednuta božićnim svetlima na domu Boba Dilana u Malibuu. Evo šta sam saznala na osnovu njegovih ovogodišnjih ukrasa.
21.12.17
Sve fotografije: autorka

Pre devet godina primetila sam da je Bob Dilan, koji ima kuću u mom kraju u Malibuu, u Kaliforniji, počeo da ukrašava živicu ispred svog ogromnog imanja jednom jedinom žicom božićnih svetala. Verovatno nije bila slučajnost što se tada spremao da izda božićni album.

Smesta sam bila impresionirana njegovim naglašeno neobaveznim pristupom sezonskoj dekoraciji. Njegovi ukrasi bili su utoliko prepoznatljiviji zbog činjenice da se dominantni stil ukrašavanja u ostatku kraja mogao opisati kao "dvorište restorana sa četiri zvezdice". Što sam više zurila u taj njegov rad, on mi je više govorio. "Ovde me je stavio neko ko nije hteo da gubi vreme radeći ovo", kao da je poručivao.

Zato što sam dugogodišnja obožavateljka Dilanovog opusa, nije me zapravo iznenadilo što je iskazao potpunu jedinstvenost stila. Na kraju krajeva, po tome je i poznat. Ali što sam pažljivije posmatrala ta svetla, postajalo mi je očiglednije da, kao i u slučaju njegove muzike, postoje mnogi slojevi značenja koje treba rastumačiti. I zato sam preuzela ne sebe obavezu da odlazim na godišnje hodočašće do ovog proročišta kako bih pokušala da razlučim kakva se praznična mudrost krije u njemu.

Što nas dovodi do desete godišnjice ovog kominikea božićnim svetlima Boba Dilana. Prvobitno sam planirala da mu prosto kupim neki mali poklon (možda neki prigodan besplatni kupon za Pottery Barn!) i da završim s tim. Pretpostavljala sam da je rekao sve što je imao tim svojim prazničnim svetlima. Koji mu je izbor uopšte preostao nego da počne da se ponavlja?

Ali kad je pokazao da nisam u pravu i ovu priliku obeležio okačivši potpuno NOVI set svetala, znala sam da moram da preispitam svoje stavove. Ovo sada je izgledalo kao idealan trenutak da se utvrdi koliko je daleko Dilan, kompletan umetnik, stigao kad je u pitanju izražavanje svetlima.

Započnimo prisećanjem na prvu jednu jedinu žicu koja se spušta nadole iz njegovog ranog perioda, kad je stvarao prost ali efektan elektronski autoportret da bi se afirmisao kao čovek koji nesigurno leluja u svojoj posvećenosti ovom godišnjem prazničnom ritualu.

Posle toga smo svi sa strahopoštovanjem gledali kako se njegova centralna teza razvija u sve ćoškastije i izazovnije ukrase. Kad se danas osvrnem, shvatam da je on zapravo oglašavao neku vrstu upozorenja u kakvim će se sve teškim vremenima uskoro naći naša demokratija.

I zbog toga je zanimljivo primetiti ovogodišnju maštovitu, koherentniju poruku u kojoj Bob kao da pokazuje novi nivo iskrenog samopouzdanja, nakon što je dobio Nobelovu nagradu.

Kao i u proteklim godinama, čini se da se ispod površine krije veći, univerzalniji kontekst.

Pažljiva analiza ovogodišnje konfiguracije svetala otkriva Gordijevu mrežu patnje i besa koji ključaju u ovom legendarnom umetniku, a koji je i dalje verovatno najbolji tumač cajtgajsta naše nacije. Kao i obično, iskoristio je priliku da prokomentariše jedinstveno opasnu političku krizu u kojoj smo se obreli.

Istovremeno, ne smemo da propustimo da primetimo neverovatan stepen razvoja njegovog godišnjeg izražavanja. Mislim na "Zimski svet čudesa", oblast tradicionalno ukrašenu nekoliko metara od kolskog prilaza.

Godine 2010. (na slici iznad) ova dodatna oblast bila je samo ogoljeni i melanholični tablo čija je svrha, možda, bila da izazove prećutnu kontemplaciju o Kostkou, gde je svaki artikal naizgled kupljen. Umešno je kombinovala iskrenu empatiju sa oštrim komentarom ekonomski teških vremena koja i dalje mogu da se nađu u američkoj radničkoj klasi Dilanovog detinjstva.

E, sad uporedite to sa raskošnim tretmanom iste oblasti 2017. godine. Ove godine minuciozno je sastavio veselo osvetljenu apstrakciju, nesputanu u rasponu i ambiciji izraza.

Od nas ona traži da zamislimo Boba, neustrašivog ratnika (možda golog kako bi dočarao galske ratnike koji su se nepokolebljivo borili protiv Cezara 54. godine p.n.e.) kako pleše "ispod dijamantskog neba dok nam maše jednom rukom, uokviren na pozadini od mora." Poletan kao nikad pre, gospodin Dilan nam svima pokazuje kako moramo da iskoristimo sve svoje kreativne moći kako bismo se borili za budućnost svoje republike koja se prostire pred nama.

Ova oblast stoji i kao snažna posveta umetniku sa kojim gospodin Dilan, i sam povremeno slikar, nesumnjivo oseća veliku srodnost: lirskom apstraktnom i nadrealističkom slikaru s početka Dvadesetog veka, Aršilu Gorkom. Rođen kao Vostanik Adoian, Gorki, baš kao i Dilan, promenio je ime da bi stvorio nov i osoben identitet, a potom ga proslavio stvarajući svoj izuzetno ličan rečnik.

I tako, dok okončavamo ovu prazničnu sezonu, dajte da je zaključimo jednom posebnom posvetom i meditacijom u čast čoveka koji se pokazao kao naš najveći živi praznični heroj. Ovaj kratki film će, nadam se, svima pomoći da iz prve ruke osete energiju prisutnu ne samo u Dilanovim prazničnim svetlima… već i u svima nama tokom čitave godine, kad god nam je ona potrebna.

Pratite Meril Marko na Tviteru

Još na VICE.com:

Ekskluzivno: pogledajte snimke besnih fanova "električnog" Boba Dilana iz 1966. godine

Bob Dilan je perfektan dobitnik Nobelove nagrade

Koja, Bob Dilan i Marina Abramović na panou u beogradskoj osnovnoj školi