AirPods su tragedija

"Futurističke relikvije" je kolumna koja se bavi proizvodima koje društvo stvara u ovom trenutku i kako bi one mogle da budu prozor u život budućih generacija. U svakom članku bavimo se jednim predmetom koji bi neka buduća generacija mogla da otkrije 1000 godina od ovog trenutka pokušavajući da objasne odakle taj predmet dolazi, kuda ide i šta njegovo postojanje govori o našoj sadašnjosti.

AirPods su proizvod prošlosti.

Plastični su, napravljeni od nekakve kombinacije ugljenika, vodonika, kiseonika, azota, hlora i sumpora. U pitanju su volfram, kalaj, tantal, litij i kobalt.

Elementi koji su kreirani pre 13.8 milijardi godina, u trenutku Velikog praska. Ljudi su potom ekstrakovali ove elemenete iz zemlje, potom su ih njihovo zagrevali i na kraju obrađivali. Dok rade, ljudi udišu ove čestice iz vazduha koje se posle talože u njihovim plućima. Materijali koji su prenošeni iz mesta kao što su Vijetnam, Južnoafrička Republika, Kazahstan, Peru, Meksiko, Indonezija i Indija, sve do Kine gde bukvalno postoje radnički gradovi koji proizvode i sklapaju kompjuterske čipove u matične ploče. Senzori, mikrofoni i antene koje su slepljene zajedno i zapakovane u bele i čudnovate egzoskelete.

Ovo su AirPods. Oni su kolekcija atoma rođenih u praskozorje Univerzuma i skovani u Zemljinoj utrobi. Radnici su plaćani novcem nedovoljnim da ispuni osnovne egzistencijalne potrebe, čak ni izbliza, u tuce različitih zemalja, ne bi li ovaj proizvod bio moguć. Potom ih je prodavala kompanija Apple, prva svetksa trilijarderska kompanija za pišljivih 159$ USD.

U periodu od nekih, otprilike 18 meseci, AirPods će puštati muziku, podkaste ili prosleđivati telefonske pozive. Nakon toga će litijum-jonske baterije izgubiti na snazi, a AirPods će postati neupotrebljive. Ne mogu ni da budu popravljene, jer su vezane jakim lepkom. Ne mogu ni da budu bačene, jer će u suprotnom litijum-jonske baterije napraviti potencijalni požar. Ne mogu ni da budu jednostavno reciklirane, jer ne postoji siguran način odvajanja litijum-jonske baterije do plastičnog omotača. Umesto toga će AirPods stajati u nekoj od vaših ladica… Zauvek.

Kyle Wiens, CEO kompanije iFixit, koja se bavi rastavljanjem elektronskih uređaja i prodaje delove i alatke za popravke, rekao je Motherboardu da su AirPods "zle slušalice". Prema proceni slušalica ekipe iz Rtings.com, AirPods su "ispod proseka" u okvirima kvaliteta zvuka. A prema mišljenju ljudi na različitim društvenim platformama, AirPods su ništa do obično rasipništvo.

Ali one jesu više od slušalica. U pitanju je neizbrisiv proizvod kulture i klasne podele. Ljudi koji rade u urušenim ekonomskim zajednicama i koji žive u nižim klasnim slojevima su zaduženi za težak i mukotrpan rad stvaranja ovih slušalica, dok ih osobe u višim klasama dizajniraju i kupuju.

Čak iako bismo bili vlasnici AirPodsa nekoliko godina, planeta Zemlja treba da ih zadrži zauvek. Kada mi umremo, naše kosti će se razgraditi, ali plastični omotač AirPodsa se neće razgraditi najmanje još ceo jedan milenijum. Hiljadama godina kasnije, ukoliko ljudski život ili bilo kakva inteligentna forma života bude postojala, možda će neki njihovi arheolozi naći AirPods u nekom zabačenom i potpuno zaboravljenom uglu nečije kuće. Verovatno će se pitati zašto su ovakve stvari ikada bile napravljene i zašto ih je kupovalo toliko ljudi. Ali, takođe možemo i da pogledamo sami sebe i da postavim upravo ta ista pitanja.

Zašto smo izmislili tehnologiju koja će trajati svega 18 meseci, potom umreti i nikada neće istruliti?

AirPods nisu najskuplje bežične slušalice na tržištu. Neke luksuzne slušalice dosežu cene i do 730$ USD. Druge kompanije, kao što su Sennheiser prodaju bežične slušalice za 300$ USD. Bose svoje prodaje po ceni od 200$ USD.

Mark Henny, glavni u odseku za procenu kvaliteta slušalica na Rtings.com, je reakao da AirPods nude mnogo više vrednosti za ponuđenu cenu, bez obzira na njihov rejting kvaliteta koji je ispod proseka. "Takođe postoje i daleko jeftiniji modeli, naravno, ali sam dizajn AirPodsa, od školjke do samih slušalica u kombinaciji sa stabilnom bežičnom vezom i vekom trajanja baterije čine da je cena koja se plaća za AirPods, zapravo, dosta dobra", rekao nam je Henny.

Ali ipak na društvenim mrežama AirPods su postale meme koji automatski proziva njihove vlasnike da su buržoazija, elita, pokondirene tikve.

Deo same fore je u tome što su te slušalice, zapravo, veoma male. Veoma ih je lako izgubiti, zametnuti ili zaturiti ili čak slučajno oprati sa farmerkama. Samo na osnovu svoje veličine one spadaju u visokorizičnu kupovinu. Ono što nam šalju kao poruku je to da možemo da ih priuštimu, čak i po cenu da ih izgubimo.

U tome leži nekakva ironija, pošto one ne mogu etički ni tehnički da budu popravljene, reciklirane ili prosto bačene. Previše su to mali i slobodni (bežični) predmeti koji vire iz ušiju neke osobe i dizajnirane su da budu nošene u bilo kojim prilikama, a posebno za vreme putovanja, šetanja ili vežbanja. Puno ljudi će izgubiti svoje slušalice. Puno ljudi gubi svoje slušalice.

Ali hajde da kažemo da nećete izgubiti svoje slušalice, naprotiv, bacićete ih u đubre kada prestanu da funkcionišu. Ali one time neće nestati. Postaće problem neke druge osobe koji sada mora da bude rešen. Potom, dugo nakon što vas više ne bude bilo, AirPods će i dalje sedeti, ne razgradive u kori planete Zemlje.

Posedovanje AirPods slušalica u sebi utelovljuje suštinu značenja reči bogat na isti način na koji ova fotografija Kanye Westa kako drži laptop radi istu stvar.

Pre ovih slušalica ideja raskalašnog bogatstva je bila ograničena na multimilionere kao što je Kanye West. Ali sada kada imamo AirPods u potpunosti je normalizovana ideja da bilo ko može da se kurči svojim potrošnim bogatstvom ostatku sveta. Ukoliko ste dovoljno "bogati" da investirate novac u par ovih slušalica, morate da posedujete i svest o tome da postoji mogućnost da ćete ih izgubiti i da to nije nešto preterano važno. Na TikToku ovaj sentiment je pokrenuo lavinu mimova u kojima se ljudi pretvaraju kako AirPods puštaju niz vodu.

Još jedan uobičajeni AirPod mim je negde na tragu "Jao, oni imaju AirPods, oni ne mogu da nas čuju", u kojem se se nalazi neka osoba koja je u životno ugroženoj okolnosti. Predložak šale je u tome da se osobe koje furaju AirPods osećaju kao bogati i slavni i stoga nemaju kontakt sa običnim smrtnicima, plebsom i okruženjem u kojem se nalaze. Da su suviše dobri za svet koji ih okružuje i da su iznad tuđih obraćanja i upozoravanja. Ali u stvarnosti, AirPods imaju veoma lošu izolaciju zvukova iz spoljašnje sredine i dobili su ocenu 3.6 od 10 na Rtings.com.

Mimovi takođe sugerišu da ljudi koji nose AirPods ih, zapravo, nikada i ne skidaju. Žele da pokažu svoje bogatsvo, čak i kada ih vodi u propast. To je samo jedan od načina da se ismevaju bogati, ali i da se njihovi životi pokažu kao potrošni.

Image: Dopl3r.com.

U poređenju sa drugim bežičnim slušalicama, AirPods se značajno razlikuju i vizuelno. Dok se mnogi brendovi odlučuju za suptilnosti i dizajniraju svoje slušalice da budu bez antene, Epl je napravio prozivod koji izgleda kao glava električne četkice.

Rane opisi AirPodova su ih nazivali "štreberskim" i njihov izgled su komentarisali kao kontroverzan. Ali, čak i sa tim čudnovatim izgledom, AirPods su veoma upadljive i lako prepoznatljive. Činjenica da su potencijalni kupci oni koji su spremni da ignorišu njihov neobičan izgled je zapravo stav da su time negde i ponosni što ih nose.

U stvarnosti većina korisnika ne pokušava tendenciozno da pokaže stav noseći te sluašalice. U praksi postoji potpuno opradvan razlog zašto je u redu posedovati baš AirPods, jer za razliku od ostalih blutut slušalica, one se automatski povezuju sa ajfonom. Epl je, takođe, uklonio ulaz za slušalice na svojim telefonima.

Neki korisnici su čak prigrlili njihov dizajn do te mere da su, na primer, napravili naušnice i minđuše koje se zovu "Airrings" i koje se prodaju za 20$ USD.

Pleve onlajn prodavaca valja fuš kutije za AirPods na kojima se nalaze logotipi luksuznih brendova, kao što su Guči, Luj Viton ili Suprim. (Sve ove kutijice su lažnjaci. Nijedna od ovih kompanija ne proizvodi nikakav AirPods aksesoar koji spada u zvaničnu proizvodnu liniju kompanije Epl.)

Vlasnici AirPodsa često oslikavaju status koji te slušalice projektuju, ali opiru se talasu verovanja da je to ništa drugo do demonstracija raskalašnosti ili neke vrste bogatsva, uopšte. "Idem u školu u kojoj su svi razmaženi, što je deo razloga zašto želim AirPods, da bih se uklopio bolje", rekao je jedan korisnik Reddita.

Isti korisnik takođe kaže da AirPods ne demonstriraju bogatstvo: "Neki od mojih prijatelja ne nose AirPods, jer imaju daleko skuplje slušalice koje koriste za igranje igrica. Ali mimovi mi jesu smešni, jer iskreno zvuk na AirPodima nije dovoljno dobar s obzirom na cenu."

Jedan drugi reditor, weab00, rekao je za Motherboard u direktnoj poruci da je AirPods dobio za Božić. "Svakako svašta može da se kaže na temu toga da te definitivno čine prostim i nagone te ka tome da želiš da budeš trendi, ali ja ih lično koristim samo zbog konvencije."

"Čine da se osećam savesnije, zapravo, jer se plašim da će me ljudi posmatrati kao nekog fejkera, što je delimično zbog reddita, jer ume da bude veoma toksično okruženje. Čak su toliko postale uobičajene da njima uopšte više i ne možeš da se kurčiš. Bukvalno svaka osoba u LA-u fura par slušalica.

Potrošnost AirPodsa je odlično ogledalo prekarijatske činjenice da su ih sastavili isto tako potrošni radnici.

Potrošna radna snaga se odnosi na radnike koji su u milosti i nemolisti volje kapitalista koji ih nazivaju "nevidljivom rukom tržišta". Dok postoji potreba za proizvodima ili uslugama ovi ljudi će imati posla. Kada potreba nema, onda ni ovi ljudi nemaju posla. Oni bi mogli da budu ugovorci, autorci ili prosto ljudi na minimalcu koje tretiraju kao "zamenljivi deo proizvodnog procesa", kako su objasnili Fred i Harry Magdoff u članku za Monthly Review.

Svaki elektronski prozivod je kulminacija međunarodne, uglavnom nedovoljno plaćene radne snage, od rudnika, preko fabrika i postrojenja na radnim trakama. Hiljade ljudi radi u desetinama zemalja širom sveta, uključujući i ne ograničavajući se samo na: Brazil, Indoneziju, Tajvan, Tajland, Kinu, Maleziju, Boliviju, Peru, Indiju, Filipine, Meksiko, Kazahstan, Vijetnam, Rusiju, Japan, Belgiju, Estoniju, Makedoniju, Koreju, Kanadu i Holandiju — ne bi li izvukli i obradili sirovine koje su neophodne da bi se razvili savremeni elektronski uređaji.

U svemu ovome postoji visoka cena ljudskih života. Uzmimo u obzir Foxconn — kinesku kompaniju koja sastavlja polovinu svih ajfona, prema podacima Business Insider, kao i drugih Epl proizvoda.(Luxshare and Investec sastavljaju AirPods.) Foxconn ima fabriku u Džengdžou koju takođe nazivaju "grad Ajfona". Premaizveštajima Business Insider iz maja 2018. godine, oko 350.000 ljudi radi u ovim postrojenjima. Početne plate su oko 300$ USD mesečno. I već godinama Epl izvlači kobalt i tantal, koji se koriste za napajanje litijum-jonskih baterija, kao i za matične ploče, iz Demokratske republike Kongo. Tek nakon iscrpnih izveštaja o zlouptrebi dece kao radne snage, povreda na radu i smrtnih ishoda na radnim mestima, Epl je prestao da se snabdeva iz manjih rudnika u ovoj zemlji.

Potrošači ne bi trebalo niti da znaju, niti da razmišljaju o ovakim pričama. Epl ne želi da se znaju pojedinosti njihovog proizvodnog lanca.

Marks je tvrdio da roba ili proizvodi koji za cilj imaju da zadovolje naše želje, ne izvlače vrednost iz njihove upotrebe. To je zato što prema definiciji oni nisu nephodni za naš opstanak. Zapravo, oni vrednost izvlače iz nevidljive radne snage koja je uložena u njihovo stvaranje. Eplovi proizvodi izvlače svoju vrednost iz zemlje, krvi, znoja i suza na svojim čistim belim pakovanjima. Oni vrednost izvlače iz ljudske patnje, bola i iznemoglosti.

Roba kao što su AirPods su isključivo društveni proizvodi. AirPods oslikavaju društvenu poruku bogatsva, jer AirPods izvlače svoju vrednost iz nevidljivog društvenog lanca proizvodnje koji je neophodan da bi se uopšte i napravile.

Prema Eplu, AirPods su deo veće slike sveta prikazane kao "bežične budućnosti". Na svom sajtu ih predstavljaju kao "Bežične slušalice. Najzad razmršene." Žice, prema Eplu, su samo teret. Time su AirPods, zapravo, proizvod oslobađanja.

Istina je da kablovi od slušalica umeju da budu nesnosni. Oni se mrse. Oni se lako zakače za stvari. Landaraju unaokolo dok vežbaš. Plastični ojačivači oko njih su skloni pucanjima, cepanjima i jednom kada žice ispod njih postanu vidljive, one postaju beskorisne. Ali Eplov slogan o oslobađanju nije toliko iskren. AirPods su predstavljene javnosti 2016. godine zajedno sa iPhone 7 i 7 Plus na kojima su eliminisali ulaz za slušalice. Same slušalice su potom napravljene da naizgled lagano i bez ikakvog truda prebacuju korisnika sa iPhonea, preko MacBooka, pa do Epl sata, zavisi od toga koji uređaj se u tom trenutku koristi.

Time, zapravo, AirPods služi kao vezivno tkivo koje spaja ekosistem luksuznih proizvoda. One su toliko konvencionalne samo zato što eliminisanjem džeka za slušalice, Epl svoje proizvode zapravo čini manje pogodnim korisničkim iskustvom.

Isključivanjem takve blage nijanse kao što je ulaz za slušalice dolazi uz dvostruku cenu: Jedan, ona zatvara ljude unutar jednog zaključanog i ograničenog sistema koji ima svoj rok trajanja. Dva, stvara problem rešavanja na kraju životnog veka proizvoda. Ukoliko probate da ih reciklirate, radnik u reciklažnom postrojenju će morati da se uključi u veoma rizičan i zahtevan posao ne bi li razdvojio sve te zalepljene delove kako bi odvojio litijum-jon od platike. Ukoliko probate da ih bacite, povećavate rizik od spontanog požara. A ukoliko završe na bilo kojem drugom mestu, ostaće na planeti Zemlji minimum narednih hiljadu godina.

AirPods su dizajnirane da postanu elektronsko smeće onog trenutka kada su proizvedene. A to se dešava već nakon 18 meseci, kada nezamenljiva litijum-jon baterija umre.

"Smestio bih ovo u kategoriju planirane zastarelosti proizvoda, ali nije zaista planirala zastarelost, već planirana propast", Wien je rekao za Motherboard. "Kada se ovi proizvodi sastave, oni znaju da će trajati samo 18 meseci." Nisu to stavili kao obaveštenje na pakovanje, jer su znali da su baterije nezamenljive i, evo nas sada ovde."

AirPods je potrošna roba koja ne može da se baci.

Zvuk je Eplu uvek bio važna stvar, barem sa marketinškog aspekta. Kompanija je značajno promenila prirodu distribucije muzike sa svojim iPodom i digitalnim muzičkim servisom kao što je iTunes, koji je podstakao distribuciju mp3 formata. Bele, jarke slušalice bile su fokalizator reklamne kampanje za iPod, početkom 2000-ih.

Ali Epl nikada nije prodavao svoje AirPods kao slušalice sa najboljim zvukom na svetu. U dvominutnom promotivnom videu, AirPod zapravo nijednom ne pominje kvalitet zvuka, sve do prerposlednje rečenice u videu. Suština njihove kampanje je, zapravo, to da su one bežične.

"Postoji toliko tehnologije spakovane u svaki par AirPods", rekao je Eplov potpredsednik marketinga, Filip Šiler kada je prvi put predstavljao slušalice. "Tu su čipovi, dual

“There’s so much technology packed into each AirPod,” Apple's vice president of marketing Philip Schiller said when he first introduced AirPods. “There’s the chip, there’s the optički senzori, mikrofoni, antene, baterije — u pitanju je tehnološki Tour de France jednih slušalica.”

Ono što čini da AirPods bolje funkcionišu sa ajfonom nego druge bežične slušalice je W1 bežični čip koji postiže tri stvari:

• Pomaže slušalicama da komuniciraju sa tvojim ajfonom, kompjuterom kako ponaosob, tako i međusobno.
• Omogućava brzo uparivanje uređaja, bez dodatnih softverskih podešavanja.
• I kompatabilne su sa Siri, kao i postojanje mogućnosti ostvarivanja telefonskih poziva.

Ali ono što se čita između redova kada je u pitanju tehnologija AirPodsa je mogućnost blututa (ili korišćenje radio talasa da bi se razmenjivali podaci). Džm Kardaš, sada penzionisani bivši zaposleni radnik Intela koji je inače osmislio naziv "Bluetooth" za tu vrstu tehnologije je rekao da je ona osmišljena kao bežični proizvod za potrebe naroda, jer je blutut tehnologija, zapravo, veoma jeftina. Ali kompanije koje se fokusiraju na proizvode koji koriste ovu vrstu tehnologije je plasiraju kao luksuznu, a time i skuplju.

Epl se na ovu temu do sada nije obratio Motherboardu za komentar.

Kardaš je za Motherboard takođe rekao da svaki put kada vidi kako luksuzne auto kompanije svoja vozila reklamiraju kroz činjenicu da poseduju fabrički ugrađen blutut. "Ovaj Jaguar, na primer, je super luksuzan auto i poseduje puno tehnologije koja može da posluži kao tačka prodaje i hvaljejna, jer cena ugrađivanja blutut tehnologije u Jaguar košta otprilike jedan dolar, a oni ipak biraju da baš to bude jedna od tri stvari o kojoj će da govore u svojoj reklami."

AirPods takođe imaju sasvim običnu blutut antenu tačno ispod dela koji ide u ušnu školjku. Sama antena je najobičnija bežična tehnologija koja postoji i koja je lako dostupna poslednjih dvadeset

Karadš je imenovao blutut tehnologiju po Haraldu Plavozubom, vikinškom kralju koji je vladao Danskom u prvom veku nove ere. Prema Kardašu, cilj blutut tehnologije je bila da objedini radio, mobilne i digitalne tehnologije. Slično tome, kralj Plavozubi je objedinio staru Dansku i Norvešku stvarajući Skandinavsko kraljevstvo.

"Otišao sam do svog prijatelja iz marketinga i rekao mu: 'Hej, trebalo bi ovaj softver da nazovemo Bluetooth', na šta mi je ovaj odgovorio da sam poludeo", rekao nam je Kardaš.

Image: Jim Kardach

Blutut tehnologija je, dakle, inspirisana pričama iz prošlosti, a danas se koristi da bi prodavala proizvode kao što su AirPods: tehnologiju koja je dizajnirana da živi nekoliko meseci, potom prestane da radi i da sedi tako na planeti Zemlji, godinama nakon što nas više ne bude.

AirPods, naravno, u tome nisu jedinstveni. Mnogi proizvodi koje koristimo danas su napravljeni da postanu đubre, a na kraju i fosili. Plastika za jedokratnu upotrebu, kao što su kese, šolje za kafu, pakovanja za proizvode. Jeftine su za proizvodnju i lake za korisničku upotrebu. Takođe uglavnom završe plutajući po morima i okeanima. Neki naučnici su čak počeli da nazvaju ovaj period ljudske egzistencije Plastičnim dobom. Tržište elektronskih uređaja se nimalo ne razlikuje. Za kompanije kao što je Epl se ne isplati da se njihovi proizvodu popravljaju i sarađuju sa Amazonom i drugim kompanijama ne bi li zabranili promovisanje servisa za popravke.

Na globalnoj skali, naš ekonomski sistem je zasnovan na zanemarivanju trajanja, jer je mnogo profitabilnije za kompanije da prave proizvode koji će umreti nego one koji će trajati.

Tako da AirPods svakako nisu najskuplje slušalice na tržištu, i sve šale na račun proizvoda su svakako deo ironijskog otklona, ali istina u vezi sa AirPodsima je da oni jesu simbol bogatstva. One su fizička manifestacija globalnog ekonomskog sistema koji omogućava ljudima da kupuju i lako bacaju u đubre ili gube slušalice od 160$ i ostavljaju drugim ljudima rizik koji se često meri cenom ljudskog života da one budu prozivedene. Ako bismo na bilo koji način okarakterisali AirPods, onda je to da su one budući fosil današnjeg kapitalizma.

Ovaj članak se originalno pojavio na VICE US.