Daniel Oberhaus
Dvadeset je godina od čuvenih šahovskih partija između prvaka sveta Garija Kasparova i IBM superkompjutera poznatog kao Dip Blu. Šest puta su odigrali u Njujorku 1997.; po prvi put je jednog ljudskog velemajstora porazio mehanički, presedan koji su velikani poput Kloda Šenona i Alana Turinga svojevremeno najavili kao trenutak u kom će prava veštačka inteligencija (AI) biti stvorena.Iz današnje perspektive, jasno je da to ipak nije bio slučaj. Dip Blu je uspeo da porazi Kasparova konstantnim preračunavanjem miliona mogućih šahovskih kombinacija da bi došao do optimalne strategije. Ovaj sirovo direktan pristup šahu malo ko bi bio spreman da nazove inteligencijom, iako je sposobnost kompjutera da nadigra šampiona sveta zaista bila izuzetno informatičko dostignuće.Dve decenije kasnije, razvoj veštačke inteligencije daleko je dogurao. Sirovu obradu podataka zamenile su neuralne mreže, struktura inspirisana neuronima u ljudskom mozgu. Ove vrste AI svakako deluju „inteligentnije" od nekadašnjeg Dip Blu sistema, pa su danas kompjuteri često bolji od ljudi u raznim aktivnostima, od medicinske dijagnoze do kineske igre go, što su daleko kompleksniji zadaci od partije šaha. Sa druge strane, AI nailazi na prepreke na polju najjednostavnijih ljudskih sposobnosti, kao što je vizualno prepoznavanje predmeta na slici.Drugim rečima još uvek smo daleko od istinske veštačke inteligencije, kompjutera sposobnog da parira čoveku na bilo kom intelektualnom planu. Ipak, jedna stvar je tokom decenija ostala nepromenjena: strah od negativnog uticaja AI na čovečanstvo. Nedavno su se Mark Zakerberg i Ilon Mask javno sukobili oko potrebe za zakonskom regulativom veštačkih inteligencija. Mask odavno zastupa stav po kom se mora zauzdati pomahnitale mašine pre nego što zavladaju svetom, dok Zakerberg ne deli te alarmističke poglede.Kao prva hiperinteligentna osoba koju je ponizila jedna AI, Kasparov ima jedinstvenu perspektivu po pitanju veštačke inteligencije. Popričali smo sa njim prethodnog vikenda tokom Def Con.Motherboard : Dvadeset je godina od vaše partije protiv Deep Blue. Kako se oseća prvi šahovski velemajstor kog je porazila jedna AI?Kasparov: Dip Blu nipošto nije bila veštačka inteligencija, radilo se samo o sirovim proračunima. Ironično je da su nekada Klod Šenon i Alan Turing zamišljali da će se baš na primeru šaha dokazati jedna mašinska inteligencija, ali Dip Blu to nikako nije.Zašto mislite da su oni uzimali šah kao merilo inteligencije?
Ova igra na zapadu već vekovima simbolizuje intelekt. Ne treba da nas iznenadi što su veliki mislioci voleli šah, i što su slutili da bi mašina koja igra šah morala da ima kognitivne kapacitete srodne ljudskim.Ali nisu bili u pravu u proceni da je bila potrebna inteligencija da bi se savladao problem šaha. Da li mislite da je go možda bolji primer?
Go jeste bolje merilo jer se danas govori o mašinskom učenju, ali ipak je suština u slabostima ljudskog uma. Čovek može da bude izuzetno kreativan, ali ipak nije sposoban da donosi odluke dovoljno razložno da bi parirao mašinama. Zato čitavo polje takmičenja između ljudi i mašina više nije tako interesantno. Ne zato što je mašina sposobna da pronikne u ovu ili onu igru, već zato što mašine prosto ne prave iste greške koje mi pravimo. Ljudi nisu sposobni da iskoriste nedostatke svog protivnika u istoj meri u kojoj to mašina radi.Posle poraza od Dip Blu te 1997., šta ste mislili, dokle će AI dogurati za 20 godina?
Predviđanje budućnosti nije isplativo, osim ako se bavite eksploatacijom tuđih strahova. Ljudi su skloni da prihvate katastrofična predviđanja, ona su uvek popularna. Dok optimisti lako mogu da pogreše.Da li vas brine korišćenje AI u ratne svrhe?
Postoji opasnost od destruktivne strane veštačke inteligencije, ali to bi se moglo reći za svaku novu tehnologiju. Sa razvojem tehnologije, ne menja nam se život uvek nabolje. Tehnologija je po prirodi agnostična. Istorija nas uči da se svaka nova tehnologija prvo koristi radi uništenja. Nuklearna bomba se izmisli pre nuklearnog reaktora ili nečeg drugog pozitivnog. Dakle nije problem u tehnologiji već u društvu. Moramo se potruditi da tehnologijom unapređujemo živote, umesto što im nanosimo štetu._____________________________________________________________________________________________________Pogledajte VICE Srbija U potrazi za Teslom
______________________________________________________________________________________________________Da li se zalažete za zakonske regulative?
Kako ti mislite, zakone koji ograničavaju razvoj AI? U Americi ili svugde u svetu? Ne zaboravimo, internet ne priznaje granice. Ako ovde zabranite izučavanje veštačke inteligencije, zašto bi se toga pridržavao Putin, ili Severna Koreja? Nemam pravi odgovor, ali cela ta priča o zakonskim rešenjima u SAD je besmislena zbog prirode interneta. Čak i ako bude stvorena ovde, AI bi se momentalno proširila po svetu.Razgovor između Ilona Maska i Marka Zakerberga je isprazna debata dva tajkuna iz Silicijumske doline, nisu to dva državnika koja odlučuju o budućnosti planete. Njihovi stavovi po pitanju veštačke inteligencije relevantni su samo u vrlo uskim krugovima. Sa druge strane, za par godina te stvari mogle bi da utiču na sve nas.Ako nema smisla pričati o zakonskim merama, u čemu je zaista problem sa AI?
Postoji jaz između tehnološke revolucije i arhaične strukture društva. Cela industrija mora se regulisati na sasvim nove načine, AI je tu samo šlag na torti. Nemoguće je predvideti koliko će država moći da utiče na razvoj veštačke inteligencije. Problem je u tome što se političari ovim uopšte ne bave. Interesuje ih samo da li će promene uticati na biračko telo i kako. Ne znam gde je tu rešenje, jedna strana se kreće brzo a druga nikako.Dip Blu se obično pominje kao primer AI, vi kažete da nije bila uopšte inteligentna. Kako biste tačno definisali pojam veštačke inteligencije?
Definicije su prilično mutne. Po meni, veštačku inteligenciju bi predstavljala mašina sposobna da analizira obrasce koje uoči i zatim da ih unapredi. Ne umem bolje da opišem nešto nalik na AlphaGo. Čim se krene u pitanja identiteta i svesti, to je već domen filozofije. Ja nemam tačnu definiciju samog pojma inteligencije. Brojna su nerešena pitanja u sferu ljudske inteligencije, na primer veza između racionalnog uma naših osećanja, naizgled antagonistička. Ne bih rekao da se emocije mogu kvantifikovati.Zašto mislite da se ljudi toliko plaše veštačke inteligencije?
To je primalni strah od nepoznatog. Plaše se i mašina koje nam nameću svoja pravila, oduzimaju nam poslove, i tako dalje. Već smo se navikli na činjenicu da za ljude sve manje mesta ima u procesu proizvodnje, ali nešto sasvim drugo je ako mašine mogu da izbace sa posla i fakultetski obrazovane, politički uticajne… onda to postane velika vest. Ali ima li tu stvarno razlike? Mašine nam omogućuju da prestanemo da se bavimo repetitivnim zadacima, da oslobodimo svoju kreativnu energiju. Zato treba naći priliku da sa mašinama sarađujemo, da nađemo prostor u kom je ljudska kreativnost još uvek neophodna.Dve su strane debate o veštačkoj inteligenciji, ja smatram da je vreme da pogledamo onu svetliju. Prestanimo da se sažaljevamo, inače će nam budućnost biti onoliko crna koliko i očekujemo.Još na VICE.comMogu li hakerski napadi da ugroze i naš mozakStrah i trepet veštačke inteligencije: Tu je, među namaKad veštačka inteligencija bude zabrljala, nećemo znati zašto
Reklame
Reklame
Ova igra na zapadu već vekovima simbolizuje intelekt. Ne treba da nas iznenadi što su veliki mislioci voleli šah, i što su slutili da bi mašina koja igra šah morala da ima kognitivne kapacitete srodne ljudskim.Ali nisu bili u pravu u proceni da je bila potrebna inteligencija da bi se savladao problem šaha. Da li mislite da je go možda bolji primer?
Go jeste bolje merilo jer se danas govori o mašinskom učenju, ali ipak je suština u slabostima ljudskog uma. Čovek može da bude izuzetno kreativan, ali ipak nije sposoban da donosi odluke dovoljno razložno da bi parirao mašinama. Zato čitavo polje takmičenja između ljudi i mašina više nije tako interesantno. Ne zato što je mašina sposobna da pronikne u ovu ili onu igru, već zato što mašine prosto ne prave iste greške koje mi pravimo. Ljudi nisu sposobni da iskoriste nedostatke svog protivnika u istoj meri u kojoj to mašina radi.Posle poraza od Dip Blu te 1997., šta ste mislili, dokle će AI dogurati za 20 godina?
Predviđanje budućnosti nije isplativo, osim ako se bavite eksploatacijom tuđih strahova. Ljudi su skloni da prihvate katastrofična predviđanja, ona su uvek popularna. Dok optimisti lako mogu da pogreše.Da li vas brine korišćenje AI u ratne svrhe?
Postoji opasnost od destruktivne strane veštačke inteligencije, ali to bi se moglo reći za svaku novu tehnologiju. Sa razvojem tehnologije, ne menja nam se život uvek nabolje. Tehnologija je po prirodi agnostična. Istorija nas uči da se svaka nova tehnologija prvo koristi radi uništenja. Nuklearna bomba se izmisli pre nuklearnog reaktora ili nečeg drugog pozitivnog. Dakle nije problem u tehnologiji već u društvu. Moramo se potruditi da tehnologijom unapređujemo živote, umesto što im nanosimo štetu.
Reklame
Kako ti mislite, zakone koji ograničavaju razvoj AI? U Americi ili svugde u svetu? Ne zaboravimo, internet ne priznaje granice. Ako ovde zabranite izučavanje veštačke inteligencije, zašto bi se toga pridržavao Putin, ili Severna Koreja? Nemam pravi odgovor, ali cela ta priča o zakonskim rešenjima u SAD je besmislena zbog prirode interneta. Čak i ako bude stvorena ovde, AI bi se momentalno proširila po svetu.Razgovor između Ilona Maska i Marka Zakerberga je isprazna debata dva tajkuna iz Silicijumske doline, nisu to dva državnika koja odlučuju o budućnosti planete. Njihovi stavovi po pitanju veštačke inteligencije relevantni su samo u vrlo uskim krugovima. Sa druge strane, za par godina te stvari mogle bi da utiču na sve nas.Ako nema smisla pričati o zakonskim merama, u čemu je zaista problem sa AI?
Postoji jaz između tehnološke revolucije i arhaične strukture društva. Cela industrija mora se regulisati na sasvim nove načine, AI je tu samo šlag na torti. Nemoguće je predvideti koliko će država moći da utiče na razvoj veštačke inteligencije. Problem je u tome što se političari ovim uopšte ne bave. Interesuje ih samo da li će promene uticati na biračko telo i kako. Ne znam gde je tu rešenje, jedna strana se kreće brzo a druga nikako.
Reklame
Definicije su prilično mutne. Po meni, veštačku inteligenciju bi predstavljala mašina sposobna da analizira obrasce koje uoči i zatim da ih unapredi. Ne umem bolje da opišem nešto nalik na AlphaGo. Čim se krene u pitanja identiteta i svesti, to je već domen filozofije. Ja nemam tačnu definiciju samog pojma inteligencije. Brojna su nerešena pitanja u sferu ljudske inteligencije, na primer veza između racionalnog uma naših osećanja, naizgled antagonistička. Ne bih rekao da se emocije mogu kvantifikovati.Zašto mislite da se ljudi toliko plaše veštačke inteligencije?
To je primalni strah od nepoznatog. Plaše se i mašina koje nam nameću svoja pravila, oduzimaju nam poslove, i tako dalje. Već smo se navikli na činjenicu da za ljude sve manje mesta ima u procesu proizvodnje, ali nešto sasvim drugo je ako mašine mogu da izbace sa posla i fakultetski obrazovane, politički uticajne… onda to postane velika vest. Ali ima li tu stvarno razlike? Mašine nam omogućuju da prestanemo da se bavimo repetitivnim zadacima, da oslobodimo svoju kreativnu energiju. Zato treba naći priliku da sa mašinama sarađujemo, da nađemo prostor u kom je ljudska kreativnost još uvek neophodna.Dve su strane debate o veštačkoj inteligenciji, ja smatram da je vreme da pogledamo onu svetliju. Prestanimo da se sažaljevamo, inače će nam budućnost biti onoliko crna koliko i očekujemo.Još na VICE.comMogu li hakerski napadi da ugroze i naš mozakStrah i trepet veštačke inteligencije: Tu je, među namaKad veštačka inteligencija bude zabrljala, nećemo znati zašto