Definicija slike navlakuše glasi: „seksi fotografija okačena na društvenim mrežama sa namerom da se ostali korisnici motivišu na javne izjave pohote." Par puta dnevno, iskače mi slika poznanika malo do umereno razodevenih. Generalno podržavam slike, iako čine skrolovanje problematičnim na poslu, ali nikad mi nije bilo jasno zašto bi bilo ko kačio takvu vrstu fotografija javno? Kome su te slike namenjene? Da li se to ponose svojim samoljubljem, ili traže podršku spolja? Da li pažnja koju svaka navlakuša donosi vredi društvenih komplikacija koje usput izaziva?
Za sportiste, majica nikad nije obavezna. Šalim se, naravno, mada realno veći deo vremena „na poslu" provodim ili u znojavoj majici ili bez nje. Svaka slika koju kačim odražava prirodu posla. Sad, šta mi to donosi… ima nešto u pažnji i lajkovima, ali što je još važnije, upoznajem svoje sledbenike da bih mogao da optimizujem učinak. Na primer, na Tviteru me prati 70 odsto muškaraca, a 30 odsto žena, dok su na Instagramu 65 odsto žene. Zaključak: muškarci bi da čuju šta imam da kažem, žene da vide kako izgledam.Ja nisam samo borac, ja sam brend. U neku ruku reklamiram brend, a taj brend sam ja. Mislim da većina nas to ne razume dovoljno dobro. Uspešno se nakačim na svaki UFC lajv ivent, dodam svoj komentar i eto, sad sam „zvanični nezvanični UFC komentator". Konstantno beležim preko sedam miliona utisaka mesečno. Isto važi i za frizuru: ponosim se nagradom „za najbolju frizuru u borilačkim sportovima". Te dve stvari su na neki način povezane, oba zvanja sam postepeno gradio, i sad mi se to isplatilo. Naravno, ima tu i hejtera, ali daleko više je pozitivnih reakcija. Spavam mirno u svakom slučaju.Samopouzdanje nekad deluje „kurčevito". To što verujem u sebe, u svoj izgled i svoje borilačke sposobnosti, nekad deluje negativno ljudima koji to žele tako da vide. Realno, svestan sam da ovaj sport zahteva skromnost. Kad pomisliš da sve imaš pod kontrolom, baš tad ćeš dobiti batine pred kamerom. Moji kritičari ne razumeju ovu vrstu takmičenja. Nije bitno koliko si dobar, bitno je koliko publike možeš da privučeš. I borci i takmičenje postoje zbog naše prirodne potrebe za nadmetanjem. Borba nije samo borba nego priča, gledaoci biraju na čijoj su strani, ili mojoj ili mog protivnika.
Reklame
Najbolja i ujedno najgora stvar u vezi sa društvenim mrežama je direktan kontakt sa publikom i sponzorima. Imam najnormalnije razgovore sa ljudima iz Pert šampona, mog generalnog sponzora. Ja sam prvi UFC borac kog oni podržavaju. Kampanja je IZUZETNO uspešna za njih i mene, pomaže mom brendu. U marketingu je najbitnije da si prvi. Negativne reakcije su nekad mučne, ali iskreno retko me se dotiču. Nekad je to čak i korisno, pomaže mi ako izanaliziram fiziologiju tviteraša bez slike na profilu, da shvatim njihov komentar kao odraz njihovog bola ili tužnog pogleda na svet. Lepo kaže Arnold Švarceneger, „ignoriši sve koji kažu ne".Kasandra Blekvel, Tviterašica
Moja potreba za validacijom je neprestana, a stranci na internetu su uvek spremni da mi pomognu. Neki bi rekli da ih navlačim, ali meni tu ništa nije sporno. Upravo zato i kačim slike koje kačim. Volela bih da mogu da se pravim da me ljudi prate zato što sam duhovita i imam šta da kažem, ali svesna sam da to nije slučaj. Društvene mreže aktivno podržavaju moj mentalni poremećaj. Navlakuše mi pomažu da suzbijem neurozu. Pažnja koju mi ljudi posvećuju odvraća me od mračnih misli, daje mi volju za životom. Zvuči kao da pokušavam da ugodim sebi, ali to nije slučaj. Moram da nastavim i da privlačim što je više pažnje moguće. Moj terapeut kaže da je to sjajno, a pažnja koju dobijam ima i pozitivnu i negativnu stranu. Nedavno je Čelsi Donovan, telesno pozitivna umetnica koju izuzetno cenim, nacrtala jednu od mojih Instagram fotki, što mi se toliko svidelo da ću da je istetoviram. Žene koje me prate redovno me taguju u svojim navlakušama, što mi izuzetno godi. U isto vreme, htela bih da objavim sve privatne poruke koje mi stižu preko Instagrama u knjizi pod naslovom „Da, jesu svi takvi". Bukvalno svaka od tih poruka je nešto najgore što sam ikad pročitala. Ne razumem kako je moguće da im toliko smeta činjenica da jedna žena pozira u donjem vešu dok planeta bukvalno umire.
Reklame
U svakom slučaju, trudim se da zadržim kontrolu kad odgovaram na poruke. Pre par dana sam okačila sliku na kojoj mi bradavicu prekriva emotikon. Jedan tip mi je poslao pitanje: koliko hoćeš retvitova da bi sklonila emotikon. Ja sam odgovorila: uplati mi 100 dolara na Pejpel. Bila mi je smešna ta razmena poruka pa sam okačila skrinšot i link do svog Pejpel računa i… blesavo je koliko se muškaraca navuklo. Petsto dolara blesavo. Moram da naglasim da nikom od njih nisam poslala originalnu sliku bez emotikona. Niko od onih koji su mi uplatili pare na račun nisu mi čak ni poslali kontakt informacije. Platila sam ratu za telefon i ostalo donirala u Planned Parenthood.Vilijam Lavinija, Performer
via The Sensual EyeKačila sam onlajn fotografije raznih nivoa razgolićenosti. Kad me ljudi pitaju zašto, ja nudim nekoliko različitih odgovora. Zato što mi prija. Zato što me uzbuđuje kad me drugi gledaju. Zato što sam umetnica koja živi da bi privlačila pažnju a nekad od toga ponešto i zaradi. Svako ima svoj princip, a moj je razaranje bodi šejm kulture. Hoću da ljudi prestanu da povezuju golotinju i seksualnost sa svojim moralnim kompasom! Trebalo bi da poštuju izbore drugih ljudi, bili oni pokriveni ili nagi, ali ja prosto volim da budem aktivna u golišavim kvir okruženjima, u koje spada i internet.Kačiti slike je nekad zabavno, nekad seksi, ali kao i sve drugo moguće je povezati ovu aktivnost da širim idejama o uzajamnoj percepciji prizora ljudskih tela. O tome je teško pričati a da se ne pomene koliko je važna reprezentacija telesnog diverziteta onlajn. Kao trans osoba koja se sprema za hirurške/hormonalne promene, sviđa mi se radikalna ideja kačenja slika sa hirurškim ožiljcima ili izmenjenom strukturom skeleta, jer ću uskoro imati telo koje ne podleže polno binarnim kategorijama. Moje slike će sigurno šokirati sve one strejt tipove koji ili kače po neko srce na moje slike ili ih odbacuju kao navlakuše. Sam termin počiva na jednoj seksističkoj interpretaciji selfi kulture. Obično se koristi kao osuda ženskog posedovanja sopstvenih telesnih prikaza. Ako ti se svidi sopstvena slika, okačiš je, ona onda loži druge ljude – zašto je to vredno osude? Svako bi trebalo da laska sebi i radi ono zbog čega se oseća seksi. Ja imam tu privilegiju da me se ne tiče ko me vidi a ko ne, znam da njihova osuda neće uticati na moju mogućnost zaposlenja, a ko god može samo neka to radi! Ne morate da podlažete tuđim ukusima, verujte mi da će se uvek naći ljudi kojima će se vaše slike svideti.
Šta dobijam od tih slika? Mnogo lajkova na Instagramu. Naravno da tražim pažnju kad god okačim selfi. Niko ne ulazi u sve to ako ne želi pažnju. Pažnja prija. Ne znam kako drugačije da vam to nacrtam.Radim u prodavnici donjeg veša, tako da mi je ta vrsta fotografija normalna stvar. Ne mislim da su skandalozne – na poslu rutinski slikam i sebe i druge devojke u negližeu. Sve je to deo posla, ali takođe mi je izgovor: kačim slike proizvoda koje prodajemo, ali mi prija da ih nosim! Odlično mi stoji! Zašto ne bi svima pokazala kako mi stoji?!Pre neki dan mi je prijateljica rekla da je pokušala da napravi selfi i da se strašno namučila. Tek onda je shvatila koliko meni vremena treba da uhvatim dobar kadar. Naravno da je potrebno mnogo vremena i iskustva. Pravi ugao je nekad presudna stvar, ko ne zna da izabere ugao imaće puno problema. Osvetljenje je takođe važno, pravi tajmer može sve da promeni, ali najviše se isplati iskustvo.Još na VICE.comHtela sam da saznam kakva sam u krevetu - poslala sam upitnik svim tipovima sa kojima sam spavalaSeksting sa dečkom tvoje šefice i skupljanje špenadli sa poda: život modnog asistentaKako biti mlad, siromašan i zaljubljenPratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
