Dokaz da svako može da opljačka banku

Fotografija: FBI

„Hej", napisala mi je moja devojka u poruci jednog prolećnog jutra 2013, „Mislim da je moja banka opljačkana".

Želela je da me obavesti da je okej, ali je takođe pomislila da ću kao novinar koji piše o kriminalu u široj oblasti Filadelfije znati da cenim dojavu. Otišla je u banku u gornjem delu naše ulice da uplati depozit, videla grupu pandura ispred zgrade, i pomislila da je neko podigao uplatu veoma ilegalne vrste.

Bila je u pravu. Da je tog jutra bila u banci, videla bi krupnog čoveka u odelu, sa kravatom, u zelenim, gumenim rukavicama, i uznemirujućoj fantomki nalik onoj čoveka – slona, kako ulazi sa crnim poluautomatskim pištoljem u jednoj ruci i platnenom vrećom u drugoj, naređuje svima da se spuste na pod, i odlazi sa skoro 30 hiljada dolara u kešu.

Istragom je utvrđeno da je to radio i ranije. FBI ga je povezao sa nekoliko ranijih oružanih pljački u okruzima Baks i Montgomeri – predgrađima i ruralnim oblastima severno od Filadelfije – od početka 2012. Nekoliko sličnih pljački se odigralo kasnije tokom 2013. Federalci su verovali da je u pitanju isti lik, zbog njegovog „zaštitnih znakova", uključujući i sklonost ka osobenim maskama i šeširima koji su naveli vlasti da ga nazovu „bandit sa slamnatim šeširom", zbog šešira koji je nosio tokom prve pljačke u navodnoj nastupajućoj terevenki.

Ali prošlog jula je „bandit sa slamnatim šeširom" osumnjičen za gotovo deset pljački banaka u radijusu od oko 50 kilometara. Njegov nadimak je širio strah u malim zajednicama u kojima su se pitali gde će sledeće da napadne.

„Srećom, tokom jedanaest pljački, nije ispaljen nijedan metak. Međutim, mislimo da je samo pitanje vremena kada će neko da strada", naveo je agent FBI Kristijan Zajac, na konferenciji za štampu sredinom oktobra, na kojoj je apelovao na javnost da pomogne u identifikaciji čoveka za koga je verovao da se „krije pred našim očima".

20. aprila je osumnjičeni za brojne pljačke „bandita sa slamnatim šeširom" konačno raskrinkan. Ministarstvo pravde SAD je objavilo da je pedesetsedmogodišnji Ričard Bojl – vlasnik fotografske radnje na izdisaju, koju je vodio iz svog doma u Patriots Ridžu, delu umereno imućnog gradskog područuja Plamsted – osuđen od strane vrhovne porote za četvorogodišnji pljačkaški pohod koji mu je navodno doneo oko pola miliona dolara.

Dok su se lokalne TV ekipe okupljale ispred Bojlove skromne gradske kuće, neki susedi su izrazili šok zbog toga što je tako krupan kriminalac možda živeo u njihovoj blizini, i prisećali su kako su prijatno ćaskali s njim o Filadelfija Iglsima, i o čemu sve ne. Ali oni koji su stvarno poznavali Bojla nisu mogli da budu previše iznenađeni. Na kraju krajeva, ovo mu nije bio prvi rodeo.

Prema novozavedenim sudskim dokumentima, Bojl se okrenuo zločinu 2007, kada je bio uhapšen u severnoj Pensilvaniji zbog krađe tašne jedne žene, dok je radio kao fotograf na nekoj dodeli maturskih diploma, a onda njenom kreditnom karticom kupio robe u vrednosti od više stotina dolara, za šta je bio osuđen.

Četvrtog maja te godine, Bojl je ušetao u banku udaljenu pet kilometara od svoje kuće i – bez pištolja i maske – učtivo zamolio blagajnika da mu da neki novac, rekli su tužioci. Pobegao je sa skoro 3500 dolara. U roku od narednih devet meseci, opljačkao je još nekoliko banaka, ne dalje od 40 kilometara od mesta svog prebivališta, na sličan način. Najveći plen mu je bio oko 38 hiljada dolara, dan nakon Božića. Ali naredna pljačka mu je bila poslednja, barem na neko vreme. 12. februara 2008, svedoci su zapisali registarski broj tablica BMW-a kojim je Bojl bežao iz banke u okrugu Baks, sa 11 hiljada dolara ukradenih u kešu, i narednog dana je bio uhapšen.

Bojl je priznao osam pljački u kojima je lišio banke više od 100 hiljada dolara. Sudilo mu se na lokalnom, a ne na federalnom nivou, i Bojl – koji je priznao krivicu za dvadesetak prestupa i kome je pretilo 160 godina iza rešetaka – je osuđen na tri i po do deset godina u državnom zatvoru. Sudija je rekao da je bio relativno blag prema Bojlu, koji se tokom pretresa očiju punih suza izvinjavao svojim žrtvama i svojoj porodici, delom i zbog toga što nije upotrebio svoj pištolj tokom pljački, prema tadašnjim novinskim izveštajima.

Bojl je iz zatvora pušten u avgustu 2011, nekoliko meseci nakon što je odboru za uslovnu slobodu Pensilvanije rekao da je „prvu banku opljačkao u panici da ću izgubiti kuću, ali verujem da je do drugih pljački došlo zbog pohlepe i lenjosti".

Već zakopan sa 100 i više hiljada dolara restitucije bankama koje je opljačkao, i pod pretnjom da će u maju 2012. biti izbačen iz kuće zbog duga za kiriju od skoro 9000 dolara, tužioci tvrde da je 8. juna te godine Bojl stavio masku na lice i slamnati šešir na glavu, uzeo pištolj, i navodno se vratio životu zločina, izvršivši prepad na banku oko 20 kilometara daleko od njegove kuće, uzevši skoro 50 hiljada dolara u kešu.

„Bandit sa slamnatim šeširom". Fotografija: FBI.

„Naravno, ono što se dogodilo je bilo to da je otišao u zatvor, koji je fakultet za pljačkaše, i tamo je stvarno usavršio svoj zanat", tvrdi agent FBI u penziji, Bil Reder, koji je tokom svoje duge karijere proveo gotovo dve decenije upravljajući Odredom FBI zaduženim za pljačke banaka u Los Anđelesu. „Svi razmenjuju beleške, zato što ne znam o čemu drugom bi pričali. Siguran sam da je naučio koliko mnogo više para bi mogao da uzme tokom samo jedne pljačke, i kako da razgrana taj posao".

Reder, koji danas finansijskim institucijama pruža usluge savetovanja po pitanju obezbeđenja i bezbednosti, i koga su na CBS-u jednom opisali kao „ tajno američko oružje u ratu protiv pljačkaša banaka", kaže da osoba koja ušeta u banku bez oružja i opljačka jednog blagajnika obično uzme između 2 i dve i po hiljade dolara. Ali bandit koji prepada s pištoljem može u proseku da uzme 25 hiljada dolara po pljački, i pritom „do zla boga isprepada sve prisutne", kaže on.

I zaista, Bojl je u ovoj turi uznapredovao do metodičnijeg i užasom ispunjenijeg pristupa, sudeći po istražiteljima – naređivao je službenicima i klijentima da se spuste na pod, ili odu u stražnju sobu, uperujući pištolj u njih, a onda je primoravao zaposlene da otvaraju sefove i bankomate. A ponekad je između pljački pravio pauzu i do šest meseci, naročito nakon što bi uzeo bogat plen, kao kada je navodno u januaru 2015. odneo 90 hiljada dolara iz banke.

Tokom druge ture pljački, kažu tužioci, Bojl je nešto od svojih nezakonito stečenih para oprao kroz firmu Skaj Aj Vju, koja je bila paravan kojim je zamazao oči svom nadzorniku za uslovnu slobodu, govoreći mu da ima „znatne" legalne prihode, ali koja je zapravo imala promet od manje od 2000 dolara.

Nisu na kraju šeširi bili ti koji su istragu ponovo doveli do Bojla – prema federalcima, stekao je naviku da pre pljačke okrene 911, da bi omeo lokalnu policiju, što je još jedan taktički postupak za koji Reder tvrdi da je Bojl pokupio u bajboku. Ali agenti FBI su uspeli da uđu u trag pozivima, i to je, kažu oni, bilo to.

FBI je preko svog portparola odbio da detaljnije komentariše istragu – uključujući i to da li je Bojl u ranijoj fazi bio osumnjičen za pljačke „bandita sa slamnatim šeširom", kada se uzme u obzir njegov status osuđenog pljačkaša banaka koji je ranije delovao u istoj oblasti.

„Da su zaista sumnjali na njega, pretpostavljam da bi ga stavili pod prismotru, a ne izgleda mi da jesu", kaže Reder, koji je primetio da su od jedanaestog septembra i posledičnog fokusiranja na antiteroristička dejstva, „pljačke banaka u mnogim oblastima pod jurisdikcijom FBI pale u veliki zapećak; to je najmanji prioritet delovanja Biroa."

Ipak, Bojlu – koji se izjasnio da nije kriv u ovom poslednjem slučaju – se ovog puta sudi na federalnom nivou, i suočen je sa mandatnom kaznom od najmanje 232 godina zatvora, ako se dokaže da je kriv.
To je mnogo vremena da se doktorira pljačkanje banaka, iako je veoma malo verovatno da bi Bojl imao priliku da to znanje primeni u stvarnom svetu.

Još na VICE.com:

Da li je prikaz italijanske mafije u filmovima realan

Lepotice i veštice: žene u organizovanom kriminalu

Ovaj belac je bio šef kineske mafije