Udarnik čarape - povratak u budućnost

Čarape Udarnik. Stariji se sigurno sećaju ove marke. Reklamirali su ih pre rata Robert Prosinečki, Lidija Vukićević, Saša Danilović.

Dugo o toj firmi nisam ništa čuo. Sve do prošlog vikenda, kada mi na jednom dečjem rođendanu rekoše da se čarape ove firme i dalje prodaju. Moj prijatelj, hvatajući me za ruku da bi skrenuo pažnju, započeo je ovu čudnu priču.

- Zamislite, žena mi bila nešto poslovno u Zrenjaninu i usput kupila najlonke ćerki za samo 20 dinara! I to ne od Kineza!

- Nema šanse, bune se za našim stolom.

- Kažem vam 20 dinara. I to najlonke „Udarnik". Kada se vratila kući pokazala mi etiketu. Začudio sam se: bila je ista kao nekad. Kažem ženi: „Vidi, nisu ni logo promenili".

- Pogledam malo bolje, kad ne samo da je logo isti, nego na etiketi još piše: „Made in Yugoslavia". Čekaj, čekaj, o čemu se ovde radi, zapitao sam se… kad ima još…. godina prozvodnje je 1993, rok trajanja neogranicen! - iskolačio se moj prijatelj kao da ni on sam ne veruje svojim rečima.

- Šta je bre ovo? – zapitao je moj prijatelj suprugu.

A ona umire od smeha.

- I ja sam bila iznenađena kada sam ih kupila u prodavnici Udarnika u Zrenjaninu. Prodavačica mi reče da je to jedina preostala prodavnica jer je fabrika u stečaju. Robe međutim još ima, pa je prodaju. Dodala je i da je većina preostale robe bila namenjena izvozu i da će prodavnica raditi sve dok se artikli ne rasprodaju, objasnila je drugu supruga.

Tragom priče pozvao sam prijateljicu koja živi u Zrenjaninu. Zamolio sam je da ode do prodavnice i proveri ove navode. Iako je bila nedelja, zaintrigirana pričom, odmah je otišla da proveri.

Oduševila se kada je ugledala radnju i na njoj tablu sa radnim vremenom. To, kao i izlog pun robe, joj je govorilo da je prodavnica verovatno i dalje radi. Obećala mi je da će u ponedeljak proveriti ima li još jeftinih čarapa. Poručio sam joj da i meni kupi nekoliko pari.

Međutim, u ponedeljak je prodavnica bila zatvorena, a moja prijateljica je uz nešto više cene čarapa nego što nam je reklamirano, primetila i ovo obaveštenje.

Dakle, Udarnik je u stečaju još od 2009. godine, a stečajni upravnik je Agencija za privatizaciju. Stečajni upravnik ima svog poverenika. Pozvao sam ga telefonom da bih ga pitao da li će prodavnice ponovo biti otvorene.

- Trebalo bi da prodavnice rade, imamo jednu u krugu fabrike, a i u gradu. Moguće je da nisu radile kada je vaša prijateljica bila zato što je bio popis ili nešto slično. Čarape se mogu kupiti u maloprodaji, a u martu planiramo prodaju na veliko. Obavetićemo građane o detaljima, rekao mi je poverenik.

Proveravam podatke o Udarniku na sajtu Agencije za privatizaciju.

Kompanija je osnovana davne 1898. godine! Morao je nekad da dođe i kraj, očigledno.

Fotografije pogona su zaista žalosne.

Od prijatelja iz Zrenjanina čujem da je to bila veoma uspešna fabrika na SFRJ nivou, ali sada je jedan od mnogih krahova privatizacije i sankcija.

Nekako se potrefilo i da ovo treba da bude godina u kojoj će Vlada Srbije krenuti u zatvaranje preduzeća u stečaju i restruktuiranju. Mada, u Srbiji se nikad ne zna, najava sledi najavu, a u praksi se mili puževim korakom.

Par dana kasnije, javila mi se ponovo prijateljica iz Zrenjanina. Kaže, bila je ponovo do prodavnice i ovog puta je uspela da uđe.

- Kupila sam najlonke za 50 dinara, ushićeno me je obavestila telefonom. Pitam se samo koliko će da traju, kaže, ističući da ju je najviše zapanjilo obaveštenje da su najlonke napravljene u Jugoslaviji.

-Moraću da tražim procenat od Agencije za privatizaciju ako im skoči prodaja posle ovog članka, odgovaram joj ja.

Zato dragi čitaoci, ako posetite Udarnikovu prodavnicu posle ove priče, molim vas, recite im da smo vas mi poslali. Čisto da znaju ovi iz Agencije, mislim zbog procenta. Pa ako se sete, sete, a ako se ne sete, smislićemo već neki način da ih podsetimo.

Dakle, ako želite muzejske primerke čarapa, pravac u Zrenjanin, samo prvo proverite da li radnja radi.

Još malo, pa nestalo!