U Rusiji sad imate pravo na jedno besplatno premlaćivanje žene

Pre tri godine, Alena Popova se javila na alarmantan telefonski poziv. Njenu trudnu prijateljicu pretukao je muž i ona je pobacila. Kao što je čest slučaj kod porodičnog nasilja, njena prijateljica je posle toga ipak ostala sa svojim mužem. "Rekla mi je: 'Molim te, ne preduzimaj ništa, on mi je muž'", priseća se Popova. "Bila sam šokirana da je ostala s njim i toga dana sam se zarekla da ću učiniti sve što je u mojoj moći da se borim protiv ovih slučajeva u svom društvu i da ću zaustaviti nasilje u porodici u Rusiji."

Danas je Popova vodeća aktivistkinja borbe protiv porodičnog nasilja. I upravo se suočila sa velikim porazom.

Razgovaramo kasno noću preko telefona posle dana u kojem je predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao sporni amandman za dekriminalizaciju nasilja u porodici. Amandman je već sa lakoćom odobren u oba doma ruskog parlamenta, na veliko zgražavanje aktivista za borbu protiv nasilja i uz zabrinutost čitavog sveta.

Prema ovom novom zakonu, porodično nasilje će biti dekriminalizovano dok god je u pitanju prvi prestup i ne zahteva da žrtva zatraži bolničko lečenje. Zakon se podjednako odnosi i na žene i na decu. Ako žrtva zadobije ozbiljnije povrede — lomljenje kostiju, na primer — zlostavljač će morati da plati simboličnu novčanu kaznu, ide na društveno koristan rad ili odleži 15 dana u zatvoru.

Zagovornici amandmana uspešno su odbranili tezu da država ne sme da se meša u porodične poslove, naročito kad je u pitanju fizičko disciplinovanje dece. Pre jučerašnjeg dana, porodični nasilnici mogli su da završe u zatvoru čak na dve godine. Jelena Mizulina — istaknuti ultra-konzervativni poslanik u ruskom parlamentu koja stoji iza brojnih diskriminatornih anti-LGBT zakona — bila je ta koja je predložila ovaj dekriminalizujući amandman. U komentarima koje je preneo Moscow Times, Mizulina je izjavila da je "apsurdno" da porodični nasilnik može da dobije zatvorsku kaznu "za jedan običan šamar".

Mnogi se sa tim ne slažu: peticija koju je pokrenula Popova protiv ovog amandmana sakupila je više od četvrt miliona potpisa. Ali šira javna podrška okončanju porodičnog nasilja izostaje u Rusiji, uprkos činjenici da je to endemska pojava širom države. Prema zvaničnoj statistici vlade, 40 odsto svih nasilnih zločina u Rusiji počinjeno je u okviru porodice, a porodično nasilje svakog dana doživi i do 36.000 žena i 26.000 dece.

U međuvremenu, država ne vodi brigu o žrtvama porodičnog nasilja. U Moskvi ima manje od 150 mesta u skloništima za begunce od porodičnog nasilja, u gradu od 12 miliona stanovnika. A institucionalna apatija znači da retki slučajevi — čak i ozbiljni krivični prestupi — završe na sudu, a kamoli da budu krivično gonjeni. "Rusija ima očajnički nedostatak vladinih skloništa, efikasnih naloga za zaštitu i programa obuke za policiju kako da se nose sa porodičnim nasiljem", potvrđuje Ana Kiri iz Amnesti internešenela.

"Imamo kulturološki specifičan problem", tvrdi Popova. "Porodično nasilje može da se nađe čak i u našoj književnosti. Ali nasilje nije ruska tradicija. Imamo ustav u kojem se kaže da je nasilje zabranjeno, a naša država bi trebalo da zaštiti žrtve. I žene plaćaju porez, i mi smo te koje angažuju našu vladu."

Uprkos ovim sumornim brojkama, aktivisti su se donedavno nadali da su promene neminovne. "Sa nacrtom zakona o porodičnom nasilju se u parlamentu odugovlačilo još od 2014. godine", objašnjava Julija Gorbunova iz Hjuman rajts voča. "Prošle godine je bilo nekih pozitivnih naznaka da bi on mogao biti usvojen. Umesto toga, parlament je pošao u sasvim suprotnom smeru, napravivši ogroman korak unazad."

Pitam Gorbunovu zašto misli da je Putin juče podržao izmenu zakona. "Ne mogu sa sigurnošću reći šta je bila motivacija predsednika Putina za potpisivanje ovog zakona, ali argumenti koje su koristili autori ove inicijative bili su uznemirujući", odgovara ona. "Oni su tvrdili da će takav zakon 'učvrstiti ruske porodice' i podržati 'tradicionalne porodične vrednosti'."

"Premlaćivanje rodbine nije 'porodična vrednost' koju treba negovati", zaključuje Gorbunova. Popova se sa tim slaže. "Ako mislite da država na treba da se meša u vaš porodični život — e, pa to onda znači da niko ne može da vas zaštiti kad postanete žrtva nasilja."

U međuvremenu, mukotrpni rad Popove se nastavlja. "Nalazimo se tek na samom početku borbe", kaže ona. "Potrebna nam je pravna definicija porodičnog nasilja. Moramo da obučimo policiju da ovaj problem shvata ozbiljno. I treba nam sveobuhvatni zakon protiv nasilja u porodici."

Foto: Cherish Bryck via Stocksy

Još na VICE.com

Žene trpe nasilje jer ga ne prepoznaju, kažu devojke u Beogradu

Svaka žena koju poznajem pretrpela je nasilje

Netrpeljivost i nasilje prema LGBT populaciji u porastu u ratom zahvaćenoj Ukrajini

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu