Gej krstarenja su i raj i pakao

Postoje gej barovi i žurke, književni klubovi za kvirove i gej pivnice, a tu su i događaji pored kojih ostatak gej kulture deluje mlako: stvari kao što su rejv maratoni i gej krstarenja, okupljanja na hiljade ljudi koji danima bez prestanka zaboravljaju na san i zdravlje, i stvarno se puštaju sa lanca.

Ova vrsta događaja često nadrasta strejt društvo; na čisto gej krstarenju, na primer, gosti mogu da osete određenu vrstu slobode koju ne bi osetili na obali, daleko od društvenih stega i pritisaka heteronoramtivne kulture. Upravo ta vrsta slobode — i problematičniji elementi gej kulture koje ona iznosi na videlo — tema je dokumentarca Dream Boat, koji je u petak pušten u američke bioskope.

Dream Boat prati pet različitih gej muškaraca dok odlaze na masivno, neimenovano gej krstarenje. Muškarci potiču istovremeno sa progresivnih mesta (poput Filipa, Francuza sa invaliditetom koji je izgubio sposobnost hodanja zbog infekcije meningitisa u mladosti) i ne toliko progresivnih (poput Dipankara, mladića iz Indije koji potresno govori o svojim nadama da pronađe ljubavnika i pokušajima da pobegne od netolerantnosti indijskog društva).

Tokom sedam dana i sedam noći, oni prisustvuju masovnim dens žurkama na palubi u minuciozno doteranoj odeći, napijaju se, proživljavaju egzistencijalne krize i depresiju, pronalaze prijateljstva i imaju iznenađujuće malo seksa. Preispituju ograničenja i putanje svojih života kod kuće i suočavaju se sa velikim brojem anksioznosti u gej kulturi uopšte: HIV stigma, telesna dismorfija, izjašnjavanje, nelagoda sa svojom ženstvenom stranom. To je film kojim vlada disonanca: s jedne strane, prihvatanje, nesvakidašnja priroda gotovo čistog gej okupljanja, i s druge, ona vrsta interne diskriminacije koju sa sobom nosi gej kultura.

Razgovarao sam sa Tristanom Ferlandom Milevskim, režiserom filma Dream Boat, o tome šta ga je nagnalo da snimi dokumentarac o gej krstarenju, maratonskom procesu snimanja na brodu i o tome kakva krupnija pitanja njegov film otvara o savremenoj gej kulturi.

VICE: Šta si pokušao da dočaraš, emotivno i pripovedački, kad si pošao na ovo putovanje?

Milevski: Mislim da je uvek zanimljivo zaroniti u ovakvu vrstu mikrokosmosa. On ima svoje sopstvene kodekse i pravila, ali na neki način uvek odražava društvo u celini. Mislim da na neki način krstarenje poput ovoga predstavlja univerzalnu potragu — svi mi želimo da živimo i volimo onakvi kakvi jesmo. I kao što vidite u filmu, to ponekad nije tako lako.

Dok god je život takav kakav je, ljudima će i dalje biti potrebna mesta gde mogu da budu onakvi kakvi jesu, bez straha i diskriminacije, a ovo je brod, mesto gde to mogu. Ali opet, naravno, možda će se pojaviti neke nove norme i nove vrste diskriminacije. To je zanimljiva tenzija za istražiti.

Na primer, u okviru naše zajednice, šta da radimo s našim naglaskom na muževnošću? Kako da se ophodimo prema sebi kao gej muškarcima? Pitanje za svakoga je ko želimo da budemo kao gej muškarci? Dakle, malo se radi i o identitetu.

Film postavlja egzistencijalna pitanja o životu — i na kraju, za sve protagoniste to je bila i neka vrsta katarze. Film ima veoma tužnih momenata, ali na kraju dolazi i do osnaživanja.

Šta su bila neka od tih egzistencijalnih pitanja i tenzija?

Potraga za ljubavlju i slobodom, ali i, naravno, stvarima koje uzimamo od društva i činimo svojim — samo-diskriminaciji.

Tu je insistiranje na muževnosti; mislim da mnogi gej muškarci imaju iskustvo da je njihova muževnost dovedena u pitanje zato što su gej i da im je muževnost osporena na način koji onda pokušavaš sam sa sobom da razrešiš. Ali, naravno, rod sam po sebi je predstava. Što sasvim lepo dolazi do izražaja tokom "Večeri za dame" na brodu [žurka na putovanju kad se učesnici oblače u žensku odeću], koja je najposećenija, najradosnija i najslobodnija noć na putovanju.

Mislim da je bilo bitno pokazati i drugu stranu gej kulture, pokazati istinski duboku ljubav. U filmu imamo dva neverovatna para koji su zaista prošli kroz mnogo toga. Bilo je važno prikazati i njih a na samo predstaviti tragičnu sliku gej života. Suština je u preispitivanju: gde smo danas i ko želimo da budemo? Koji nam je potencijal da gej kulturu pretvorimo u nešto osnažujuće i pozitivno?

Šta te je najviše iznenadilo tokom putovanja?

Uvek mi je neverovatno kad imate te lude žurke, gledate izlazak sunca, vidite kako se spajaju dan i noć, prostor i vreme. I možete da zamislite tokom sedam dana i sedam noći putovanja, 24 časa dnevno, da nema spavanja. Zato što ne možete da se uskladite sa svima i kažete: "U redu, ajde da se nađemo sutra u 11." Prvo i prvo, niko ne zna kad je 11 i gde se ko nalazi. Morate da budete konstantno povezani; imali smo dve snimateljske ekipe i morali smo da budemo u stalnoj vezi sa protagonistima koje smo pratili. Bilo je veliko otkriće za mene sa koliko malo sna možete da preživite.

Šta te je uopšte privuklo gej putovanju?

Mislim da je to pomalo osećaj porodice — san o porodici, sa usponima i padovima koji uz nju idu. Prvi put kad sam bio na ovom putovanju konkretno bilo je godinu dana ranije, ali naravno da sam bio na ovakvoj vrsti događaja i ranije. Ali ja sam neko ko je privilegovan, ko dolazi sa mesta kao što je Berlin, gde imate ogroman LGBT svet sa gomilom događaja, svim i svačim, i možete da birate i vidite šta vam se dopada. Mislim da na drugim mestima nema takve raznolikosti.
Mnogi od učesnika krstarenja su morali daleko da putuju da bi stigli na događaj, da bi stekli taj osećaj, povezanost i slobodu. Tu postoji određena vrsta magije. To je brod snova i brod razočaranja. I, naravno, postoji određena vrsta žestine — iskušavate svoje granice na mnoge načine, a vaše vreme tamo je ograničeno. Imate velika očekivanja, pritisak je velik, a situacija je u svakom smislu izuzetna, niste više u svom svakodnevnom okruženju i družite se samo sa gej momcima. Odjednom vam se pojave sva ta egzistencijalna pitanja: gde se trenutno nalazim u svom životu? Koliko sam slobodan u njemu? Kakve su mi veze? Kako mi ide život? I u zavisnosti od očekivanja sa kojima dođete na brod, možete da uzletite ili da se razbijete o zemlju. Sve je veoma žestoko.

Intervju je skraćen i prošao redakturu.

Pratite Tajlera Trajkovskog na Tviteru.

Još na VICE:

Gej momci: Ne klistirate se kako treba

Kako sam pobedio svoje strahove i zaljubio se u HIV pozitivnog muškarca

Istražujemo: Zašto svi ti odrasli ljudi ne koriste kondome