Ovo su smarači sa Tvitera u Srbiji koje pratiš

Tviter duplira broj karaktera dostupan za svaki tvit. I to će, svakako, iz korena promeniti izgled ove platforme - ljudi će imati prostora da još više smaraju. Pa, pre nego što svi krenu da otkrivaju svog unutrašnjeg esejistu, pravi trenutak da sumiramo sve različite mini zajednice koje postoje na srpskom Tviteru.

Kategorije su proizvoljne. Neki su „članovi" više grupa. Ništa od napisanog nije stvarno zlonamerno pošto je jako teško „mrzeti" zajednicu kojoj u stvari pripadaš i sa kojom deliš istu zavisnost od besmislene aplikacije koja ima neuspešan biznis model i čiji je jedini pravi uspeh to što istovremeno služi i kao ventil i kao izvor naše unutrašnje mržnje prema sebi i prema svetu.

Ako postoji jedna vrsta ljudi koje su „žrtve" Tvitera, to su borci za pravdu. Oni su svuda u svetu, bez obzira na jezik, rasu ili religiju, ključni deo svake lajne. Toliko je njihovo prisustvo integrisano u postojanje Tvitera da će postati deo koda aplikacije kada mašine podignu ustanak, porobe nas i počnu da nas koriste kao izvor energije i zabave. Postoji nešto u Tviteru što je neodoljivo ljudima koji će na lakat da progovore ako treba o nekoj nepravdi koja ih tišti.

Te nepravde mogu da budu velike: „Borba za Ljubu" (sada već završena, i to neuspešno), „politički progoni", „Šta nam rade…", i razne druge društvene boljke.

Ili male: nepropisno parkirani automobili, engleski turisti kojima smeta duvanski dim, na pola završene popravke trotoara, ili zlikovci koji su isekli red u prodavnici.

Posebna potkategorija su teoretičari zavera o Zemlji kao ravnoj ploči, antivakseri i slični, ali što manje da kažemo o njima, to bolje.

Svi borci za malu i veliku pravdu prave konvenciju svaki put kada se predsednik Srbije javno obraća naciji. Tokom tih nekoliko sati, lajna uvek liči kao simultani živi prenos svih ljudi u Srbiji koji viču na televizor.

Problem nije u tome što nepravda ne postoji, a kamoli da je netačno. Problem je prosta činjenica da je svaka od tih borbi, u stvari, samo potvrđivanje i prikazivanje sopstvenog političkog i svakog drugog identiteta.

I to užasno, ali užasno, ali užasno smara. Jer nema efekta. Jer su svi ti tvitovi samo eho jedan drugih, i svi ti lajkovi su međusobno potvrđivanje da su ti mali isklici slobode ispravni i tačni. U ovom slučaju, borci Tviter koriste kao ventil za gnev, a nama ostalima nabija gnev. I taj mehanizam će se sa dupliranjem karaktera samo uvećati i postati još nepodnošljiviji.

A najgori problem je što ne možeš nešto da im kažeš jer a) slažeš se sa najvećim delom tih stavova, b) instant dobijaš obeležje potencijalnog skrivenog/tajnog/ubačenog bota, pošto je „biti paranoičan da su svi koji se ne slažu sa tobom botovi" jedna od osnovnih karakteristika Boraca.

Ne postoji ciničniji, jadniji, demonskiji način skupljanja fejvova od uglavnom izmišljenih tužnih ljudskih priča. Ako vidite da se u tvitu pominje reči „prodavnica", „prosjak", deset dinara", „kusur" ili „ćute", znate da ste suočeni sa nekim koji je uzeo vreme iz svog dana i upotrebio dragoceni prostor na Tviterovim serverima da nam prospe najogavniju laž u želji da bi pokazao sopstvenu humanost i izazvao kod vas emotivnu reakciju koja će rezultirati u kliktanju srca ispod tvita.

Ako nas nekad ludilo proguta do te mere da organizujemo Nirnberška suđenja za Tviter aktivnosti, postojaće posebno odeljenje koje će se baviti samo ovim ljudima. Problem sa Borcima je to što su iritantni i naporni, ali njihove namere u suštini dobre. Ovi navodni humanisti, koji lažu i izmišljaju tužne priče da savršeno stanu u jedan tvit, zlobni su, cinični i u stvari glupi. Jer njihova prevara nema cilj da ostvari nekakvu finansijsku korist, već da donese velike brojke - lajkove, ritvitove i pratioce - na koje bi onda mogli da budu ponosni. Internet izreka This is why we can't have nice things postoji da opiše ove ljude.

Oni su direktna posledica postojanja boraca za pravdu. Neki iz te kategorije pređu u ovu, kada shvate da im je dosta kenjanja i da hoće „da urade nešto". Njihove biografije su prepune komplikovanih skraćenica koje se odnose na razne političke, biznis, humanitarne ili neprofitne organizacije. Njihovi avatari su profilne (i profesionalne) fotografije na kojima oni gledaju u daljinu, zamišljeni, odlučni i spremni da uđu u koštac sa pravim problemima za koje imaju konkretna rešenja. Oni putuju na konferencije, imaju definisane i promišljene misli, spremni su da kažu kako stvari stvarno stoje. Oni su uglavnom muškarci i sve što rade je netvorkovanje zarad nameštanja sledeće šljake i boljeg posla preko DM-ova ili prominentnijeg socijalnog položaja. Oni ne govore ništa novo niti značajno, ali dobro barataju jezikom i jako su prijatni u komunikaciji. U suštini su prazne kese sastavljene od klišea, gole ambicije i viška slobodnog vremena.

Još jedna kategorija, uglavnom muškaraca, kojima je lajna samo „mamac" za upadanje u direktne poruke (DM-ove). Samo što ovi nisu tu da bi poboljšali društveni položaj i stanje na bankovnom računu. Uglavnom se radi o predatorima koji kucaju o „nežnim jutrima u krevetu dok napolju pada kiša", „tihim uzdasima" i „pogledima koje govore sve" a upadaju u poruke sa „šaljivim" zahtevima za gole fotografije ili ponudama „dikpikova".

Od svih ovih kategorija, ovi su stvarno opasni i mogu se prepoznati po tome što su jako negativno reagovali na novi zakon o nasilju, pošto im, je l', direktno udara na način funkcionisanja. Sa njima nema razgovora, rasprava ili dijaloga bilo koje vrste.

Ako naiđete na nekog ovakvog, vaša obaveze je da obavestite zajednicu o njima i da onda Lideri i Borci krenu da se bore protiv njih.

Jeste li videli neku lejm foru (kao da postoje drugačije na Tviteru) na koju se nasmejete, zbog čega bi vas bio blam da ste u društvu? E, vi ste ciljna grupa za ove ljude. Oni će se naći u problemu sada kada se broj tvitova uveća, jer „lejm" one-lineri su smešni između ostalog zbog toga što postoji umeće spakovati šalu u ograničen prostor. Kada se taj prostor poveća, „lejm" deo fore postane očigledniji.

Oni se često međaju sa Liderima i Borcima, ali u srži, oni su tu da bi našli savršenu Bajaga referencu za temu o kojoj se trenutno priča ili objasnili kako je kraj iz koga su najbolji deo grada, zemlje, planete (uglavnom se radi o Zemunu). Nisu zlonamerni, ne shvataju sebe ili svet preterano ozbiljno. Dosta liče na onog tipa koji je na svim žurkama, koga kao znate, ali nikada vam nije palo na pamet da biste mogli da budete prijatelji sa njima.

Je l' se i vama dešava da iznova vidite da neki ljudi, koji uglavnom ne tvituju, lajkuju sve živo? Da se ne izražavaju rečima već kroz izbore šta im se sviđa. Je l' i vi isto mislite da su sve to nalozi koje otvaraju BIA službenici da bi pratili ljude koji su im operativno interesantni?

Ni ja. I ne, nisam paranoičan.

Ova kategorija je jako značajna jer su polako u nestajanju. Ovo nisu oni koji kukaju protiv „političke nekorektnosti"- što je gotovo uvek šifra za rasiste, šoviniste i seksiste koji se ljute što neko ima drskosti da kritikuje njihovo kretensko ponašanje. Ovo je vrsta naloga koja nepristojno, cinično, zlobno komentariše sve što se dešava, nezabrinuti za to kako će ti stavovi biti prihvaćeni.

Oni odumiru ne zbog toga što je njihovo ponašanje neprihvatljivo, već zato što, ako ste na Tviteru dodovljno dugo, em se umorite od hejtanja svega, em pre ili kasnije postanete ili Borac ili Lider ili Psihopata.

Jer to je priroda Tvitera. To je priroda svake zajednice. Ne možete da pljuckate ceo život pošto se pre ili kasnije grupa vas ili uvuče unutra ili ispljune. Ili jednostavno nađete posao i odete sa Tvitera. Što je svakako najzdravija opcija. Ali ovakvi ljudi, koji su podjednako i žene i muškarci, izgledaju kao artefakti iz prošlih vremena interneta. Iz vremena kada mreže nisu služile za društveno organizovanje ili pravljenje ličnog brenda ili igralište za seksualno devijantne. Kada se nije sve svodilo na dokazivanje i pokazivanje identiteta, već se tražila neka, bilo kakva, vrsta povezanosti koja bi olakšavala bivstvovanje u stvarnom životu.

Ovo su nalozi ljudi koji su i dalje živeli u stvarnom svetu, a internet koristili kao mesto gde se stvarni svet hejtuje ili analizira, da bi se lakše živelo u njemu. Sa gubljenjem forme od 140 karaktera, njihov nestanak će se samo ubrzati kako se Tviter, u (unapred neuspešnom) pokušaju da postane finansijski profitabilan, bude pretvarao u kraću verziju Fejsbuka, tako će ove prethodne kategorije zauzimati sve veći prostor.

Stranački botovi, tematski specijalizovani nalozi, političari, biznisi, šaljivi nalozi koji kradu tvitove i drugi nisu obuhvaćeni pošto o njima nema šta se kaže. Oni su spam koji je i Tviter, kao i svaki drugi deo interneta, pretvorio u septičku jamu u kojoj se svi davimo, nesposobni da se izvučemo iz začaranog kruga svoje zavisnosti. Oni će najviše „profitirati" od naglog gojenja Tvitera pošto će imati još više prostora da guraju svoja sranja koja će u budućnosti, nakon nuklearnog rata, služiti kao ilustracija za užasno stanje društva koje je i dovelo do propasti.

Još na VICE.COM:

Pitao sam stručnjaka za društvene mreže koliki sam, zapravo, drkadžija

Šta društvene mreže koje koristite za muvanje govore o vama

Zašto nikad ne treba kačiti slike avionske karte ili ključa