Bolno dubinska analiza najgoreg grafita koji sam ikada video

Fotografija: Ričard Smit

Zidovi koji okružuju zgradu u kojoj se nalazi VICE u Londonu su grafiti umetnicima kao kolibriju nektar. Pretpostavljam da smo sami krivi za to što nam se kancelarija izgleda nalazi na svakoj trasi obilaženja grafita u Londonu, ali nemoguće je doći na posao, a ne videti neku nespretno sročenu političku poruku na zidu između advertajzing agencije i gradilišta na kojem podižu novi Bajron burger.

Mislim, pogledajte samo na šta ovo liči:

Da: To je izgladnelo dete u limenoj kadi i drži Oskara. Da: To je društveni komentar na „izbeljivanje" dodele Oskara. Čuješ li to, Akademijo? Da li jebeno čuješ ovaj grafit na poprečnom zidu sendvičare u istočnom Londonu? Sendvičare pod nazivom B.I.T, što je skračenica za „veliki, pun, ukusan", koja je, nažalost. krajem prošle godine zatvorena, zato što je džentrifikacija od pamtiveka najveći protivnik naših sendviča sa slaninom? Da li uopšte uzimate u obzir grafite ižvrljane sprejem na zidu zatvorene i nikad prežaljene sendvičare u Londonu pre nego što objavite nominacije? Da li ste makar na trenutak zastali da razmislite o tome da je grafiti umetnik pod imenom Pegasus posvetio dva sata svog vremena pažljivo lepeći delove stensila ne bi li srušio vaš mali, beli ušuškani svet? Niste. Ali ja jesam.

Uskočimo onda u limenu kadu ove umetničke poruke koja je suptilna koliko i otvaranje konzerve pasulja bejzbol palicom, i razmislimo: Šta nam poručuje? Kome je namenjena? I koliko je grafiti umetnik Pegasus blizu monografije i popularnoj liniji šolja i postera?

ODLUKA DA SE SLOVO „S" U REČI „OSKAR" ZAMENI ZNAKOM DOLARA

Ako misliš da je ovo samo žestoka osuda rasne nejednakosti među ključnim nominacijama ovogodišnjeg Oskara, grešiš, idiote. Nagni se i pogledaj malo bolje, približi se i začkilji: „S" u „Oskaru" je – tako suptilno – pretvoreno u znak dolara, jednim potezom pera razarajući tvoj sićušni um. Možeš da zamisliš Pegasusa kod kuće, sa svojim fotošopom i laserskim štampačem, zar ne? Hm, razmišlja on, kako da ovaj zidni umetnički rad učinim još zajebanijim? I onda mu se javlja: kod Oskara je samo novac bitan. Kod filmova je samo novac bitan. Novac je loš. Dolar je američka valuta. Možda postoji način da se razvodni ovo ekstremno bazično i naivno mišljenje o dodeli Oskara. Možda postoji način da se pažnja skrene sa osnovne poruke koja preovlađuje u novinskim naslovima vezanim za dodelu Oskara, i da se ubaci mali štos i o američkom dolaru. Možda postoji način da se Akademiji saopšti da smo raskrinkali nju i njene šeme za zgrtanje para. I on odabira „S", odlazi na padajući meni sa fontovima i – veoma polako – menja ga u „$". „Ha", kaže Pegasus. „Bum".

ČEMU UOPŠTE POTREBA ZA NATPISOM

Postoji razlog zašto niko na svetu ne voli političke karikature, a to je zato što su sve u suštini dijagrami na kojima neko u ruci drži čekić sa oznakom „LOŠE", a nešto što se tim čekićem udara – porodica izbeglica, omiljeni politički vođa datih novina, štene – ima oznaku „DOBRO", dok je pozadina neobjašnjivo pustinjska. Onda pogledaš karikaturu i kažeš: Da, vidim kako je loše suprotstavljeno dobrom, i sada suštinski razumem ovo složeno političko pitanje. A u donjem uglu se nalazi veliki potpis karikaturiste, sa sve lažnim mrljama od mastila i nadimkom koji je sam sebi dodelio, kao što je „Džarv". Čekaj, mogu i sam jednu da nacrtam:

Uz izvinjenje Bilu Deju.

Situacija se stensilom je politička karikatura u formi grafita. Pegasus je bacio pogled na svoje dete u kadi sa beskorisnim Oskarom i pomislio: „Ali… šta ako ljudi ne ukapiraju? Ljudi su glupi, zar ne? Dodaću natpis koji će potpuno da objasni fazon".

KRATKO RAZMIŠLJANJE O DISKUTABILNOM IZBORU STIHA DŽEJ ZIJA ZA NATPIS, ZA KOJI MOGU SAMO DA PRETPOSTAVIM DA JE DONET NAKON UKUCAVANJA „PEVAČ, CRNAC, POZNATI STIH" U GUGL PRETRAŽIVAČ

„Koji drugi bih mogao da iskoristim… uf. Bejbe, zgodan sam kao Oskar. Ne. Ako ti se dopadne, onda bi trebalo da daš Oskara… ne. Pravo iz Komptona, jebeni ludak po imenu Osk.. ne. Čekaj, znam!"

Zašto se uopšte bavim ovim? Pretpostavljam da je tako zato što mi je život veoma prazan, i ljutim se zbog gluposti. Osim toga: moram da prođem pored toga barem jednom dnevno, ponekad dvaput. Gledao sam kako ga batica crta, juče, na pauzi za ručak, i odmah sam video da će da bude loš – zastajao je da bi ćaskao s prolaznicima, sa kezom koji govori, „Da, slikam neku zajebanu satiru na zidu nekada obožavane sendvičare, hoćeš da vidiš moje stensile", i osmehom koji govori, „Hej druže, definitivno sam svestan da upravo kršim zakon", i gle, tako i jeste.

Ali možda sam ljut i na tu pogrešnu ideju da grafit uopšte može da ima poentu. Ove nedelje se pojavio novi Benksi, i reakcije ljudi su bile ili da pokušaju da skinu grafit sa sve zidom i prodaju ga, ili su govorili stvari tipa, „Ovaj Benksi je stvarno bitan i definitivno ima poentu", ili „Benksi = dobro, po mom mišljenju", ili su toliko kolutali očima da su morali da odu na očnu kliniku.

U tome je stvar, u nekom fazonu: Trend grafita koji se trude da otvore ljudima oči je toliko često smešten na raskrsnicu između „ekstremno banalnog, prve lekcije političkih nauka" i „keca iz likovnog", i nekako iritira to što moramo da ih gledamo, samo zato što se nalaze na sendvičari u blizini našeg radnog mesta. Razumem grafite kada čovek ogromnim slovima napiše svoje ime na vagonu. Tu je prisutan ego, samoprecenjivanje, arogancija, u tome ima neke bezumne lepote: jednostavna je istina da će većina ljudi, ako im se da konzerva farbe i površina za pisanje, i ako su u prilici da se na kratko osame i ofarbaju tu površinu, po pravilu ogromnim slovima naškrabati svoje ime. Ali dete u kadi sa Oskarom i natpisom koji objašnjava koliko to dete nema veze sa pomenutim Oskarom i znak dolara na „S" zato što je novac loš? Ne. Ekstremno grozno i loše.

Mada, šta ja znam? Nisam likovni kritičar. Sa Pegasusovog ličnog sajta: „Njegovi stensili se poigravaju sa najprepoznatljivijim ikonama pop kulture, kao što su Merilin Monro, Džej Ef Kej i „Volim Lusi", i ponekad su ironični i kontroverzni". I još: „Pegasus je po narudžbini naslikao Aleksandru Burk, tiražnu pevačicu koja je 2008. godine bila pobednica „Iks faktora", povodom proslave njenog 25. rođendana. Dejli Mejl je ovo platno nazvao 'delom nalik Benksiju', na kojem je Burkova prikazana u punoj opremi američkog fudbalera, sa natpisom Fresh on It. Legitimitet ovakvog čoveka ne može da se dovodi u pitanje. Dok po meri ne napravim delo za rođendan ranije poznate pobednice Iks faktora, mogu samo da ćutim. Ali Pegasus mi je zaludeo svojom kritikom o Oskaru. Naterao me je da razmišljam o tom grafitu i da se zaista bavim njime, kao da je na bilo koji način dobar ili legitiman. Naterao me je da naružim političku karikaturu da bih napravio slabu poentu. U tom smislu, on je već pobedio. Sa svojim prstima zamrljanim farbom i posebno naručenim plastičnim folijama za stensile, on je već pobedio. I na to imam da kažem samo sledeće: Vešto odigrano, Pegasuse. Vešto odigrano.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu