Vodič za tajne evropske prestonice droge

Ako ste nekad odjednom potrošili više od 100 evra na travu, najverovatnije ste nekim jeftinim letom otišli u Amsterdam na vikend. Jer, mnogo je prijatnije legalno popušiti džoint u prelepom evropskom gradu, okružen i obrazovanim Holanđanima i raspalim Škotlanđanima, nego se znojiti u kolima prijatelja u nekoj uličici, bez muzike, i skrivati se ispod sedišta svaki put kada pored vas prođu neka kola.

Razumljivo, svi obožavatelji vutre u Britaniji su zahvalni na ovom džidža hodočašću. Ali to te natera da se saosećaš sa ostalim uživaocima droge u Evropi. Gde oni treba da odu da bi šmrkali, pušili, ili gutali na miru? Kokainomani su nekada imali onaj ​bolivijski zatvor gde su mogli da pazare na veliko, pravo od zatvorenika, ali to je sada zabranjeno i uništeno medijskom pažnjom celog sveta, a i upravnik je valjda shvatio da će mu rukovođenje tržnim centrom kokaina koji finansira država biti mrlja u biografiji.

Srećom, nismo jedini koje duša boli zbog zaboravljenih uživalaca droge starog kontinenta; Evropski centar za monitoring droga i zavisnost od droga (EMCDDA) je sproveo ​istraživanje u 42 evropska grada, analizirajući lokalne otpadne vode (kanalizaciju, u suštini) da bi utvrdio koje droge se najviše koriste u svakom gradu. Neki od rezultata su očekivani, ali u par navrata su malo štrčali, i njih smo uključili u naš vodič za tajne evropske prestonice droge.

Foto: Matt Desouza

ANTVERPEN, BELGIJA

Na naše zaprepašćenje, Antverpen, grad trgovaca dijamantima i studenata modnog dizajna, takođe je u prepun kokaina. Šta više, evropska prestonica kokaina ga toliko voli da su i zloglasni ​ljubitelji golubova počeli da daju „čarli" svojim pticama da bi bile brže.

Jedan od mogućih razloga za antverpensku sklonost kokainu može biti to što skoro 25 odsto kokaina koji dolazi u Evropu iz Južne Amerike stiže preko Belgije, dobar deo kroz antverpensku luku. Prigodno, a i pomalo neverovatno, samo dva odsto od kontejnera koji svake godine uplovi u luku biva pregledano, što znači da malo toga biva zaplenjeno.

I srećom po građane, te obimne zalihe znače da su cene veoma, veoma niske. Prosečna cena je 50 evra za gram, što je jedna tura pića u centru grada. Na neki način, ima smisla zašto je u toliko širokoj upotrebi.

LAZARAT, ALBANIJA

Ušuškani gradić Lazarat je malo drugačiji od mnogih sličnih u Albaniji, uglavnom po tome što su zeleni pašnjaci koji ga okružuju sastavljeni od biljaka kanabisa koje daju oko ​900 tona cvetova svake godine. Paket vutre bi vas tamo koštao deseti deo onoga što plaćate u Evropi, a porodice cele godine žive od jedne žetve. Uzgajanje je porodični posao, što je verovatno dobar razlog da se ne zajebavate sa ratarima Lazarata.

Na primer, pre nekoliko nedelja, ​800 policajaca je opkolilo grad. Kada su shvatili da su u obruču, građani su odlučili da reaguju kao pravi dileri iz filmova Majkla Beja, tako što će zgrabiti automatsko oružje i oterati pobeđene pandure sa svog terena. Na hiljade biljaka je uništeno, ali se policija na kraju povukla.

DREZDEN, NEMAČKA

Prema izveštaju EMCDDA, Drezden je raj za kristalni met. Ono što je čudno je da se najviše puši četvrtkom, kada upotreba skoči drastično u odnosu na ostatak nedelje.

Blizina češke granice pomaže da trgovina se drogom obavlja nesmetano, ali agenti ipak izvrše racije na 200 do 300 ilegalnih laboratorija u regionu godišnje. Naravno, svako dete bi moglo da pravi met (ako bi znalo gde da nabavi efedrin, i kada bi imalo veoma apatične roditelje), tako da je i dalje naširoko dostupan, do te mere da su neki dileri uspostavili sistem lojalnosti, i redovnim mušterijama daju kupone, da ne bi promenili dobavljača.

MIDLSBRO, ENGLESKA

Severnojorkširski grad Midlsbro, nekada poznat po metalurškoj industriji, sada nosi titulu mesta u kome je ​najviši procenat korišćenja opijata u Britaniji. Ugledni ​komentatori kulture Krsti Olsop i Fil Spencer su ga nazvali „najgorim mestom za život u Britaniji", a procenjuje se je da u njemu živi najveći procenat uživaoca opijata i kreka (jedan od 40 odraslih), i triput više intravenoznih narkomana od nacionalnog proseka.

Ako ovo nije bilo dovoljno depresivno, u Midlsbrou ne vole samo teške droge; ovde takođe imamo najviši procenat hospitalizacija zbog​ alkohola u državi.

NOVI SAD, SRBIJA

Bizarno, uzimajući u obzir da se vutra kupuje i bukvalno na tezgi, Amsterdam nije vodeći grad u konzumaciji kanabisa u Evropi. Po EMCDDA, ta čast pripada ​Novom Sadu, drugom najvećem gradu u Srbiji, dok je Amsterdam na drugom, a Pariz na trećem mestu.

​Podaci pokazuju da je tokom 15. i 16. veka proizvodnja konoplje u pokrajini Vojvodina, čiji je glavni grad Novi Sad, bila na industrijskom nivou. Amsterdam je prvi kofi šop dobio 1970-ih, tako da je jasno da je tradicija na strani srpskih stonera.

FRANKFURT, NEMAČKA

Tokom 2008. godine, registrovano je 928 prestupa vezanih za drogu na svakih 100 hiljada stanovnika Frankfurta, i ovaj grad je i dalje nemačka prestonica droge. To znači da ili policajci ne provode mnogo vremena ​zaustavljajući i pretresajući prolaznike kao što to rade u Britaniji, ili Nemci prosto nisu veliki ljubitelji droge. Ali molim vas, pogled na vilicu bilo kog Berlinca posle 11 uveče je prilično efikasan način da se pobije potonja tvrdnja.

Frankfurtski međunarodni aerodrom i ostale velike saobraćajne raskrsnice, kao što su železnica i autoput, veoma su podesni za krijumčare. Ali izgleda da su više u prolazu nego što se zadržavaju, jer, posle epidemije smrtnih slučajeva usled upotrebe droge i mera koje su uvedene da se oni spreče, poznatijih kao​Frankfurtski način, broj žrtava droge drastično je opao.

GLAZGOV, ŠKOTSKA

U Glazgovu nema samo heroina i lokalnog opskurnog vina „baki"; ​racije na uzgajivače kanabisa su tamo uobičajene. Šta više, zahvaljujući tome što su naseljeni pripadnici trijada pokrenuli gomilu farmi džidže, Škotska sada ​izvozi više hedova nego što uvozi i ubrzano postaje jedan od najvećih izvoznika hašiša i marihuane u Evropi.

RASKERA, ŠPANIJA

Mali katalonski grad Raskera ima jedva hiljadu stanovnika, ali je, kao i veći deo Španije, u užasnim dugovima. Na kriznoj gradskoj skupštini gradski zvaničnici su izglasali odluku da sedam hektara gradskog zemljišta daju u zakup gomili stonera koji će saditi kanabis „u terapeutske i rekreativne svrhe". Rekreirati se u ovom slučaju znači razbiti se.

Gradonačelnik tvrdi da pušenje marihuane i uzgoj za lično korišćenje nije zabranjeno u Španiji. Na neki način je to istina, ali ne baš kako bi on to želeo da bude; u redu je gajiti je i pušiti u privatnosti sopstvenog doma, jer su na udaru zakona samo javni prostori. Na nesreću, sva ta obradiva zemlja se ne nalazi u nečijem domu, i prilično je javan prostor.

Bez obzira na to, on se nada da će prikupiti oko 1,3 miliona evra od zemlje date u zakup, i mi mu želimo sreću.

Pratite VICE: Facebook i Twitter.