Koliko treba da nas grize savest zbog upotrebe klima uređaja?

U detinjstvu sam letnje noći provodila ležeći na svojoj zgužvanoj posteljini, znojeći se na krevetu, dok se usamljeni, tužni ventilator vrteo na mom noćnom stočiću. Moje iskustvo bilo je uobičajeno: 1993. godine, 32 odsto domova u Sjedinjenim Državama nije imalo nikakav ugrađeni klima uređaj.

Danas je svaki zatvoreni prostor u kom obitavam leti ohlađen, često do granice neprijatnosti. Godine 2009, za koju postoje najsvežiji statistički podaci, 87 odsto domova u Sjedinjenim Državama je klimatizovano. Ali iskustva iz mog detinjstva i moja svest o klimatskim promenama kod mene izazivaju grižu savesti svaki put kad uključim klimu kod kuće i nisam jedina koja se tako oseća.

Svako ko koristi klimu susreo se sa prepoznatljivim letnjim skokom troškova na računima za struju, tako da klima sigurno troši mnogo energije, a znamo da to doprinosi emisiji gasova staklene bašte. Zato se postavlja pitanje: je li moralno koristite je? Ugađajući sebi dodatnom udobnošću nekoliko nedelja godišnje (ili meseci, u zavisnosti od toga gde živite), da li ubrzavamo dolazak sveta koji ne samo da neće biti neudoban, već će biti nenastanjiv za buduće generacije?

"Mi klimu koristimo da bismo ublažili neka od dejstava klimatskih promena, a taj proces zauzvrat utiče na to da su leta još toplija, a toplotni talasi duži", kaže Sten Koks, autor i koordinator istraživanja pri Institutu Land, neprofitnoj organizaciji koja se bavi održivom poljoprivredom. "To je jedno gadno vrzino kolo uzroka i posledica."

Koks nije ekspert za etiku, ali zna mnogo o efektima naše sve veće zavisnosti od klime — napisao je knjigu objavljenu 2010. godine koja se bavila upravo ovom temom. Etička pitanja su, naravno, uglavnom lične prirode i zavise od vašeg sopstvenog pogleda na svet, ali Koks ističe nekoliko stvari koje biste možda želeli da uzmete u razmatranje kada sami potražite odgovor na to pitanje.

Najvažnije je, naravno, pitanje klimatskih promena. Zbog klimatskih promena svako leto je sve toplije. Možda vam izgleda kao da je to samo jedna kap u moru u poređenju sa potrošačima energije kao što su automobili ili putovanje avionom, ali klima uređaji zapravo značajno doprinose globalnoj emisiji gasova staklene bašte. Kućni klima uređaji troše oko 5 odsto ukupne električne energije koja nastaje u Sjedinjenim Državama, a godišnje proizvedu 100 miliona tona ugljen dioksida, prema podacima Ministarstva energetike. A to je samo u porodičnim domovima.

"Kad saberete klime po kućama, prodajnim prostorima i javnim objektima, kao i klima uređaje u vozilima, to je oko 500 miliona tona ugljen dioksida godišnje", kaže mi Koks. "I sve donedavno, to je bilo oko polovine čitavog svetskog učinka klima uređaja."

Svet je sada počeo da prestiže Sjedinjene Države: kako zemlje u razvoju postaju sve bogatije, klima uređaji su sve prisutniji. U međuvremenu, ni mi nismo suzbili našu upotrebu — Koks procenjuje da je, kad se saberu svi različiti izvori, klimatizacija odgovorna za 20 odsto potrošnje električne energije u Sjedinjenim Državama. Globalno, moramo da smanjimo svoju emisiju gasova staklene bašte za 26 do 28 odsto, tako da bi smanjenje upotrebe klima uređaja predstavljalo značajan pomak u tom smeru.

A klima uređaji imaju i drugih loših strana, napominje Koks, kao što je opadanje naše tolerancije na vrućinu i smanjenje vremena koje provodimo napolju. Neka istraživanja čak pokazuju da klima uređaji doprinose epidemiji gojaznosti, održavajući naša tela u zoni komfora gde ona ne moraju mnogo da se trude da bi se zagrejala ili ohladila. Sa izuzetkom ekstremnih vrućina, koje mogu biti smrtonosne, ljudi umeju prilično dobro da se prilagode promeni temperature bez veštačkih pomagala. Ali da li vredi žrtvovati udobnost?

Koks ističe da ako se jedno domaćinstvo odrekne svog klima uređaja kako bi propatilo leto u ime očuvanja životne sredine, to, nažalost, neće mnogo pomoći na globalnom planu. A ako napustite svoju kuću kako biste skoknuli do kancelarije ili u kafić, ili zapravo bilo gde drugde, lišavanje vašeg klima uređaja u spavaćoj sobi neće mnogo pomoći ni vašoj toleranciji na toplotu.

Realno gledano, Koks kaže da je potrebno da vlade uvedu stroga ograničenja naše potrošnje energije ako želimo da dostignemo ciljeve borbe protiv klimatskih promena, a možda će čak zahtevati i promenu sadašnje infrastrukture. Mnoge moderne građevine pravljene su tako da izgledaju dobro i funkcionišu sa klima uređajima. Kad bismo odjednom ugasili sisteme hlađenja u nekim staklenim neboderima Menhetna, ljudi bi se spržili, napominje Koks.

U međuvremenu, ako i dalje osećate krivicu što uključujete svoju prozorsku jedinicu čim naiđe toplotni talas, Koks kaže da biste mogli da uzmete u obzir neke druge vrste ušteda kako bi se povećana potrošnja izjednačila.

"Mogli biste da izračunate učinak vašeg klima uređaja u poređenju sa nekim drugim stvarima, tako da možete slobodno da koristite hlađenje ako smanjite potrošnju nečeg drugog", savetuje Koks. "Tad biste u moralnom smislu mogli da se osećate dobro."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu