Novi evropski kokainski karteli: zašto holandski premijer više ne ide biciklom na posao

ANTVERPEN, Belgija – Ranije ovog meseca viši policijski inspektor koji je vodio važne istrage o drogi u jednom velikom lučkom gradu uhapšen je pod sumnjom da je velikom kartelu davao informacije o policijskim operacijama i aktivnostima rivalskog kartela. Ovo nije Majami 80-ih. Ovo je Antverpen, Belgija, u srcu Evropske unije.

Vest o navodnom curenju u centru njihovih operacija bila je veliki udarac za vlasti Antverpena, u gradu koji je najveća ulazna tačka za južnoamerički kokain u Evropi. Toliko kokaina je prošle godine prošlo kroz luku, rekordnih 110 tona, da vlasti bukvalno pronalaze više nego što mogu da unište.

A pronađu samo mali deo kokaina koji se prenosi kroz luke kao što su Antverpen i Roterdam u Holandiji. Ogromna većina kokain prolazi neotkriveno da bi ga organizovane kriminalne grupe distribuirale na unosna tržišta širom kontinenta.

Nikada ranije nije toliko evropskog kokaina prošlo kroz tako uski deo Evrope, i to je imalo efekta: ovaj posao je izbio iz podzemlja na ulice u ovom bogatom delu severne Evrope, gde je stopa kriminala među najnižima u svetu.

Ogroman profit koji donosi kokain pokrenuo je seriju međusobnih bitaka za kontrolu trgovine između grupa koje su u princip porodični klanovi i koje kontrolišu šverc u antverpenskoj luci. Prošlog leta bombe su eksplodirale po celom gradu dok su suparničke bande zastrašivale jedna drugu. A preko granice u Holandiji, građani se još uvek oporavljaju od šokova izazvanih ratovima bandi za kontrolu holandske luke Roterdam, Amsterdama i regionalne trgovinu, koji je doneo desetine ubistava širom Evrope tokom poslednje decenije.

Proveo sam više od godinu dana istražujući kokainske kartele koji stoje iza ove nasilne trgovine u Belgiji i Holandiji za „Gateway“, novu seriju podcasta za Project Brazen. Tokom 2022. bio sam svedok onoga što bi se moglo opisati samo kao ozbiljni, stalni napora ovih bandi da ne samo eliminišu rivale, već napadnu i ugroze samu državu. Ova nova vrsta evropskih gangstera posluje sa agresijom koja nije viđena u Evropi od duge borbe Italije sa Koza Nostrom 1980-ih i 90-ih.

„Pogledajte okolo“, rekao je jedan holandski izvor na početku moje istrage dok smo gledali holandske hipstere i strane iseljenike u Amsterdamu. „Bogati belci pijuckaju kafu, veoma sigurni i puni para. Ali odmah pored je operativni centar za trgovinu kokainom u Evropi. Ovo je mali grad i kada pokušavašda istražiš neku manju zajednicu... svi će primetiti. Jednom jada provale ko si, provaliće i šta god da voliš... žene, muškarce, drogu, piće, kockanje. I onda će ti to slati, kao poklon, dok ne dobiju neki način da te pritisnu“, upozorio me je.

Kada mi je rekao da će moje iskustvo u sukobima i reportažama o terorizmu širom sveta biti od koristi na ovom projektu, nisam mu verovao. Ali sada, godinu dana kasnije, vidim mirne ulice Antverpena i mirne kanale Amsterdama u drugačijem svetlu.

U Antverpenu se u poslednjih pet godina sve više oseća kao da je i sama država napadnuta. Samo prošle godine, holandski tinejdžeri sa šifrovanim mobilnim telefonima i kalašnjikovima pronađeni su u automobilu koji je pratio belgijskog ministra pravde. Šest optuženih šefova kartela živi u Dubaiju ili Turskoj, uglavnom van dometa tužilaštva. U Holandiji je u toku najveće suđenje za ubistvo u istoriji Holandije, marokanskom bosu Riduanu Tagiju - jednom od najstrašnijih i najuspešnijih trgovaca kokainom u Evropi.

Zbog Tagijeve zloglasne reputacije za nasilje – sudi mu se zajedno sa još 17 drugih za šest ubistava između 2015. i 2017. – suđenje mora da se održi u skladištu pretvorenom u bunker okružen dronovima i holandskim komandosima.

Od njegovog hapšenja i izručenja iz Dubaija 2019. godine, Tagi je držan pod najstrožim merama bezbednosti, zabranjena mu je komunikacija sa spoljnim svetom iz najbezbednijeg zatvora u Holandiji i dozvoljeno mu je samo da razgovara sa advokatima. Suđenje je nazvano „Marengo“, pošto je slučaj nasumično imenovan od strane sudskog kompjutera, a optužbe protiv Tagija čak ni ne pokrivaju broj ubistava, pokušaja ubistava i metričkih tona kokaina kojima je trgovala njegova banda.

Ipak, iza rešetaka, kao visoka ličnost u Mokro mafiji, labavo organizovanoj kriminalnoj mreži na čijem čelu su Holanđani-Marokanci, osumnjičen je da je koordinirao šokantno ubistvo najpoznatijeg kriminalističkog reportera u Holandiji, Petera de Vriesa, na ulici u Amsterdamu 2021.

Dok smo istraživali materijal za podkast, razgovarajući sa novinarima, sadašnjim i bivšim policajcima, tužiocima, carinicima, kao i bivšim i sadašnjim članovima bandi i kartela, od kojih mnogi nisu dozvolili snimanje, postalo je jasno da je Tagi vodio drski rat protiv same holandske države. A ljudi koji razumeju kakav je ovo slučaj su ozbiljno uplašeni - za sopstvenu bezbednost i za sam sistem.

Druge osumnjičene žrtve Tagija uključuju blogere, vlasnike špijunskih radnji, rivalske gangstere, brata svedoka optužbe, advokata istog svedoka, savetnika državnog svedoka za odnose s javnošću, kao i slučajne prolaznike i slučajeve pogrešnog identiteta.

Ali nije stao sa ubistvima. Tagijev napad na holandsko društvo uključivao je naručivanje auto-bombi i raketnih granata da gađaju neke od najprestižnijih redakcija u Amsterdamu, otkrića da je njegova organizacija unajmila holandskog vojnika za specijalne operacije da obezbedi oružje i obuku Tagijevim timovima za ubistvo, skladištila najveću zalihz oružja u istoriji Holandije, i korumpirala više lokalnih zvaničnika da izdaju lažne lične karte i pasoše i da izvrše provere adresa ljudi koje banda targetira.

Kako je moja istraga nastavljena, osećaj klaustrofobije se povećavao. „Provaliće gde živiš, to ih košta oko 500 evra“, rekao mi je izvor kao upozorenje da ne treba da se registrujem kod lokalne opštine u svom stanu u Amsterdamu.

Cele godine stizala su nova otkrića: holandski premijer je morao da prestane da se vozi biciklom na posao nakon što su tinejdžeri sa šifrovanim telefonima bili osumnjičeni da prate njegovo kretanje; holandska princeza nije mogla da pohađa prvu godinu univerziteta zbog direktne pretnje od Tagija.

Do kraja leta, pošto smo završili izveštavanje, Tagijev rođak Jusef je izašao na suđenje po optužnici za prenošenje poruka gangsteru, u kojima je Tagi objasnio da ima skriveno nekoliko miliona evra i da je Jusef trebalo da unajmi plaćenike da upadne u zatvor sa helikopterom. Ako to ne bi upalilo, predložio je kidnapovanje nekih zatvorskih radnika, ili možda premijera ili princeze kako bi ga pustili na slobodu. On je naložio Jusefu da organizuje prolivanje tona motornog ulja po putevima oko zatvora kako bi ometao reakciju policije.

Pošto su poruke otkrivene, država je rasporedila komandose na krov objekta naoružane protivvazdušnim projektilima Stinger, jer je postalo jasno da, ma koliko nešto zvučalo preterano, Tagi bi to mogao da i pokuša, jer je u Evropi rat protiv droge pretvorio u rat protiv vlasti.

I to neće prestati sa Tagijevim hapšenjem i naizgled neizbežnom doživotnom zatvorom. U opticaju je prosto previše novca da bi sistem u potpunosti to odbacio i taj novac će omogućiti sledećem Tagiju da zaposli iste ubice, podmiti iste zvaničnike i ubije svakoga ko pokuša da ih zaustavi.

Osim socijalne i zdravstvene štete od droge, u kutku Evrope koji sada beleži najveću stopu upotrebe kokaina, javni trošak se pretvorio u neku vrstu moralne kritike kapitalizma. Stalna potraga za najjeftinijim, najlakšim i najbržim načinima za kretanje robe i novca širom sveta neizbežno je donela zlatno doba kokaina.

Bivši belgijski policajac iz Antverpena rekao mi je uz pivo jedne večeri da je njegova kancelarija procenila da bi jednostavno smanjenje nivoa ilegalnih finansijskih aktivnosti u Antverpenu – usredsređene na dijamante, zlato i kokain – na nivo sličan drugim evropskim gradovima koštalo oko 3 milijarde evra, oko pet odsto gradskog godišnjeg BDP-a.

Čak i tako, da li postoji dovoljno volje javnosti da podrži takav obračun? Pitao sam bivšeg policajca da li neki lokalni političari obećavaju da će kokain učiniti skupljim i teže dostupnim.

Samo se nasmejao i odmahnuo glavom.

poslušajte epizode Gateway podkasta ovde.