Da li su kriptovalute čudesno rešenje ili prevara?

Kriptovalute su i zvanično mejnstrim. Otprilike 16 procenata Amerikanaca je investiralo u, prodalo ili koristilo neki oblik kriptovalute zasnovane na blokčejnu, a taj broj se svakodnevno povećava. Super Boul — spektakl američkog fudbala koliko i parada reklamnih poruka i jedinstveni događaj za oglašivače — bio je potpuno preplavljen reklamama za kripto platforme čija produkcija je koštala milione i u kojima su se pojavljivale ultra poznate ličnosti. Najzad je ovaj finansijski aparat, koji je do nedavno bio ispod žita, probio put u žižu društva.

Za one od nas koji još uvek nisu uleteli u tu priču, kriptovalute deluju istovremeno i primamljivo i zastrašujuće — negde na sredini između pogubne prevare i potencijalnog čuda. Postoji toliko mnogo pitanja vrednih razmatranja. Šta se dešava ako uložite novac u valutu čija vrednost iznenada padne? Koliko je lako izvući novac? Da li ste već propustili voz? I, veliko pitanje o kojoj mnogi ljudi verovatno i ne razmišljaju: šta je sa porezom? Sama pomisao da moraš sa poreskom da se objašnjavaš oko svojeg Etheriuma je užasavajuća. Zbog toga sam konsultovao stručnjake za porez na kriptovalute iz kompanije H&R Block, kao i druge finansijske stručnjake, kako bih se snašao nekako u ovim nemirnim vodama.

Što više razgovarate sa ljudima o kriptovalutama, više razumete da je trenutno ovo carstvo ispunjeno opkladama, nagađanjima i teorijama. To otvara mnogo prostora da se zaradi, ali uz rizik. Uz toliku nestabilnost, mnogi koji sve ovo gledaju sa strane mogli bi se zapitati zašto bi neko uložio svoj novac u to.

„Ako pogledate ljude sa najviše bogatstva, oni počinju da govore: 'Kako da još više diverzifikujem [svoje investicije] da ne vidim toliko promena u svom portfelju?', kaže Mark Rasel, finansijski savetnik. „Za prosečnog investitora, kada počnete da razmišljate o diversifikaciji, verujem da je kriptovaluta dobar put. Međutim, ne želite da sve uložite u kriptovalute, jer postoji ta nestabilnost.“

Rasel, kao i mnogi kripto agnostici, odvaja svega 10 procenata svog portfelja za pojedinačne akcije i kriptovalute — što je „rizičniji“ deo njegovog bilansa stanja. To je zato što je, kako objašnjavaju stručnjaci H&R Blocka, kripto još uvek u nastajanju, a mi još ne znamo kako će se decentralizovana revolucija stopiti sa globalnom ekonomskom politikom. Ali to je verovatno samo pitanje vremena.

Transakcije u kriptovalutama se u Americi već oporezuju. Pošto su smernice za poresko izveštavanje u ranoj fazi za kriptovalute, obveznici mogu imati pitanja o tome kako da se ne nađu u prekršaju. Na primer, jedna od najfascinantnijih stvari koje sam naučio kada sam se konsultovao sa stručnjacima H&R Block-a jeste da trenutno ne postoje pravila koja sprečavaju investitore otpišu od poreza gubitke izazvane „fingiranim prodajama“ kriptovaluta. Laički rečeno, fingirana prodaja je kada neko proda hartiju od vrednosti sa gubitkom i odmah je ponovo otkupi u roku od 30 dana — veštački stvarajući osnovu za poreski odbitak. Ovu praksu Poreski zakonik Sjedinjenih Država zabranjuje za drugu imovinu. Gubitak od prodaje se u tom slučaju ne obračunava dok se zamenjena imovina ne otuđi… ali te iste odredbe nisu prenete u kriptovalute – što je dobar pokazatelj toga koliko je sve oko kriptovaluta u 2022. i dalje mutno .

„Analiza je da se pravila prodaje u pranju primenjuju na akcije i hartije od vrednosti po zakonu, ali Poreska uprava kriptovalute tretira kao vlasništvo“, kaže Megan Hurlbert, analitičar poreskih istraživanja u H&R Block-u. „Zato što su pravila zabrane prodaje direktno ograničena na akcije i hartije od vrednosti, one se trenutno ne primenjuju na kriptovalute.”

Problemi koje su kriptovalute izazvale svima koji treba da prijave porez su veliki. Stručnjaci iz H&R Block-a su mi ukazali bukvalno na desetine potencijalnih transakcija kriptovalutama koje bi mogle da zakomplikuju poresku prijavu. Na primer, ako vam neko plati uslugu u bitkoinima, generalno ćete to prijaviti kao platu ili poslovni prihod u vašoj poreskoj prijavi. Zatim ćete imati još jednu transakciju koja se može prijaviti kada prodate taj bitkoin, u kom trenutku će dobit ili gubitak biti oporezovani, kao i bilo koja druga kapitalna imovina. Da li uživate u tome da svako jutro radite kao da ste na berzi? Pošto obavezno treba da vodite evidenciju o svim tim transakcijama, jer kako Hurlbert kaže: „Morate imati pouzdanu evidenciju da dokažete koliko ste platili za svako sredstvo, koliko dugo ste držali imovinu i koliki ste dobitak ili gubitak imali na transakciji. Neke berze za kriptovalute će pratiti većinu tih informacija za vas, ali krajnja odgovornost je vaša i treba da imate dokaz o bilo kakvom dobitku ili gubitku.

Ali oseća se kao da će singularnost između klasičnih valuta i blokčejn kriptovaluta doći pre nego kasnije. U Njujorku su bankomati opremljeni mogućnošću isplate bitkoina, a zemlja El Salvador je upravo usvojila bitkoin kao nacionalno prihvaćenu valutu. Jedan od kamena spoticanja sa kojim se mnogi ljudi u kripto-svetu bore jeste ideja da naše teško zarađene plate ugradimo u eterično, nematerijalno kapitalno sredstvo—umesto, recimo, u vikendice ili obveznice. Rešenje za neke od ovih briga je veoma popularan metaverzum, koji je izraz na vrhu jezika svih izvršnog direktora Fortune 500 kompanija u poslednje vreme. Ideja je da u bliskoj budućnosti svi mi često ulazimo u paralelnu realnost, definisanu digitalnim vlasništvom nad robom, gde kriptovaluta predstavlja monetarni sistem evidencije. Ako se ta priča ostvari, odjednom će kriptovalute biti mnogo upotrebljivije — u tradicionalnom komercijalnom smislu — nego što su sada. Rasel je u početku bio skeptik u vezi sa metvarzumom, ali je u poslednje vreme počeo da ga prihvata.

„Postoji mnogo nesrećnih ljudi na svetu. Oni se osećaju kao da nigde ne mogu da mrdnu. Nemaju posao koji žele, šta god da je. Ima mnogo neostavernih želja. Zamislite da ste u svetu u kojem sve to dobijate, a gde u suštini igraš Sims sa svojim životom“, kaže on. „Kada razmišljam o stopi rasta igara uopšte — pročitao sam nešto pre neki dan da ima više mladih dečaka koji igraju igrice nego onih koji igraju fudbal i košarku zajedno — i ako su svi u [svetu igara] kapitalizam će svakako igrati ulogu."

„Tu se vraćamo na konkretne ciljeve koje sebi zacrtaš. Ako neko želi da postigne svoje ciljeve za penziju, svoje ciljeve u obrazovanju ili ciljeve koje ima za svoju decu, i ako oseća da može da postigne te ciljeve ulaganjem u S&P 500, onda treba da ulaže u to. Ali ako želite da dobijete veći povraćaj, ako su vaši ciljevi raskošniji, morate da preuzmete više rizika“, kaže on. "To je način na koji bih ja razmišljao o tome. Ako vam to ispunjava ciljeve, onda je tradicionalno ulaganje pravi put. Ali ako želite da dostigneteveće, unapred definisane ciljeve, onda mislim da je u redu da preuzmete malo više nestablinosti, malo više rizika."