Ljudi, neki mamurluci su dobri

Već neko vreme razvijam jednu teoriju. Kontroverznu teoriju koja će izvati podele jer osporava zamisao koju čovečanstvo milenijumima drži za činjenicu. Ta se teorija može sažeti ovako: mamurluk je zapravo prilično lep, sve dok si u pravom okruženju.

Kad to izgovorim naglas, ljudi imaju tendenciju da misle da sam: a) samo kontraš kreten ili b) nikada ranije nisam imao „pravi“ mamurluk. Iako sam možda seronja, dopustite mi da razvejem tu drugu tačku.

Verovatno najtraumatičniji mamurluk koji sam ikada doživeo bio je kada sam kao tinejdžer sasuo u sebe pola flaše votke, povratio u kolima na putu kući, bacio se u krevet, spavao u njemu i probudio se - na Božić - prekriven sopstvenim izlučevinama dok mi je glava lupala kao 24-satni rejv.

Ili ono kad sam otišao u Zoo Bar u centralnom Londonu, izdrobio gomilu MDMA-e u dve flaše belog vina, popio svo to belo vino, a zatim se vratio u svest nekoliko sati kasnije, povraćajući najpenušaviju i najsumporniju žuč koja je ikada izašla iz mojeg tela.

OK, prestaću da se hvalim povraćanjem, ali poenta je: znam šta je mamurluk. Neumorni i nejasni strah, lepljiva koža, glavobolja, „prekoračili ste dozvoljeni minus” SMS-ovi, kratki bljeskovi sećanja na ono što si radio noć pre, zbog čega se dlanovi znoje, oči se stiskaju, a nožni prsti nehotice stežu.

Ali šta je sa DOBRIM mamurlukom? Šta je sa - pssst - lepim mamurlukom? Pogledajmo.

Da, u suštini si u istom položaju kao i pre. Potrošio sipreviše novca i ne osećaš se sjajno ni mentalno ni fizički. Ali subota je ujutro. Nemaš posla, nemaš gde da budeš niti ljudi koje treba da vidiš bar sledećih 48 sati. U krevetu si, kao i obično u subotu ujutro, ali sada si stvarno u krevetu: kod jedno si s madracem, pokrivač ti je druga koža, jastuci mekani i urastaju ti direktno u potiljak.

Agresivno si miran, iz tebe još sija serotonin prethodne noći koja će ući u istoriju. Sećanja na svu tu zabavu ti se vrte po mozgu kao maršmelou u rastopljenom čokoladnom fondantu. Opa, vidi, legla plata! Nema šta da se brineš onda što si naručio tri ture Jagera, a sada imaš novca da poručiš nešto veliko. Ko ga jebe, picu? Ili hrpu kineske hrane od metar?

Ovo je redak scenario gde je činjenica da si toliko iscrpljen na svaki zamisliv način dobra stvar. Ako ništa drugo, mamurluk je odmor od sveta koji te podstiče da oštetiđ svoje telo na svakom koraku - bilo da je to radom, hranom ili pićem - prisiljavajući te da se zapravo brineš o sebi.

Do trenutka kada sebe nateraš da se otkotrljaš iz kreveta i pojedeš koktel vitamina i paracetamola za doručak, klopa je stigla - „hvala, druže, prijatan dan“ - i vratio si se u svoju posteljicu kao beba, ogromna količina hrane ti se gnezid u krilu. Sada si spreman da se relaksiraš bacajući pogled čas naekrana vašeg telefona, čas na bilo koji filma Nikola Kejdža koji su odlučio da pola sata ignorišeš tokom narednih nekoliko sati. Blaženstvo.

I slušaj, druže, to možeš raditi ceo dan. To je tvoje bogom dano pravo kao mamurne osobe. Ako te neko pita za neku akciju, ma koliko biloneugodno, možeš prosto da kažeš : "Oprosti, prijatelju, ne mogu, mamuran sam kao konj." To je to. Razumeće te. I oni znaju za filmove o Nikolasu Kejdžu jednako dobro kao i ti.

Dakle, da prođemo sve od početka:

Da li mi kažete da ovo zapravo ne zvuči baš lijepo? Da li mi kažete da se zapravo fizička i mentalna letargija i blagi do ekstremni bol od mamurluka ne mogu efikasno usmeriti u opuštajući i ugodan provod? Da li mi kažete da ne možete sunčati bez kiše, zadovoljstvo bez bola? Da li mi kažete da se naša kultura pijenja i moj odnos sa alkoholom uopšte toliko opasno normalizovao i žalio da sam u stanju da napišem najbolji deo hiljade reči o tome kako zapravo uživam u užasnim simptomima povlačenja, a vi zapravo pročitajte ga i možda se čak s nekim od njih složili? Tvoja čast, prepuštam se slučaju.

And listen, my friend: you can do this all day. That’s your god-given right as a Hungover Person. If anyone asks you to do something, no matter how inconvenient, you can just say: “Sorry mate, no can do, as I’m really, really hungover today.” That’s that. They’ll understand. They know about Nicholas Cage films just as well as you.

• Izuzetno ti je udobno
• Bukvalno nemaš razloga da se pomeriš.
• Imaš opravdanje da apsolutno ništa ne radiš tokom vikenda i sebi i drugima.
• Imaš gomilu hrane.
• Sve dok ne praviš nagle pokrete, uglavnom možeš da ignorišeš glavobolju i vrelinu u želucu, dok se prirodno ne smire.

Pa zar ovo sve ne zvuči sasvim lepo? Hoćeš da mi kažeš da fizička i mentalna letargija i blagi do umereni bol mamurluka ne može da bude efektivno kanalisan u relativno opuštajuće vreme za uživanje? Hoćeš da mi kažeš da ne može da bude sunca bez kiše, zadovoljstva bez bola?

Hoćeš da mi kažeš da su naša kultura opijanja i moj odnos prema alkoholu postali toliko opasno normalizovani da mogu da napišem oko hiljadu reči o tome kako uživam u groznim simptomima povlačenja i da ti to pročitaš i da se čak donekle složiš sa time? Nemam više šta da dodam.