Kada ljudi zamišljaju vulkanske katastrofe, obično ih zamišljaju ogromnih, apokaliptičnih dimenzija, kao što je slučaj bio sa Pompejom. Ipak, sada naučnici s Univerziteta u Kembridžu identifikovali su sedam regiona gde bi čak i mali, aktivni vulkani mogli predstavljati dosad potcenjen rizik po globalnu infrastrukturu. U jednom novom izveštaju objavljenom u Nature Communications u četvrtak, interdisciplinarni istraživači kembričkog Centra za studije egzistencijalnog rizika (CSER) kažu da su identifikovali sedam “ključnih tačaka” gde bi i vulkani niskog rizika mogli da ugroze infrastrukturu vitalnu za globalnu ekonomiju. Erupcije čak i manjeg obima na ovim mestima mogle bi destabilizovati globalne valute, razmenu dobara, izazvati klimatske anomalije, pa čak i pokrenuti masovne migracije, navodi se u ovom istraživanju. Ovaj izveštaj navodi da su se prethodna istraživanja prevashodno bavila erupcijama velikih razmera, koje su na vulkanskom indeksu eksploziviteta (VEI) ocenjene sa od sedam do osam. Oni su se, pak, u ovom istraživanju fokusirali na vulkane ocenjene od tri do šest. “Čak i manja erupcija na jednom od ovih mesta mogla bi stvoriti dovoljno pepela ili izazvati dovoljno tremora kako bise poremetile mreže koje su centralne u našem globalnom sistemu trgovine i finansijskim sistemim”, rekla je dr Lara Mani, glavni autor ovog izveštaja. Još jedna ključna tačka je Tatun vulkanska grupa, koja se nalazi u severnom delu Tajvana. Erupcija na ovom mestu mogla bi dovesti do prekida transportnih puteva kao što je luka Taipei, koja je važna za globalnu tehnološku i industriju automobila. Erupcije na drugim ključnim tačkama, kao što su kinesko-severnokorejska granica ili severni Atlantik mogle bi poremetiti avionski saobraćaj na prometnim rutama između velikih gradova. Naučnici procenjuju da bi erupcija koja bi bila ocenjena šesticom na VEI na planini Merapi u Indoneziji mogla poremetiti vazdušne rute u Aziji, što bi u toku narednih pet godine izazvalo gubitak od 2.51 triliona dolara na globalnom nivou. Mani snažno veruje da postoje mere koje se mogu preduzeti da se ovi rizici umanje. “Prvo treba priznati da je ovaj rizik sistemska, a ne pojedinačna stvar”, rekla je ona za Motherboard. “Čovečanstvo prioritizuje efektivnost nad rezilijentnošću, što nas sve čini mnogo ranjivijim.” Ova nova otkrića pokazuju da procene vulkanskog rizika treba posmatrati uz više uglova i uzeti u obzir razne okolnosti koje bi manje erupcije mogle pretvoriti u globalnu katastrofu, kažu ovi istraživači. “Vreme je da promenimo način na koji posmatramo ekstremne vulkanske rizike”, rekla je Mani u ovom saopštenju za medije. “Treba da se odmaknemo od perspektive gde kolosalne erupcije uništavaju svet, kao što je to prikazano u holivudskim filmovima.”
Reklame
Ovi naučnici uporedili su potencijalni uticaj ovih ključnih tačaka sa zatvaranjem Sueckog kanala prošlog marta. Jedan teretnjak blokirao je ovaj važan trgovinski prolaz, što je rezultiralo time što su industrije imale višenedeljna kašnjenja širom sveta. Ovih šest dana, koliko je kanal bio zakrčen, procenjuje se da je globalno tržište koštalo nedeljno između 6 i 10 milijardi dolara. Istraživači kažu i da je jedno takvo mesto i Luzonski moreuz, prolaz između Južnog kineskog mora i Filipinskog mora. Vulkanska aktivnost ili cunamiji mogli bi oštetiti podvodne komunickacione kablove u ovom regionu. Svet je već iskusio šta znače posledice prirodnih katastrofa. Zemljotres koji je 2006. godine pogodio jugozapadnu obalu Tajvana oštetio je nekoliko podvodnih kablova u Luzonskom moreuzu, što je dovelo do toga da internet ima ozbiljne probleme. Prema navodima ovog istraživanja, vulkanska erupcija imala bi sličan efekat: komunikacija bi bila gotovo u potpunosti prekinuta skoro čitavom Hong Kongu, što bi uticalo i na svetsko finansijsko tržište. Kako bi se povratila moć Hong Konga nakon ovakvog događaja bilo bi potrebno čak 49 dana.
Reklame