samoizolacija

Ovaj lik je u karantinu shvatio da boluje od seksomnije

Momci, ako mislite da vam je teško bez seksa zbog karantina, razmislite još malo.
13 April 2020, 12:23pm
49753445198_56a9f8463a_k (1)
Foto: Flickr, Jernej Furman

Sopstvenim ušima sam čula raznorazne mizerne pokušaje poricanja kriznog stanja od strane muškaraca koji uobražavaju da moraju da prikrivaju sopstvene seksualne apetite - od stvarno kurčevitih paravana tipa „skoro sam bio sa ribom koja je savršeno simulirala sve što sam ikada video u pornićima i želeo da probam, pa mi sad realno i treba pauza jer nisam siguran da bi mi nešto laganije od toga bilo okej“ do nešto blažih, ali svakako očajnijih varijanti tipa „ne fali mi seks jer predosećam da će biti bolji ako ga duže čekam, a intuicija mi je strava“.

Osim krajnosti koje imaju najveću moć da te ganu u fazonu vidi očajnika, kao i svaka vrsta preterivanja uostalom, tu su i oni iskreni „ja sam samo čovek i napaljen sam“ ljudi koji će vas kupiti jednostavnošću u stilu „nekad sam bar znao da u svakom izlasku imam makar jednu priliku za kres koju svesno odbijam, a sada više nemam ni to“.

Lično sam otišla korak dalje od čisto verbalnog opravdavanja lošeg podnošenja samoizolacije radi očuvanja zdravlja - ne mentalnog, od kojeg se polako, ali sigurno svi opraštamo. Naime, osim što se ne trošim sa objektima svoje požude, ne trošim ni zarađeno, pošto konačno ne mogu da se bavim impulsivnom kupovinom, osim preko interneta - što je, ako pametno biraš stranice preko kojih poručuješ sve što ti je nepotrebno, prilično povoljno, na kraju dana.

Poenta je da sad sa tim parama mogu dosta toga. Recimo, da dogovorim putovanje sa bivšim i u tuđini ostavim sramotu koju ću možda osetiti jer je poenta našeg ujedinjavanja bila izazvana isključivo animalnim instinktom, a ne činjenicom da smo super tim koji nikada nije ni trebalo da se raspadne.

Međutim, koliko god paradoksalno zvučalo, naročito ako uzmeš u obzir sve do sada pomenuto, najugroženija grupa pandemijskih iskušenika su ipak parovi, ali ne bilo kakvi parovi, već oni friško nastali, koji neselektivno zloupotrebljavaju sredstva da održe vezu, najčešće od starta postavljenu na krivim nogama.

Pomenuću reda radi ljude koji su u vezama, ali nisu podlegli pritisku useljavanja u stan svojih partnera i gledaju se isključivo preko kamere dok se drže pokušaja doživljavanja sajber orgazama sa bezbedne udaljenosti, samo da bih mogla da se dokopam onih koji su bili toliko nestrpljivi da su svili gnezdo ljubavi sa ljudima koje su relativno skoro upoznali, usled ideja usađenih u psihu posredstvom agresivne propagande tipa would you be my quarantine instagram objava. Ovakvi su usled vanrednih okolnosti radikalizovali odnos, koji je kao takav doveo do posledica sa kojima se sada stoički nose, pre svega jer veruju da nemaju drugog izbora ­— kako ćeš, zaboga, izbaciti nekoga iz stana u ovo doba?

Ovo je zadesilo upravo par sa kojim sam razgovarala, ali uz primese momenata koje pri čistoj svesti nikada sebi ne bi uspeli da dočaraju, čak ni u mašti.

Ivana je kod Mateje došla odmah po proglašenju vandrednog stanja uprkos vezi koja je tad trajala jedva nešto duže od dva meseca.

“Osetila sam povezanost koju do sada nisam i za razliku od prethodnih veza, nisam zazirala od toga da će mi se Mateja obrušiti na privatnost i ugušiti me time, što je u svakom drugom odnosu bio problem zbog kojeg su brzo pucali”, kaže mi Ivana. “Spavala sam kod njega pre preseljenja i nije kao da se nakon dolaska desilo da smo imali prvi seks, dešavalo se i ranije. Samo, ranije nisam morala da se budim tokom noći na njegova navaljivanja i budem intimna zbog toga što je njemu dunulo da me probudi.”

“Ne znam da li sam ovo radio sa nekom od svojih bivših, ali kontam da bih znao da jesam, morao bih čuti za tako nešto. Nije uobičajeno da budiš ribu noću zbog seksa, a da pritom ujutru nemaš pojma šta si uopšte radio. Ne samo da ujuru nisam svestan šta se događalo, već apsolutno ne znam ni da jesam pokušao da iniciram nešto”, kaže Mateja. “Nisam imao nikakvih problema sa snom ranije. Nikada nisam mesečario, pričao u snu ili imao nesanice. Ove stvari su počele da se događaju kako smo krenuli sa karantinom.”

“I u početku je bilo zabavno. Prva tri do četiri dana. Bilo je uzbudljivo, mislila sam da to radi jer želi, pošto je i njemu i meni prvi put da živimo sa partnerom. Smatrala sam to za deo igre jer smo uzbuđeni zbog toga što provodimo čitave dane zajedno i sve nam je novo”, ubacuje se Ivana. “Kad smo seli da porazgovaramo o tome, shvatila sam da on nema pojma o čemu pričam. Ne seća se da smo uopšte imali odnose.”

Par je, naravno, guglao simptome sa kojima se bori, kao što bi uostalom uradio svako stasao u doba interneta, pa to nije ništa čudno, ali ono što ih jeste iznenadilo je da ovako nešto ima vrlo logičan naziv, koji poprilično sam sebe objašnjava — seksomnija.

“Iznenadili smo se kad smo shvatili da je zbog ovoga moguće čak i odvesti partnera pred sud ukoliko odbiješ seks, a on nesvesno nastavi da navaljuje. I da se seksomnija događa devojkama, koliko i muškarcima. Ono što nas najviše uzrujava je što je kod Mateje sve krenulo da se javlja od kako smo u karantinu”, kaže Ivana.

“Prvih nedelju dana su se moja nasrtanja ponavljala svako veče. Posle, kako smo postali svesni šta je i krenuli da čitamo o tome, epizode su se proredile. Ne znamo šta je posredi, ali je svakako neprijatno za oboje. Ne želim da je povredim ili utičem na naš odnos loše time što ne mogu da se iskontrolišem.”

U pokušaju da Ivani i Mateji, mada ogromnim delom samoj sebi objasnim sve što sam čula, popričala sam sa psihoterapeutom Markom Brakovićem, koji mi je rasvetlio ovaj slučaj.

"To je zapravo konverzija traumatičnog iskustva. Nekada se zvalo konverzivna neuroza i manifestuje se kroz somnabulizam ili mesečarenje, koje se dešava kada dođe do nesvesnog rascepa ličnosti, najčešće kao posledica neke teže traume", kaže Marko. "Ona takođe ukazuje i na zastoj i neosvešćenu traumu iz formativnog perioda života. Najneobičniji slučaj koji sam ja imao je momak koji je ustajao, nameštao tanjire u kuhinji kao da očekuje nedeljni ručak, pa palio cigaretu i pušio."

Znači, ovo je nešto što bi moglo da zadesi svakoga. Ali, ostaje pitanje - šta može da se uradi ako te spopadne seksomnija? I to u ovakvoj situaciji kada, da tako kažem, nemaš puno izbora u svakom slučaju?

"Ono što bih preporučio u Matejinom slučaju je da se kroz psihoterapiju pozabavi svojom prošlošću sa posebnim naglaskom na njen seksualni deo, " kaže Marko.

Sigurno je da karantin može da ti obezbedi vreme tokom kojeg ćeš osvešćivati traumatična iskustva i lične frustracije, a možda je i bolje što si sam dok to radiš. Ako pak nisi, gledaj da se ne obrušavaš na svoje bolje/jače/lepše/nežnije/strpjivije/razumnije polovine.

Usled nedostatka kontrole, možeš da probaš privremena rešenja u vidu pomoćnog kreveta ili šatora, koji si nasledio od ćaleta iz doba dok ste još imali elana da zajedno idete na pecanje. Sad je idealno vreme da ga razapneš u dvorištu, ali dobro se obuci, da ne kažem slojevito jer stvarno ne želiš da zakačiš nešto na plućima.