Sada i zvanično: Kušadasi je nova Paralija

Kada smo prijateljice i ja ulazile u ovu godinu, imale smo cilj da negde odemo. Na početku je ideja bila da idemo u Rim, potom u Barselonu, međudim, brzo smo bile vraćene u realnost kada smo videle cene smeštaja, prevoza, ulaznica. Sve to nas je nateralo da se vratimo potrazi letovanja pravog srpskog turiste - dakle, Grčka ili Turska, što se u praksi svodi na pitanje: Paralija ili Kušadasi.

Kao i za običan izlazak, planiranje bilo čega za četiri osobe ume da bude naporno. Neko može da letuje samo u jednom periodu, nekome se nešto ne dopada, neko ipak ne može da ide, zbog čega smo na more otišle samo drugarica i ja, od prvobitnog plana da nas ide četiri. A otišle smo na kraju u Kušadasi, zato što nismo bile u Turskoj, a u Grčkoj jesmo, ali realno najviše zato što je bio povoljan aranžman.

I tako je počela naša avantura u kojoj smo se uverile da je Kušadasi danas ono što je za dobre srpske turiste bila Paralija pre petnaestak godina - možda ne najlepše mesto gde možete otići na more, ali svakako mesto odakle ćete se vratiti prepuni utisaka, jer je dobar, ali i našem džepu priuštiv provod na svakom koraku.

Samo pronalaženje idealnog aranžmana u junu za kraj jula je bilo pakleno. Većina njih je ili bila preskupa za ono što se nudi, ili su aranžmani bili rasprodati. Međutim, kada smo našle ponudu za Kušadasi za koju smo se opredelile, bile smo prijatno iznenađene, jer je delovalo kao najbolji i najrealniji odnos cene i kvaliteta. Jedino je delovala problematično činjenica da se putuje autobusom, međutim, u naš aranžman je bilo uključeno i noćenje u jednom turskom gradiću, odakle se ujutru nastavljalo za Kušadasi. 

U momentu kada smo rezervisale letovanje smo i drugarica i ja smo već bile samlevene od ispitnih rokova koji su bili za nama, a takođe i zasićene od konstantnog surfovanju po internetu i zvanja agencija. Samo smo želele da već jednom odemo na plažu, prostremo peškire i hvatamo boju, naročito ja sa mojim tenom neonke.

Za put sam napunila telefon, Kindle, spremila hrane kao da ću do tamo ići peške i naoružala se strpljenjem. I dobro je što jesam, s obzirom na to da se zbog  čekanja od šest sati na bugarskoj i dva na turskoj granici put znatno odužio. Takođe, putovanje autobusom uvek nosi tu čar sretanja sa najrazličitijim tipovima ljudi sa kojima smo se srele. Jer ipak, nismo išle preko agencija za mlade gde bismo bile okružene samo vršnjacima, već preko obične agencije, gde su putnici bili svih starosnih doba. Međutim, koliko god različiti bili, svi smo imali isti naboj sreće i uzbuđenja kada smo videli znak za ulazak u Kušadasi i more nakon ukupno 30 sati putovanja. 

Čim smo se smestile u hotel, kao pravi turisti, odmah smo se spremile i zaputile do najbliže gradske plaže. Već tada smo utvrdile nekoliko stvari: 99% Turaka ne priča engleski, uopšte. Za sporazumevanje se mogu zahvaliti dugogodišnjem gledanju turskih serija Wi-Fi ne postoji skoro nigde, a i ako postoji, jako je loš. U našem hotelu smo imali Wi-Fi samo u lobiju, i to onaj kojim šaljete jednu poruku pet minuta, a o učitavanju Instagrama il’ bilo čega drugog možete samo da sanjate. Srećom, danas možete da kupite SIM karticu sa internetom, što smo i uradile, kao i većina ljudi koje smo tamo upoznale.

Saobraćaj u Kušadasiju funkcioniše po principu instikta i molitve. To smo shvatile kada nam je vozač svirao dok smo prelazile ulicu preko pešačkog prelaza dok je nama bilo zeleno. Dakle, pravila ne postoje, samo se prekrstite i krenite. Dobro, zaprvo, ne morate da se krstite, u sebi se pomolite i krenite.

Takođe, ono što me je iznenadilo je veličina samog grada. Navikla sam na male, slatke Grčke gradiće sa kamenim šetalištima, cvećem i tavernama rađenim po kalupu, dok je Kušadasi pravo urbano mesto gde imate brendove, restorane brze hrane i kafiće koje viđate i u Beogradu.

Naravno, kakvi bismo mi turisti bili ako nas prvi dan ne bi neko preveslao za pare. Na gradskoj plaži smo ubedljivo najviše platile dve ležaljke i suncobran. To je ujedno bila i najružnija plaža, kao i poslednji put da smo na nju došle, jer, srećom, Kušadasi obiluje plažama i sadržajima. Već sutradan smo otišle na jednu od najpoznatijih plaža. Iako smo ustale rano, jer smo navikle da za dobro mesto na plaži mora da se porani, bile smo maltene među prvima u 10 ujutru, a ljudi su počeli uveliko da dolaze tek kasnije, što je odlično ukoliko ste tip osobe koji voli prepodne da bude na plaži dok je mirno i relativno tiho.

Ono što je meni bilo novo jeste način na koji lokalci dolaze na plažu. Dolaze porodično, dakle, tri do četiri generacije članova, i sa sobom nose prenosnu sofru koju postave. Ona se uglavnom sastoji od rasklopljivih stolica, ćilima (ako nema stolića), brda hrane, kafe i naravno, turskog čaja. Nakon što se smeste, često provode na plaži ceo dan.  Ovoga baš nije bilo u Paraliji, osim možda kod naših sunarodnika.

Jedan dan smo uočile jednu malu plažu na kojoj su se nalazila tek četiri suncobrana, i bile smo rešene da odemo tamo. Poranile smo, i uspele da se smestimo. Tada smo shvatile da smo bile jedini stranci na celoj plaži. Osim nas su tu bile lokalne porodice koje su se međusobno i poznavale i uredno pozdravljale kada bi dolazili ili odlazili sa plaže. U svakom slučaju, lokalci su bili skroz kul prema nama i na plaži i van nje. Generalno govoreći, more u Turskoj nije najlepše more koje ćete videti, oči vas neće zaboleti od morskog plavetnila, ali ima dosta plaža koje se mogu obići i koje su lepe. 

Naravno, od ‘običnih’ lokalaca su skroz druga priča trgovci koji vas bukvalno vuku za ruku da uđete u njihov lokal i kupite nešto od njih. Ne znaju engleski, ali čim primete da ste iz Srbije, odmah kreće prosipanje random srpskih reči kako biste se oduševili. 

Još jedan od šokova koji smo doživele jesu bile cene. Skoro sve sem alkohola i lekova je neverovatno jeftino. I olakšavajuće je što su neke stvari iste svuda. Primera radi, kurs lire i evra je isti u svim menjačnicama i na skoro svim plažama je ista cena ležaljki i suncobrana. Pored alkohola i lekova, hrana, odeća, obuća, restorani, kafići su jako pristupačni. Na našoj omiljenoj plaži smo pile kafe, čajeve i sokove za po manje od evra, dok u smo u marketu balon vode plaćale oko 40 dinara. Ipak nam je najveći utisak bila cena hobotnice od oko 10 evra u restoranu koji je na Trip Advajzoru bio odlično ocenjen.

Sa druge strane, alkohol nije samo skup, već se i u većim marketima ne može kupiti posle 22h. To naravno nije slučaj i u lokalnim STR radnjama. Isto kao što je zabranjeno puštanje muzike posle 1 ujutru, ali čim bi policija prošla, muzika bi se nastavila istim volumenom. 

Kako je gradom harao stomačni virus zbog kog su mnogi završavali na infuziji, odlučile smo da kupimo probiotik, gde je najjeftiniiji bio 10 evra, ali nam nije bilo žao, s obzirom na to da smo shvatile da je to mala cena u odnosu na ono šta su ljudi proživljavali zbog zaraze. Postojale su razne priče da li je u pitanju zaraza koja je harala među ljudima koji su išli preko agencija za mlade ili trovanje hranom ili čak neispunjavanje higijenskih uslova u klubovima gde se masovno izlazilo. Nismo htele da budemo junakinje takve priče, pa smo se ispružile za probiotik.

Još jedna stvar koju nisam očekivala, a koja je potvrda da je ovo zaista Nova Paralija, jeste broj Srba. Iako sam znala da je poslednjih godina to vrlo popularno letovalište, nisam očekivala da ćemo mi biti jedini gosti hotela u kom smo odsedale i da će svaka večera biti ukrašena našom muzikom i otvarana Breninom pesmom ‘Hej Šeki, Šeki, tako ti Alaha’. Simbolično. Osim načeg hotels, srpski se čuo svuda, na svakom koraku, bilo da smo u prevozu, marketu, plaži, apoteci… Čak je u nekim momentima bilo lakše sporazumeti se sa Turcima pričajući na srpskom, nego pokušavati išta da tražimo na engleskom. 

Jedna od poznatijih ulica za izlaske jeste Bar Street, gde su klubovi naređani jedni do drugih a u kojima u ovom periodu ide samo srpska muzika. Muške hostese koje su zadužene da dovode ljude u klubove vas bukvalno grle, vuku za ruke ili čak i krste, ne bi li ušli u baš njihov klub ili pab. Naravno, ukoliko dolazite preko agencije za mlade, imate organizovane žurke, dnevne i noćne, kopnene i morske.

Činjenica da u Kušadasiju ima toliko mladih, uz toliko bogat noćni život a sve po pristupačnim cenama zaista stvara utisak da se osećate kao da ste u Paraliji pre nekih 15 godina. 

Kada sam čula da je Kušadasi grad za mlade bilo mi je drago, ali nisam očekivala da ću se sa 23 godine osećati kao metuzalem, jer je tamo bilo dosta ljudi koji su tek postali punoletni a čak smo čule i o maloletnima koji su uz saglasnost roditelja došli tu da letuju.

Ako ste neko kao ja ko obožava slatkiše, onda ćete sigurno uživati bilo gde u Turskoj, jer su njihove baklave i lokumi nešto nestvarno lepo. Pored toga što imate neuporedivo veći izbor ukusa, sve je dosta jeftinije nego u Srbiji. Ne znam da li su mi se više svidele klasične baklava sa pistaćima, bejbi baklave, baklave sa extra pistaćima ili sa sladoledom. Isto tako, iako nisam preterano ljubitelj lokuma, njihovi su potpuno nešto drugačije. 

Sa druge strane, i prilično ironično, kafa nije bila ništa specijalno. Drugarica koja redovno pije tursku kafu inače, sada nije mogla da nađe neku koja bi bila dovoljno dobra prema njenim kriterijumima. Često su imale jako lep miris, ali bi ukus bio veštački.

Kada smo gledale šta bismo mogle da radimo dok smo u Kušadasiju, saznale smo da je to jako sadržajno mesto i regija i da bismo mogle komotno svaki dan da ispunimo nekom aktivnošću kada bismo htele. 

Nakon što smo došle, iz agencije su nam bili ponuđeni razni izleti na koje smo želele da idemo a koje, srećom, nismo odmah uplatile. Kažem srećom, jer smo isto veče našle iste izlete kod lokalnih agencija za trećinu manju cenu. Možete ići na safari džipom, kvadom, konjem, ronjenje, u tursko kupatilo, možete posetiti ostrvo Samos, Efes, Pamukale, kuću Device Marije, akva park…

Mi smo išle u Efes i Pamukale, iako smo jako želele da idemo na bilo koji safari, ja nisam mogla zbog operacije kičme a drugarica se solidarisala sa mnom. 

Iako nisam imala pojma šta da očekujem kad smo išle u Pamukale, bila sam prijatno iznenađena celim izletom i organizacijom. Imale smo jako zanimljivog vodiča koja nam je tokom trosatnog puta sve vreme pričala o raznim stvarima koje su zaprvo bile zanimljive, za razliku od onoga kako to vodiči znaju inače da rade. Ceo kompleks Pamukale izgleda bajkovito i belim brdima od soli i bazenima sa tirkizno plavom vodom. Pored toga, tu su i arheološka nalazišta koja u sebi nose priče stare hiljadama godina. 

Put u Efes je takođe bilo nešto što bih preporučila svakome koga zanima posećivanje antičkih gradova kao i priče i legende koje se za to mesto vezuju. Ono što je moranje kada posećujete bilo koji antički grad jeste nošenje šešira, vode i kreme za sunčanje. U protivnom, ne znate da li se halucinacije javljaju od sunčanice ili dehidratacije, s obzirom na to da je subjektivni osećaj vrućine kada šetate mermernim gradom daleko veći nego kada ste na plaži.

Ono što nije bilo u programu za izlete a što smo dobile jesu posete zlatarama koje izrađuju nakit sa poludragim kamenom sultanitom koji menja boju i poseta porodičnoj grnčariji gde ručno prave i ukrašavaju posude, tanjire, šolje, ukrase. To izdvajam kao jedan od jačih utisaka jer nam je bila pokazana soba sa grnčarijom izrađenom od mesečevog kamena koji svetli u mraku, te kada je bilo ugašeno svetlo, svi smo ostali bez reči.

Kada sam bila mlađa, slušala sam o provodu u Paraliji i kakve su uspomene tamo stvarali mladi iz Srbije. Pričali su o žurkama, plažama, moru i nezaboravnom letovalištu koje iako i nije najlepše u Grčkoj, mnogim mladim ljudima stvorilo je najlepše uspomene iz tog perioda. Takvim duhom danas odiše Kušadasi kada ga obiđete. Pruža gomilu mogućnosti, nikada ne spava i garantuje da ćete ga napustiti pod jakim utiskom.

Ukoliko tražite mirno mesto sa mirnim morem da provedete svoj odmor, onda biste možda trebalo da zaobiđete Kušadasi. Međutim, ukoliko želite mesto gde ćete svaki dan moći da vidite neki novi kutak grada, svaki dan da posetite novu plažu ili odete na neki novi izlet, onda definitivno treba da obiđete ovaj grad. Kušadasi je avantura kojoj bih se rado već sutra vratila.