​VICE vodič za Amsterdam

fotografije: Rejmond van Mil osim ako nije drugačije naznačeno

Prestonica Holandije je kompaktni muzejski grad koji tone u kanale dok bogati Amerikanci overavaju Rembranta a razni pervertiti četvrt crvenih fenjera. Evo kako da ne budete grozni dok ste u Amsterdamu.

GDE U ZEZANJE?

De Soos

Leidseplein 12 1017 PT

Nema mnogo razloga da se poseti Ledsplen, ali jedan od njih je Chicago Social Club, koji svi zovu prosto De Sos. Ovo bivše pozorište pretvoreno je u opušten klub sa velikim plesnim podijumom, i privlači svakog holandskog državljanina koji se oblači bar malo nalik na tebe.

Trouw Wibautstraat

127-131, 1091 GL

Ovo je, brat bratu, najbolji klub u Amsterdamu, atmosfera je ravna bilo kom drugom u Evropi. Nekako im polazi za rukom da dovuku vrhunskog di-džeja svako veče (verovali ili ne, vrhunski di-džejevi vole da dođu u Amsterdam, ko bi rekao). Budi siguran da znaš tačno ko nastupa, jer obezbeđenje na ulazu ume da zajebava. Ako se praviš da znaš tog di-džeja, veće su šanse da ćeš ući. Nažalost, izgleda da je 2014. bila poslednja godina Trauva (puno ime je baš glupo, realno). Nisu još najavili da zatvaraju, ali nedavno su zabranili snimanje – možda su samo jako paranoični, ko zna.

Studio 80

Rembrandtplein 17, 1017 CT

Trg Rembranta je jebena rupa, ali skriven između raznoraznih užasa nalazi se Studio 80, poslednjih desetak godina jedan od najvažnijih klubova za haus i tehno scene. Skoro tačno 50% je bolji nego Studio 54. Matematika ne laže.

Canvas

Volkshotel, Wibautstraat 150 1091 GR

Bolesna zapadnjačka opsesija trpanjem klubova u hotelske zgrade nije zaobišla Amsterdam, osim što kod nas nije u pitanju čekaonica u kojoj vise sredovečne tate iz medija sa kosom na peraje, osrednji laptop di džejevi, i zbunjeni strani studenti. Canvas se nalazi na vrhu Volkshotela, stare štamparije u istočnom delu grada, što ga čini jedinim klubom u Amsterdamu koji ima pristojan pogled. Uzmi flašu nečega penušavog i odvedi nekog u đakuzi na krovu da zajedno iskusite glamuroznu smrt štampanih medija.

KAKO STOJE STVARI SA DROGOM?

Nasuprot stereotipu, Amsterdam nije zona potpunog bezakonja. Propisa ima više nego dovoljno, ali još uvek je legalno za svaku punoletnu osobu da kupi travu, čak i za turiste, iako se govorka o promeni zakona.

Aktuelna državna vlast je u određenoj meri protiv marihuane; u Amsterdamu se zatvara na desetine kafića zato što više nije dozvoljeno da budu u blizini škole. Reklo bi se da će trava ipak ostati tu gde je, ali onaj „sve može" pristup je stvar prošlosti.

Ponegde se vide natpisi koji kažu da je „zabranjeno pušenje trave", mada to niko ne nadgleda. Ipak nije preporučljivo da smotaš u čistom i urednom baru – iako je tehnički legalno, nećeš naići na odobravanje. Bolje ti je da se duvanja držiš po mračnim i sumnjivim lokalima. Šta ćeš, nije lako biti stoner.

Zabrane pušenja duvana u sličnoj meri variraju. Zvanično je pre par godina pušenje zabranjeno u svim barovima i restoranima, ali uskoro su napravili izuzetak za male barove. Danas postoje pušačke zone u većini klubova, i posle nekog doba noći smatra se da je prihvatljivo da svi zapale. Prati šta rade lokalci ako nećeš da ispadneš kreten.

Pečurke su i dalje praktično legalne. Više se ne prodaju u svom originalnom formatu, već kao grickalica pod nazivom „Tartufi kamena mudrosti". Sadrže potpuno iste psihoaktivne supstance kao i ranije, a mogu se naći u prodavnicama ispred kojih stoji logo u obliku narandžaste pečurke.

Holandija je jedan od vodećih proizvođača metaamfetamina na svetu, a kao pravi Holanđani, mi svoje pilule nosimo u državne laboratorije na analizu da bismo saznali kog su kvaliteta. Vlast više voli da se radimo čistom robom nego da poginemo. Laboratorije su imale svoje ispostave na većim rejvovima; nažalost, hrišćanske stranke su zahtevale da se to ukine jer „šalje pogrešnu poruku". Valjda je pogrešna po ruka da treba da paziš šta uzimaš.

Kokain je relativno popularan ali kvalitet široko varira, kako robe tako i prodavca. U Amsterdamu diler belog ima sumnjivu reputaciju; niko ne bi da ga opljačka neka bagra.

To što su policajci relativno opušteni ne znač i da ne možeš da zaglaviš. Ako obezbeđenje primeti da krišom unosiš pilulu ili dve, verovatno nećeš ući a drogu će ti sigurno oduzeti. Ako te vide da ih otvoreno uzimaš, izbaciće te iz kluba. Ako nosiš dovoljno da posumnjaju da diluješ, pozvaće policiju; ona je doduše dosta popustljiva kad su male količine u pitanju, pod uslovom da ih ne zajebavaš. Ako budeš izigravao opasnog hipika i zvao ih fašistima, završićeš u ćeliji.

POLITIKA, PROTESTI, I ZAŠTO SU OVDE SVI U STVARI RASISTI?

U parku se jebe bez kopački: Vondelpark – najbolji u gradu – ima svoja pravila. U pitanju je jedino mesto u Holandiji, a možda i na svetu, gde možeš legalno i da duvaš i da jebeš na otvorenom. Sledi se određeni bon-ton: to se radi uveče ili noću, izbegavaju se dečija igrališta, a pristojni ljudi pokupe kondome za sobom. Takođe, u parku su zabranjene fudbalske kopačke – prilično usko fokusiran fetiš.

Skvotovi su u Amsterdamu zakonom zabranjeni od 2010.; toleriše se nekoliko preostalih, ali u pitanju su samo ostaci odavno izgubljene borbe.

Gert Vilders i njegova Stranka za slobodu su poprilični desničari, ali kako im je rasla popularnost tokom godina, pomeraju se više ka centru. Iako se Vilders protivi EU, trenutno pokušava da postane član Evropskog parlamenta i ujedno da ostane poslanik u Skupštini Holandije, što je trenutno zakonski nemoguće.

Protesti? Kakvi protesti? Holanđani retko izlaze na ulice iz besa. Nezvanični državni moto glasi: „Budimo normalni, dovoljno smo ludi." Ulične demonstracije su za nas strana pojava.

Poslednji veći javni nered u Amsterdamu desio se pre više od tri decenije. Tridesetog aprila 1980., skvoteri su izašli na ulice u protestu protiv krize na tržištu nekretnina. Istog dana je krunisana naša bivša kraljica Beatris, pa su u planu bile velike svečanosti njoj u čast. Umesto toga, suzavac se širio vazduhom i prodavnice su pljačkane u sukobu policije i demonstranata.

Od tada, protesti su vrlo mali. Češće ih organizuje levica nego desnica, pa ipak, Occupy Amsterdam jedva da je ostavio traga na političkoj sceni. I desni populisti nekad dobiju svoju priliku, na primer tokom demonstracija u odbranu Crnog Petra, pomoćnika Deda Mraza, kada su nas žustro podsetili da nema nikakvog rasizma u ideji da Deda Mrazov pomoćnik (takoreći rob) nosi crnu boju na licu.

Ponašaj se normalno, već si dovoljno lud. Zapamti taj moto i shvatićeš zašto je u osnovi Amsterdama pragmatizam a ne strast. Iz istog razloga su i grad i država mnogo dosadniji nego što bi hteli da budu.

Imigracija: Iako su i samu zemlju osnovali imigranti tokom kasnog srednjeg veka, ova tema je već decenijama predmet mučne javne rasprave. Jedanaesti septembar nije baš pomogao da se stvari smire. U to vreme, najžešći kritičar imigracije bio je desničar po imenu Pim Fortuin, koga je 2002. ubio aktivista pokreta za zaštitu životinja i odbranu prava imigranata. To nikome nije pomoglo (ponajmanje Pimu) da shvati prednosti koje nudi otvoreno, slobodno, multikulturalno društvo.

Iako je najgore po svemu sudeći iza nas, sukob oko nizozemskog identiteta ne jenjava. Najglasniji je Gert Vilders iz Stranke za slobodu, koji divlja kako protiv muslimana tako i protiv radnika iz Poljske, Bugarske, i Rumunije.

GDE ĆU DA JEDEM?

Rijsel

Marcusstraat 52, 1091 TK

Ova mala i dobro osvetljena roštiljarnica u stilu šezdesetih služi ozbiljnu hranu. Možeš lepo da se opustiš a ne košta mnogo. Takođe je zgodno mesto ako si se upravo nagutao pečurki i sad tražiš skrovište dok zidovi ne prestanu da ludiraju.

SLA

Westerstraat 34

Danas je, deco, pravi čin pob une je kad se iz Amsterdama vratiš zdraviji nego što si bio. Ovaj bar nudi organsku salatu koje možeš bez bojazni da se nagutaš. Tu su i radionice koje će te naučiti kako se sprema zdrava hrana, pa nećeš morati više da živiš na siru istopljenom u mikrotalasnoj.

BrouwTen

Katestraat 16, 1053 CE

Svugde na svetu danas možeš da kupiš pivo i hamburger, ali u Brauu stvarno nije loše. Čuveni su po barenom i dimljenom mesu; probaj njihov brisket, kotlete, ili rebarca i zaboravi sve što si naučio o zdravoj hrani u SLA. Meso nije samo ubistvo, nego i samoubistvo.

Koevoet

Lindenstraat 17, 1015 KV

Ovaj italijanski restoran je amsterdamska institucija još od 1889., dakle autentičnije nema. Deluje kao da nisu promenili meni još od devetnaestog veka. Ljudi su ovde jeli još kad su tvoji prababa i pradeda slali jedno drugom golišave slike telefonima, znači mora da nešto rade kako treba.

Le Fou Fow

Stormsteeg 9, 1012 BD

Najbolje mesto za japansku hranu u Amsterdamu. Nalazi se na drugom spratu, iznad prodavnice azijske hrane sa kojom se kolju još od 1957. Oi oi Fu Fo!

ŠTA JEDU LOKALCI?

Stroopwafels

Ako si ceo dan vredno pušio zaglupljujuće jaku travu, treba ti doza šećera. Holanđani su svi redom navučeni na stropvafel – kao sendvič od dva tanka parčeta vafl testa sa sirupom između. Idealna hrana za glupe stonere.

Kroketten & Frikandellen

Staviš kravu, svinju, i konja u blender i dobro ih izmutiš, onda tu masu sipaš u kobasicu, dodaš mrvice hleba i sve zajedno ispržiš. Voala! Kroketen i frikandelen su za holandsku kuhinju isto što krofne i pljeske za američku: odvratne nazovi poslastice koje su se postepeno izborile za status svakodnevnog obroka.

Roti

Bivša holandska kolonija Surinam donela nam je neke sjajne kulinarske tradicije. Jedno od najukusnijih jela koje nude zove se roti; sastojci su piletina, krompir, pasulj, i najvažnije od svega, nekakva slana palačinka. Nažalost, teško da će se Surinamci ikada navući na štropvafel. Eto, druga strana imperijalizma.

Stamppot

Postoji nekoliko verzija ovog paprikaša, ali u suštini je u pitanju gnječen krompir i kuvano povrće, uz finu debelu dimljenu kobasicu. Najpopularnija verzija sadrži i kelj, što je ironično jer ovo gusto, teško,tradicionalno jelo ni mrtve ne bi probale joga mame iz San Franciska.

Drop

Holanđani jebeno obožavaju sladić; nijedna druga nacija na svetu ne jede ga više po glavi stanovnika. Ali pazi se dobro: naš sladić nije kao tvoj sladić. Mali crni slatkiši koje mi jedemo, poznati kao drop, imaju jak ukus amonijaka; iznenađeni turisti obično sve ispljunu čim ga osete. Samo praaavi Holanđanin može da savlada drop bez izraza lica kojim bi otkrio da je zagrizao nešto nalik na pseće govno.

Gouda

Stvarno bi trebalo da probaš gauda sir dok si u Amsterdamu, ali znaj da nikad više nećeš moći da ga okusiš kad se budeš vratio kući. To ti je kao kad u Dablinu probaš Ginis, ili kristal u Freznu.

LGBT AMSTERDAM

Amsterdam je odavno izuzetno tolerantan prema gej, biseksualnim, i transrodnim osobama. Homoseksualnost je dekriminalizovana još 1811., prvi gej bar je otvoren 1927., a COC – jedna od najstarijih organizacija za prava homoseksualaca – osnovana je ovde 1946. godine. Holandija se ponosi time što je prva zemlja koja je legalizovala istopolne brakove, a prve zvanične gej i lezbejske brakove na svetu sklopio je 2001. Gradonačelnik Amsterdama.

Pa ipak, poslednjih godina je nekoliko incidenata narušilo ovaj tolerantan imidž koji je Amsterdam vekovima gradio. Nažalost, nije neobično da gej parovi koji se ljube ili drže za ruke u javnosti budu izloženi poruzi. Takođe, nekoliko istaknutih gej barova i klubova su nedavno zatvoreni iz različitih razloga, ali ne zato što su imali slab promet. Neki tvrde da je sve to samo deo dublje integracije. U praktično svim barovima ima gej mušterija, pa zato nema potrebe za segregacijom noćnog života.

Sa druge strane, ako tražiš konkretno gej barove, i dalje ih dosta ima. Glavna gej ulica u gradu je Reguliersdwarsstraat. Nedaleko možeš naći De Trut, Spellbound, Fucking Pop Queers, GOD, Dolly, Yarr i Nyx. Ako tražiš transdžender bar, tu je De Lellebel.

Ako si u tom fazonu, još uvek postoji mnoštvo mračnih soba ; na primer Spijkerbar. U prizemlju možeš da piješ kao u bilo kom drugom baru, ali na spratu te čeka mrkli mrak u kom možeš da radiš manje-više šta god ti padne na pamet. Sa druge strane, Thermos je pravi izbor ako bi samo nešto na brzinu u đakuziju ili sauni dok se vraćaš kući iz kluba.

Takođe treba istaći i Kanal Prajd. Svake prve subote u avgustu, na desetine čamaca plovi niz amsterdamske kanale. Više je u pitanju politički korektna podrška toleranciji nego luda žurka, ali ipak je veselo. Milkšejk festival (za sve one koji vole) se održava krajem jula, za sve „dečake koji vole devojke koje vole devojke koje vole dečake koji vole dečake"; gde ćeš inkluzivnije od toga.

Amsterdam ima zvanični info-kiosk za gej i lezbejske novosti – Pink point, u blizini Homomonumenta (gej spomenika) na Vestermarktu. Pink point nudi informacije o Homomonumentu i o Amsterdamu generalno, posebno za gej turiste.

GDE ĆU DA PIJEM?

Najbolje mesto za mirno piće pre nego što kreneš u grad su barovi oko Nordermarkta, buvlje pijace u De Jordanu. Tu postoje samo dve opasnosti: a) mladi turisti koji povraćaju posle trećeg piva, i b) mogućnost da padneš u kanal. Moj favorit bi verovatno bio Paepeneiland, gde je pre par godina Bil Klinton svratio na pivo. Trebalo je da vidite koliko su se bezbednjaci mučili da ga spreče da se ne zaleti u četvrt crvenih fenjera.

Nešto dalje, preporučujemo Džoovu garažu, Brouwerij de Prael, i Brouwerij 't IJ. Nije loša ni Rđa (Roest) istočno od centra, daleko od gužve, ima bazen i peščanu terasu –veštački bar na plaži, u industrijskom delu grada. Nećeš naići na mnogo drugih turista, što znači da si po Međunarodnom prazničnom kodeksu valjda kul.

GDE ĆU DA SPAVAM?

Ako štediš, nije loš Hans Brinker Budget Hotel(25 EUR noćenje); luđi hostel ne postoji. Dođeš zbog cene, ostaneš zbog lokacije, odeš kad ne možeš više da podneseš buku.

Malo tiša opcija je Stayokay Zeeburg (30 EUR noćenje). Prosečan, veliki, čist hostel, vrlo pristojna cena i odlična lokacija – u sred istočnog fensi kraja, da te ne uznemiruju pre doručka seks-turisti koji drkaju na pragu.

Još jedna opcija je luksuzni butik CitizenM (85 EUR noćenje), prilično je dobar za te pare, ima ultra-modernu opremu na koju dizajneri enterijera svršavaju. Nije baš u centru, što je u stvari pozitivno za grad kojim baza internacionalna horda nadrogiranih zombija.

Ako si bogata naslednica, tu je Hotel Américain (150 EUR noćenje), prelepa Jugendstil zgrada stare škole. A ako si pokušavaš da se u stilu „Brusterovih miliona" otarasiš što je veće moguće sume novca, uvek ti ostaje besmisleno skupi Faralda NDSM Crane Hotel (435 EUR noćenje), gde možeš da povedeš nekoga čiji fetiš uključuje seks u kutiji koja visi 50 metara u vazduhu. Jer su apartmani upravo to – kutije 50 metara u vazduhu. Drži ih dizalica na čijem je vrhu, naravno, đakuzi.

GDE DA VISIM DOK SAM TREZAN?

Slušaj, u Amsterdamu ćeš morati žestoko da se potrudiš da se ne bi ludo proveo. Ovo je jedan od najzabavnijih gradova na svetu, zato nemoj da protraćiš ceo put na Ledsesplein ili Rembrandtplein, jebote. To su samo zamke za turiste-govnare. Grad ti nudi toliko toga, a dovoljno je mali da možeš i pukim slučajem da nabasaš na najbolje delove ako samo kreneš u istraživanje.

Sa druge strane, ako samo tražiš uputstva i neko kul društvo, možeš da overiš Rush Hour Records i Red Light Records, gde te čekaju flajeri za najbolje anderground žurke. Ako te ništa od toga ne zanima, onda prosto takozvana „zabava" nije za tebe, paćeniče jadni.

Iznajmi čamac: Dobro, možda nismo baš na nivou one sulude Venecije, ali Amsterdam je ipak najbolje iskusiti sa kanala. Mi praktično ceo život pijemo, pušimo, i jedemo na čamcima, a mnogo njih se iznajmljuje, dakle ukrcaj se što je pre moguće. Kod kuće verovatno živiš između dva autoputa, što znači da je za tebe ovo otvoreno more – prilika da najzad budeš kapetan lađe. Samo zajebi glupe pedalino varijante, Armada nikad ništa nije osvojila na pedalama.

Electric Ladyland: U vlasništvu ekscentričnog Njujorčanina sa bradom Deda Mraza, ovaj muzej fluorescentne svetlosti je jedini te vrste na svetu. Neke od sekcija se zovu „Čarobna zemlja svetlosti, zvuka, i dimenzija", ili „Groto Sestre Meri Bernadet",dakle da, optimalan izbor destinacije dok tripuješ.

Savoy Bar: U ovom superotrcanom kafeu svi završe pre ili kasnije, kad se sve ostalo pozatvara. U ranim satima očekuj zanimljiv melanž prostitutki, dilera, studenata, zavisnika, turista, i starih mornara. Ispred WC-a sedi žena po imenu Vilma koja prodaje pet vrsta slatkiša i cigareta pravo iz kante za otpatke. Zvuči sumorno, ali videćeš da su ce bolje od dilova koji te čekaju unutra.

Bruk /Durgerdam: Gradići severno od Amsterdama, daleko od podrumskih kafića, su najživopisnije lokacije na kojima se može variti. Na primer Bruk-in-Vaterlanc ili Durgerdam. Prelepa su mesta, za razliku od bezbrojnih memljivih podruma u kojima pušenje izaziva depresiju. Ovde u brdima, skroz je druga droga u pitanju.

Severni dokovi: Iz nekog razloga turisti mahom zanemaruju sever grada, što je glupo jer su trajekti besplatni a kraj je sjajan. Novi filmski muzej EYE nudi kul izložbe, a blizu je i jedno lepo mesto na vodi gde možeš da jedeš, piješ, i posmatraš grad iz daljine. Odmah preko reke je Centralna stanica koju ne možeš propustiti jer nijedna druga zgrada ne liči na loše animiran svemirski brod iz kompjuterske igre iz ranih devedesetih.

Hanneke's Boom: Ovaj lokal je kameleon Amsterdama. Tačno u srcu stare luke, preko dana je mesto na koje ljudi dolaze da učili na miru, ali noću postaje romantični bar čija je terasa poprište žurke na otvorenom. Uprkos imenu nema nikakve veze sa Mikaelom Hanekeom, znači nećeš morati da gledaš kako život polako otiče iz staračkog tela.

Rijksmuseum, posebna zbirka: Znači, gotovo je sa Rembrantom i Vermerom? Odlično, najbolje tek dolazi. U podrumu Rijksmuseum-a čeka te gomila zlata i nakita, kao i ono pravo blago – porno kaleidoskop iz sedamnaestog veka.

Bluebird kafe: Većina kafića u Amsterdamu uvaliće ti travu ili haš samo da bi zaradili, ali ne ovde. Bluebird vode iskusni stari stoneri čija je misija u životu da ti pomognu da dosegneš neslućene visine. Uglavnom nema ništa dosadnije nego slušati dežurnog travara kako priča o svojoj novoj sorti, ali ako ćeš već da duvaš, onda duvaj kvalitet. Iz nekog razloga nemaju u ponudi onaj plastični sapun koji smo svi pušili sa 14 godina.

Sarphatipark: Daleko od ljigavog i prljavog centra Amsterdama, ovaj slatki mali park okružen barovima i uličnim štandovima je destinacija za lokalce koji se neće obradovati ako im odjednom pohrli na stotine VICE čitalaca, zato nemojte da nas brukate.

Kattenkabinet: Muzej posvećen isključivo mačkama u umetnosti. Kao imgur, samo u stvarnom svetu.

KAKO DA IZBEGNEM DA ME POKRADU I PREBIJU?

Zna se da amsterdamski taksisti preplaćuju turistima. Na bilo kojoj čuvenoj turističkoj destinaciji – Centraal Station, Dam, Leidseplein, Rembrandtplein – uradiće sve što mogu da te namame u svoj automobil, a onda se vozikati ukrug po gradu dok taksimetar otkucava.

Grad je počeo da koristi lažne mušterije da bi uhvatio taksiste u prekršaju, ali imaš solidne šanse da te na neki način zajebu ako uletiš u taksi. Najbolja opcija je da odeš stotinak metara od turističke lokacije i tek onda pozoveš taksi u prolazu. Naravno, nikad ne ulazi u taksi koji nema zvanične oznake.

Koliko god Amsterdam bio divan, on takođe ima vrišteću reputaciju: SEKS i DROGA, dve zabavne aktivnosti koje razni gadovi već vekovima izrabljuju da bi izmuzli novac. U četvrti crvenih fenjera, takvi likovi se okupljaju da razmene savete o zlostavljanju žena. Ovde je dosta neprijatna atmosfera, i ako budeš kupovao drogu sa ulice, kasno noću, pijan, imaš odlične šanse da te neko opljačka.

KAKO DA NE BUDEM USRANI TURISTA?

Drago nam je što turiste na biciklima interesuje lokalna kultura, ali zašto se koji kurac svi nabiju u sam centar? Imate ceo grad pred sobom, a ipak većinu vas obara s nogu drugi džoint i onda lelujavo vozite krivudavim ulicama majušnog centra grada sagrađenog u sedamnaestom veku. Urađeni turisti, gužva na ulicama, i obližnji kanal zajedno čine recept za komediju koju smo već milion puta svi videli. Izvuci se iz centra, sedi na bicikl, i odvezi se da vidiš još nešto od grada.

Još jedna užasna turistička navika je fotografisanje u četvrti crvenih fenjera. Žene koje tamo rade to ne vole, i sasvim je moguće da će ti to sta viti do znanja tako što ti bace fotoaparat u kanal.

LJUDI I MESTA KOJE TREBA ZAOBIĆI

Pijp studentarija: Pijp je popularan među likovima iz amsterdamskih studentskih bratstava. Prepoznaju se po kombinovanom smradu znoja i seksualnog očajanja. Kao i sva njihova braća širom sveta, u pitanju su nasilni, nabeđeni, glupi, grubi, neprivlačni seksistički govnari. Ako im se približiš, namirisaće da si normalna osoba i gađaće te flašama.

Taksi-bicikl: Amsterdamski taksisti su prilično užasni, ali bicikl-taksisti su još gori. Sa pozitivne strane, ceo put provodiš gledajući u njihovo utegnuto dupe. Sa negativne, spori su, skupi su, i pregazili bi rođenu majku samo da se prvi dočepaju mušterije.

De Wallen: Amsterdamska najpoznatija i najveća četvrt crvenih fenjera (ili plavih fenjera za travestiti). Znamo da ovaj kraj daje gradu deo identiteta, ali realno, u pitanju je dom za ogroman broj zlostavljanih žena iz celog sveta koje preprodaju trgovci robljem. Mučno je do bola, a seks sa prostitutkama ionako nije kul.

Ulični dileri: Nigde na svetu nije lakše kupiti drogu nego u Amsterdamu; zašto je onda kupovati od likova sa ulice spremnih da ti uvale mešavinu kofeina i mišomora?

Leidseplein: Makar bio najbolji centar tramvajskog saobraćaja, zašto se ovaj užasan trg nalazi u svim turističkim vodičima? Tu ćeš završiti kad ne budeš znao gde si krenuo. Ako se tu nađeš, idi negde drugde.

Kebab: Iz nekog razloga, iako je grad prepun ljudi koji noću polusvesno lutaju, hrana je u to vreme jebeno užasna, posebno u blizini RLD. Kebab i šaurma često budu podgrejani mlakom vodom. Preskupo je i ubija te polako. Znamo da nas nećeš poslušati kad budeš pijan, ali ipak ti kažemo – bolje ti je da odeš kući gladan.

Amsterdamska tamnica: Jedva da ima ikakve veze sa istorijom Amsterdama. Klasična zamka za turiste. Više ćeš naučiti ako ostaneš kod kuće, smotaš džoint, i izguglaš par slika kanala.

Escape: Obično ga navode kao centar amsterdamskog noćnog života, ali stvarno je sranje od kluba. Nudi govno od muzike, govno od pića, i govna od ljudi. Srećom, u blizini imaš Studio 80.

Kalverstraat: Glavna trgovinska ulica Amsterdama. Radnje su sranje, i sve vrvi od turista podjednako izgubljenih kao što si i ti. Koliko te stvarno zanima prosečna glavna ulica holandskog grada? Do mojega, eto koliko.

Het Damrak: Ulica ispred Centralne stanice za većinu turista predstavlja prvo što vide od grada. Divne stare zgrade su potpuno zaklonjene ogradama i kičastim neonom koji te usmerava ka prodavnicama suvenira, u koje spadaju majice sa natpisom „Dobre devojke idu u raj, zločeste devojke idu u Amsterdam". Produži dalje.

Muzej seksa: Svi mi odobravamo liberalno i otvoreno shvatanje seksa, ali amsterdamski Muzej seksa stvarno nije mesto za dubokoumnu raspravu na temu tradicionalne uloge polova u vezi sa BDSM. To je mesto gde naduvani tinejdžeri pokazuju na sise i piše. Tvoja tetka ne želi da na Fejsbuku vidi sliku na kojoj poziraš pored kite od dva metra. Ni ona, ni bilo ko drugi.

NAPOJNICE I KORISNI IZRAZI

Holandski kelneri i barmeni su navikli da rade sa stipsama, tako da se u restoranima i barovima obično ne očekuj e veliki bakšiš. Idealno je ako im ostaviš deset posto, ali kažu da je češće pet. Što se tiče taksija, samo zaokruži cenu nagore. Nemoj da častiš kod pedikira, frizera, ili na bilo kom drugom mestu koje se bavi uslužnim delatnostima.

Korisni izrazi:

Zdravo – Hallo

Doviđenja – Tot ziens

Molim lepo – Alsjeblieft

Hvala – Dank u

Gde da završim belo, pizda ti materina? – Hoe kom ik aan coke, kankerlijer?

Mnogo si zgodna – Je bent lekker

Pivo? – Biertje?

Da li je fisting dozvoljen u ovoj mračnoj sobi? – Is seks met een vuist aanvaardbaar in deze donkere kamer?

YOUTUBE PLEJLISTA SUMNJIVE LOKALNE MUZIKE

Evo malo holandske muzike. Baš je dobra, a? Već bi pevao, da tvoj trapavi strani jezik može da se izbori sa našim maternjim .

VICE MAPA GRADA

To bi bilo to. Bićete nam zahvalni kad se ispostavi da ne lutate kroz crvene fenjere izgubljeni i odvaljeni od haludža.

Voli vas vaš

– VICE Holland

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu