Moj ponovni susret sa Kristijanom F.

Iz kolumne La Reve

Fotograf Američkog pank roka, Bred Elterman uhvatio je mnoge velike muzičare sedamdesetih i osamdesetih na vrhuncu njihove lepote i talenta. Le Reve je kolumna koja prati fotografa u njegovim neprestanim avanturama. Bred živi san već decenijama, bazen u njegovoj kući na Bel Eru, u Vili La Reve, uvek je pun prelepih žena, umetnika, ljudi iz sveta mode i kulturnog krema. U ovoj postavci La Reve, Bred se ponovo povezuje sa misterioznom i povučenom Kristijanom F. po prvi put od 1981.

Prošlo je 34 godine od kada sam poslednji put video Kristijanu F. na našem foto sešnu u Holivud Bulevaru 1981. Ona je doletela iz Nemačke u Los Anđeles da promoviše veoma popularan kult film zasnovan na njenom životu, a ja sam bio neki klinac sa kamerom na zadatku za nemački magazin. Koliko se sećam, njen engleski je bio malo ograničen ali reditelj filma, Uli Edel, je bio tu da pomogne. Sećam se da sam je video u Rejnbou sa mojim drugom Rodnijem Binghejmerom posle našeg foto sešna, ali tada je otišla. Otišla je nazad u Berlin, i 34 godina je prošlo veoma brzo.

Mnogo mladih ljudi me je pitalo o tom foto sešnu u poslednjih nekoliko godina. Svi su rekli istu stvar: "Oh, tako je kul." Ta zadivljenost me je zbunjivala, pošto knjiga i film Mi, deca sa Kolodvora Zoo govore o tinejdžeki zavisnici od heroina koja prodaje telo za drogu.

Zahvaljujući divnim prijateljima, ponovo sam se povezao sa Kristijanom, ovog puta u Berlinu. Večerali smo i razgovarali o nekim prijateljima iz ranijih dana. Kristijana je i dalje imala isti smeh, isti osmeh, te zapanjujuće jagodice i izvanrednu ljubav prema životu.

Želeo sam da se ponovo povežem sa njom kroz objektiv kao kad smo bili mladi. Nisam želeo da je pitam ništa od ličnih pitanja jer su te stvari dokumentovane iznova i izonova. Želeo sam da se povežem sa njom kao sa prijateljem a ne kao reporter. Baš kao i 1981. godine.

Foto sešn se desio poslednjeg dana mog ostanka u Berlinu. Bio je to truo, prljav, hladan i vlažan Berlinski dan, nešto na šta su Berlineri navikli. Daleko od onoga kako je bilo za vreme našeg prvog sešna u sunčanom Holivudu, ali nikoga nije bilo briga.

Odvezli smo se do jednog od preostalih delova Berlinskog zida i šetalo okolo sa Leonom, Kristijaninim desetogodišnjim čau-čauom. Školarci i turisti su ajfonom fotkali sami sebe u pozadini dok sam ja ispucao jedan film džepnom kamerom.