FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

​Dvoje je previše – soloseksualnost i njegova razočaranja

Soloseksualce zanima seks, ali ne sa drugima.
9.11.15

Foto: Stocksy

Soloseksualce zanima seks, ali ne sa drugima.

Video-blog pod nazivom „Radosti soloseksualnosti" počinje tako što se jedan tipičan štreber od dvadeset i nešto smeši u kameru. On s ponosom saopštava da je „soloseksualac" od juna 2010. Prema sajtu kinkly.com, to znači da je on „neko ko nalazi uzbuđenje i seksualno zadovoljstvo u masturbaciji, bez potrebe za seksualnim aktivnostima sa partnerom". Prema Kinkliju, postoji nekoliko razloga zašto bi neko mogao da se identifikuje kao soloseksualac, uključujuči „anksioznost koja se javlja zbog rizika koji donosi seksualna aktivnost s drugima (drugim rečima, mogućnost trudnoće i zaraze polno prenosivim bolestima), društvenu anksioznost, ili jednostavno, nečije uživanje u seksu bez prisustva drugih".

Reklame

Momak u tom videu priča kako je on došao do te spoznaje o sebi: posle par propalih veza, obreo se na „soloseksualnom izlasku", dok je sedeo u metrou u Njujorku i usput na miru petljao po svom kompjuteru, kada mu je na pamet pala jedna zanimljiva ideja. Metro je stigao na njegovu stanicu u 86. ulici, ali on nije želeo da prekine tok svojih misli, pa je otišao sve do 125. ulice, i posle se vratio nazad. „Ništa bitno", kaže on svojoj potencijalnoj publici na Jutjubu. „Stvar je u tome što bi, da sam bio sa devojkom, ona najverovatnije napravila frku, i izvukla bi me iz metroa u 86. ulici. Verovatno bismo se posvađali i ja bih zaboravio ideju koja mi se javila za kompjuterom".

„Sebi na moram da se pravdam", lamentrira on, tvrdeći da devojka predstavlja neugodnost. Kaže da se veze ispreče boljim stvarima koje bi čovek mogao da radi: poslu, učenju, ili u njegovom slučaju, ustajanju u tri ujutru da kupi tablu čokolade u prodavnici na ćošku.

Onima koji se identifikuju kao soloseksualac,i masturbacija je draža i nemaju nimalo interesovanja za 'normalne' monogamne veze".

Alfred Kinzi je 1948. godine osmislio seksualnu skalu spektra od 1 do 6, da bi odredio koliko je neka osoba gej ili strejt. Čovek je mogao da se zadesi na bilo kom delu skale, ali danas ta skala deluje rigidno. Rodna fluidnost je u 2015. godini potpuno prihvatljiva, pa čak i moderna. Ne postoje pravila. Milenijumce ne zanima takozvani arhaični spektar, i umesto toga se poigravaju s buljukom seksualnih identiteta koji se sudaraju i prevrću kao kolica u luna-parku. Zajedno sa porastom seksualne fluidnosti došlo je i do množenja drugih oznaka, od kojih neke autsajderu mogu da se učine neobično određene ili rigidne: sada postoje ljudi koji se identifikuju kao demiseksualci (neko kome je potrebna intenzivna emocija da bi stupio u odnos s pratnerom), sapioseksualci (onaj koji inteligenciju partnera vrednuje više od svih njegovih drugih osobina) i naravno, sve popularniji soloseksualci. _________________________________________________________________________

Momci za iznajmljivanje u Japanu

_________________________________________________________________________

Osnovna odlika soloseksualca je nedostatak interesovanja za snošaj ili vezu s drugim ljudskim bićem. Iako neki soloseksualci kažu da povremeno upražnjavaju seks s drugim ljudima, onima koji se identifikuju kao soloseksualci masturbacija je draža i nemaju nimalo interesovanja za „normalne" monogamne veze. Dok aseksualac tvrdi da kod njega seksualni porivi ne postoje ili su ekstremno niskog nivoa, i dalje često žude za romantičnim vezama koje zadovoljavaju emotivnu povezanost. Soloseksualac je antiteza aseksualca: pun je hormona, ali okleva da se upusti u emotivan odnos.

Reklame

Prema Salonu, soloseksualci dolaze sa svih krajeva Kinsijevog spektra, i identifikuju se kao gej, bi i strejt, ali imaju zajedničku filozofiju: zaboravi na zabavljanje, kada možeš seksualno da se zadovoljiš samo drkajući. Na kraju krajeva, jedan (mada ne i jedini) aspekt veze je seks. Zašto se mučiti i juriti za njim, kada možeš da budeš sam svoj majstor?

Naravno, ako ćemo da razgovaramo o muškarcima koji drkaju, moramo da razgovaramo o pornografiji. U jednom TEDx toku 2012, Gari Vilson je predstavio „Kulidžov efekat", biološki i psihološki fenomen kod sisara, gde mužjaci (i donekle i ženke) pokazuju obnovljeno interesovanje za seks nakon odnosa sa više različitih partnera – u suštini, mogu da karaju dok se ne onesveste. Ali kada im iznova i iznova dovode jednog partnera, nastaviće da karaju, ali će izgubiti interesovanje za taj proces. Cela poenta je u tome da mužjak želi da oplodi što više ženki, tvrdi on; to je doprinos evoluciji naše vrste.

„Bez toga pornografija na internetu ne bi postojala", tvrdi Vilson. Prema njegovoj teoriji, on svojim najprimitivnijim delom mozga gleda pornografiju u pokušaju da osemeni svaku ženu koju vidi na ekranu; kada doživi orgazam, mozak mu luči dopamin. To je ono što izaziva zavisnost. S toga Vilson veruje da „Kulidžov efekat" preuzima preimućstvo kada su u pitanju stvarne žene – zašto bi se muškarac smarao sa jednom partnerkom, kada može da ode kući i u toku od sat vremena izdrka na pet drugih, i oseća isto uzbuđenje?

Drkanje uz Pornhub je besplatno. U poređenju s tim, povesti nekoga u izlazak košta mnogo.

„Jasno je da pornografi vole muškarce koji vole da drkaju, jer na taj način zarađuju novac", kaže Kristijan XXX, čuveni porno glumac i producent. On kaže da u čestoj masturbaciji nema ničega lošeg, dokle god ne počne da smeta dnevnim aktivnostima i odgovornostima. „Što se tiče toga da neko preferira da drka umesto da izlazi, ja uvek pretpostavim da su krivi spoljni faktori: gojaznost, društvena anksioznost, nezaposlenost, nisko samopouzdanje, depresija… postoji čitav niz faktora koji bi mogli da odvrate muškarca od toga da želi ili ima emotivnu vezu".

Osim toga, ti rituali zabavljanja i zavođenja su skupi, naročito za nešto što se ponekad ne isplati. „Mislim da mladi ljudi osećaju da nemaju ekonomsku slobodu, a znaju da su za vezu potrebne pare", kaže Kristijan. „Drkanje uz Pornhub je besplatno, igranje 'Vorkrafta' košta 15 dolara mesečno. U poređenju s tim, povesti nekoga u izlazak košta mnogo".

Reklame

Uz razvoj interaktivnih sajtova za masturbaciju kao što su Bateworld i Chaturbate, živeti kao soloseksualac postaje sve lakše, a izgleda i popularnije. Članovi mogu da uključe svoje kamere, drkaju i klikću na hiljade drugih ljudi koji rade to isto. To je u suštini „uradi sam" pornografija. „ Bateworld je glavna destinacija za sve vezano za mušku masturbaciju, uključujući solo seks i grupno drkanje", napisao mi je u mejlu Pol Rozenberg, osnivač i menadžer sijetlskog gej kluba za drkanje „Rejn siti džeks". „Veći deo seksa na internetu je virtuelan, ljudima nudi samo 'gorivo' za fantazije uz koje će masturbirati (Prvi put kada sam se ulogovao na Chaturbate, zatekao sam golu devojku koja je skrolovala po telefonu i jednom rukom masturbirala najneinsiprativnije što je moguće. Drugi korisnici su se udružili, kita do kite, i slali jedni drugima poruke).

Iako soloseksualnost izgleda kao nešto što bi privuklo ogroman broj muškaraca (po iskrivljenim podacima sa foruma i blogova posvećenim toj temi), postoje i žene koje potpadaju pod ovu kategoriju. Uzmimo za primer Genevivu, 24 godine, koja je shvatila šta je posle serije loših iskustava sa Tinderom.

Mislim da nikada ne bih mogla da uživam u seksu sa nekim koga sam upoznala tako što smo izašli.

„Otišla sam na sastanak sa jednim tipom kojeg sam upoznala na Tinderu, i on mi je poslao poruku da bi želeo ponovo da se vidimo, a ja sam odlepila", napisala mi je u mejlu. „To se stalno ponavljalo sa momcima koje sam upoznala na internetu, pa čak i u stvarnom životu, ali to je bila kap koja je prelila čašu. Stvarno nisam želela da provodim vreme s njim, iako smo se lepo proveli i mislila sam da je simpatičan, pa sam se zapitala šta nije u redu sa mnom. Pokušala sam da shvatim zašto sam toliko nervozna, i shvatila sam da me je užasavala pomisao da spavam s njim".

„Mislim da nikada ne bih mogla da uživam u seksu sa nekim koga sam upoznala tako što smo izašli, ali ostavljam otvorenom mogućnost da se to jednog dana dogodi. Ja to bukvalno ne mogu ni da zamislim. Kada god posumnjam da se bih mogla da imam seksualno iskustvo s nekim, postaje mi ekstremno neprijatno, do tačke da potpuno odlepim i smesta poželim da izađem iz takve situacije".

Reklame

Geneviva ne definiše sebe kao strogo soloseksualnu: ona kaže da na neki način sebe doživljava kao nekoga ko je između toga i aseksualnosti. Kaže da ima platonske ljubavi sa ljudima, na primer, „Usvojila bih psa sa tom sobom", ili „Osnovala bih bend sa tom osobom", ali nikada se ne dogodi nešto više. Ali ona ipak masturbira. To joj je jedini seksualni poriv.

Ali šta bi bilo kada bi se suočila sa svojim strahovima? Geneviva je još uvek nevina. Kako da se liši seksualnog iskustva kada ga još nije ni doživela? „Ideja da imam seks sa nekim, čak i samo da stojim gola pred nekim, nikada mi nije bila privlačna", kaže ona. „Čak me malo i odbija. Ne mogu čak ni da pomislim da bi trebalo to da probam pre nego što shvatim da mi se ne dopada, jer mi je i sama ta ideja neprijatna".

Ideja da imam seks s nekim mi nikada nije bila privlačna.

Mi veliki akcenat stavljamo na važnost seksa. Na gubitak nevinosti se gleda kao na neku nelogično bitnu odrednicu u ljudskom životu. Na neki način to i jeste, ali na druge načine nije. Ja se ne sećam kako sam izgubila nevinost; s druge strane, veoma živo se sećam kako sam sa prvim dečkom sticala saznanja o seksu – trapavih pokušaja da to obavimo kako treba, savladavanja veštine felacija, svojih prvih lezbejskih iskustava, svih ti specifičnih trenutaka koji su se događali tokom godina. Tih duboko bitnih seksualnih susreta koji su toliko doprineli razvoju mog sampouzdanja po pitanju tela, umeća zavođenja i seksualne privlačnosti. Ali da li je sve to zaista neophodno za jedan ispunjen život?

U svojoj knjizi „Seksualni mit" Rejčel Hils piše: „Seks igra ključnu ulogu u uvreženom mišljenju o tome šta znači biti mlad, slobodan i dobro se zabavljati. Moderni mediji i popularna kultura nam govore da se mladi i slobodni ljudi goste za trpezom gotovo beskonačnih seksualnih opcija – a baviti se seksom 'kako treba' znači iskoristiti sve te opcije". Ali da li je i dalje tako? I da li će zauvek biti? Hoće li se ekstremno introvertni ljudi ograditi od interakcije s ljudima, i radije masturbirati u udobnosti čet ruma? Kao što kaže Kristijan, to je lakše, i finansijski i emotivno, nego se probijati kroz kompleksnu džunglu zabavljanja i seksa. Ako seks smatramo za neodvojivi aspekt ljudskosti, zar soloseksualci onda jednostavno ne redefinišu seks za generaciju kojoj je tehnologija bliska?

„Zaista sam zahvalna na tome što nam je tehnologija olakšala da nađemo zajednicu ljudi sličnih sebi, koji priznaju naš seksualni identitet, bez obzira da li smo kvir, aseksualni, kinki, i tako dalje"; kaže mi Geneviva. „Nadam se da će internet i njegovi resursi budućim generacijama i dalje olakšavati da shvate svoj identitet; da sam ja sa 14 ili 15 godina znala da sam možda aseksualna ili soloseksualna, poštedela bih sebe mnogo muka".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu