Omen, Industrija, Bus: Šta se danas nalazi na mestu kultnih beogradskih klubova

Sve fotografije: Lazara Marinković

Prvi diskać kao preteča nečega što danas nazivamo "klubom"  nastao je pre 40 godina u Beogradu i još uvek diše u prigušenom podrumu Svetogorske 17. Zidovi ovog prostora naslušali su se čitave palete muzičkih žanrova od prvog albuma Stonsa, pa do najnovijeg Weeknda i nagledali različitih pomahnitalinh pokreta, od tvista do tverka. Međutim, nije svaki diskać uspeo da evoluira i ostari kao klub. Neki od starih klubova bili su primorani da promene veru, i iz one undergorund pređu u narodnjake poput nekadašnjeg kluba XL u čijim prostorijama se sada nalazi Teatro ili su pak prekrečeni u fensi restorane gde sa pozlaćenih gramofona piči Šubert. Danas, po Beogradu cvetaju klubovi i barovi poput belih rada, ali retki su oni čiji životni vek prešiša četiri godine. Situacija sa Cetinjskom je prošla polurešeno, ali ni to nije zaustavilo klubove i barove da se na i van ovog mesta otvaraju jedan za drugim.

- Ukoliko neki klub izgura prvu godinu, vrlo je verovatno da će doći do četvrte. A da bi nastavio dalje, potrebno je ulaganje u vidu bogatijeg sadržaja ili tehničkih izmena i renoviranja prostora, najbitnije je zadržati stalnu ekipu, čini mi se - priča mi Zoran Petkovski, beogradski didžej, producent i autor emisije Playground Radio Show koja se emitovala petnaest godina na radiju Studio B.

Spisak klubova čiji su basovi tresli Beograd kroz istoriju je dugačak. Činjenica je da je zvuk u današnjim klubovima bolji, da je promocija događaja mnogo lakša, ali draž koja se negde usput izgubila jesu mali nebrendirani šankovi i mrak lišen blještavih reklama. Zajedno sa Petkom, obišli smo nekoliko najkultnijih mesta od kojih su uglavnom poput spomen ploče, ostala samo nekada krcata, dvokrilna vrata. Pustili smo Thrid Eye - Pray i počeli vremeplov.

"Demija" ili "Rupa". Jedan od kultnih klubova koji je uspeo da živi sve do 2011. kada su se ova monumentalna vrata skroz zatvorila uprkos protivljenju mnogih poznatih ličnosti i brojnim potpisima protiv iseljavanja kluba. Kao što smo već pisali, osamdesetih su ovde želeli da uđu svi, ali nije mogao svako. Akademija se menjala, bila je i rokersko i pankersko mesto, ali i klub gde su poznati srpski didžejevi dobili priliku da zavrte prve ploče. Vrata su danas zaključana sa zalepljenim obaveštenjem da se dnevno otvaraju na sat vremena u određenom periodu koji ovog puta nismo uboli. Ljudi koji su tada izlazili, uglavom će se složiti da nijedno drugo mesto posle nije uspelo da dostigne taj nivo ikoničnosti.

Odmah prekoputa dočekala su nas još jedna zaboravljena ižvrljana vrata. Klub Zvezda je navodno bio šminkersko i malo više pozersko mesto. Ipak, na njegovom denslfloru niste mogli da vidite džibere i mafioze, njihova mesta uglavnom su bila rezervisana u klubu "Nana" koji se nalazio na Senjaku  i klubu "Duga" u blizini Vukovog spomenika. Tokom dvehiljaditih, ovaj klub je sa nešto izmenjenijim konceptom radio i pod imenom Bassement. Danas, vrata su neprimetna i izgledaju kao da nikad nisu otvarana. Ili da iza njih krije Narnija.

U jezgru Savamale, odmah prekoputa KC Grada, nekada se nalazio klub Kuća koji je radio krajem devedestih i početkom dvehiljaditih. Na vratima je bio iscrtan veliki zupčanik, čiji se obrisi i danas vide, a do kluba na spratu se ulazilo kroz ružičasti tunel. Drugi sprat bio je rezervisan za laundž. Kako mi Petko priča tu je izlazila cela tadašnja klaberska ekipa.

- Postojalo je nas pedesetak koji smo se uvek zaticali na istim mestima. Mislim da je sve počelo u drvenoj Sari na Adi, gde smo stalno visili i đuskali do iznemoglosti, tj dok daske pod nama nisu popucale. U "Kući" je bila slična atmosfera - kaže on.

Ukoliko pitate bilo kog didžeja danas za Omen,  svi će reći da im je to jedan od najdražih klubova. Klub je držao tata Aleksandra i Vladimira Ivkovića.  Ovde se obavezno dolazilo pre Industrije ili Monda (današnji Plastik), a vrlo često se dešavalo i da ne odeš dalje, ili dođeš na after. Na ulazu su stajali fliperi, a didžej pult se nalazio u nastavku šanka. Omen je bio mali i intimni uvek pun klub sa atmosferom kakvu danas nemaju mnogo veća mesta.

- Stepenice i zidić su uvek bili krcati. Na zidu pored se nalazio čuveni grafit "Užas bića". Ispred ovih vrata me je Nastić jedne večeri upoznao sa mojom sadašnjom ženom - priseća se Petko.

Klub je otvoren 1993. i važi za prvi klub čiji je koncept jasno definisan i određen plesnom muzikom. Radio je četiri sezone, da bi se ekipa posle toga mahom preselila u Industriju. Pre ovog kluba, 1992. kao jedan od prvih najranijih klubova nastao je i klub Buha. Pričajući sa ljudima koji su ovde izlazili saznala sam da su nastupi Vlade Ajačetvrtkom bile najposećenije večeri. Ovde su se okupljali i puštali skoro svi začetnici beogradske klupske scene od Stroba, Mark Vija, Vlade Aja  do Janjića, Podunavca i Paunovića. Posle kluba Soul Food, na ovom mestu se nalazila diskoteka F6 sa potpuno drugačijim usmerenjem, a danas je tu klub DOT.

O ovom mestu ispredane su brojne bajke, mitovi i istine. Definitivno se ubraja u jedno od najkultnijih, što ne biste zaključili na osnovu današnjeg izgleda. Dosadna, siva vrata ne nagoveštavaju kakav se novi svet u tom mračnom i zagušljivom podrumu rodio. Do pre neku godinu na ovom mestu se nalazio kafić Ilegala gde su povremeno organizovani koncerti, da bi danas ostao potpuno napušten i zaključan.

U ulici Dragoslava Jovanovića, na mestu nekadašnjeg kluba Magna House, danas se nalazi restoran Gradonačelnik. Prostoriju gde se nekad đuskalo do iznemoglosti, danas su zauzela gospoda u frakovima i odelima koja pažljivo jedu svoj dezert.

- Ovde sam slavio jedan rođendan sa Lunom Lu i to one godine kao je izašao Daft Punk - Around the world, dakle pre tačno dvadeset godina - priseća se Zoran Petkoski.

Bus je bio mesto za ljude koji slušaju gitarsku muziku. U blizini tašmajdanskog stadiona se zaista nalazio autobus na koji se nastavljala mala građevina i tu je bio klub. Odmah prekoputa u lagumima i na ulazu u njih nalazila se Pećina, gde je održan i poznati festival Ovo je moj grad . Autobus je uklonjen, a na njegovom mestu se danas pruža veliki parking.

Kako mi je Petko ispričao, Dolar je bio više bar za okupljanje i bleju nego klub. Nalazio se u danas zapuštenom tržnom centru na uglu 29. novembra i Takovske. Poznate su bile "Pazi škola" večeri koja će kasnije evoluirati u zaseban klub sa istim imenom.

Na adresi Nemanjina 4 devedesetih se nalazio Inkognito, a kasnije tokom dvehiljaditih na istom mestu otvoren je klub Washu kom je didžej pult bio u obliku veš mašine, a zidovi ukrašeni bocama omekšivača.

- Wash je bio opasan klub i dovodio je ozbiljna strana imena u to vreme. Radio je sedam dana u nedelji i predstavljao je bitno mesto za razvoj klupske muzike u Beogradu - priča mi Petko.

Posle uzastopnih sezona, katanac je stavljen i na klub Tube na uglu Simine i Dobračine. U zapamćene klubove koji su se zatvorili u skorije vreme spada i Energija u Nušićevoj koja će najviše biti zapamćena po svojim Trashoteque večerima organizovanim četvrtkom. U blizini su se nalazili i Francuska sobarica i njen drug Batler koji takođe više ne rade. Na mestu nekadašnjeg kluba  Gajba gde su se dešavale čuvene Funkyshljiva večeri, danas se nalazi Monks bar, a na mestu nekadašnjeg  Bordeladanas je kafe klub Meduza. Legendarni Apartman je trenutno zatvoren i prazan i čeka novu sudbinu.

I ovaj klub, nažalost spada u red onih koji je prisilno zbog promene vlasnika morao da promeni svoje opredeljenje. Posle kultnih godina ludovanja uz ploče esid džeza, fanka, kasnije drama i hausa, ovom pećinom ispod Kalemegdana zaorili su se turbo narodnjaci. Klub je zadržao ime, ali je poslovao po skroz drugačijem principu. Danas je zatvoren.

Još na VICE.com :

Prokupački rejv

Sunshine - rođenje i uspon benda koji je definisao generacije devedesetih godina u Srbiji

Svet bi bio mnogo gori bez ekstazija

Prvi srpski klaber Lazar Šećer ekskluzivno za VICE