Kosovo

Kosovo, "srce Srbije": nametnuti mit, ožiljak i metafora

Dok se na Kosovu održavaju prevremeni izbori na kojima učestvuje nekoliko partija koje (ne) podržava Beograd, pokušala sam da saznam šta je za ljude iz srpske prestonice "srce Srbije".
11.6.17
Fotografija: Aleksandrija Ajduković

Ne znam tačan datum kada su ljudi na mitinzima počeli da skandiraju „Kosovo je srce Srbije", a političari krenuli da ovom rečenicom iskazuju ljubav prema geografskoj oblasti Kosovo i Metohija. U želji da sakriju sopstvene neuspehe, dovoljno je bilo da epski prepričavaju da se srce Srbije nalazi ovde, na Kosovu, i da, valjda, ako ono prestane da kuca u srpskom ritmu, nema ni Srbije.

Nažalost, to nije tako i slutim da njih, političare, srce ne zanima mnogo. Zato sam odlučila da postavim dva pitanja javnim ličnostima iz Beograda - šta je za vas srce Srbije i šta mislite, to jest, osećate prema nametnutom srcu Srbije?

Reklame

-Ja sam odrastao na mitovima sedam partizanskih ofanziva, Kosovo je bila tabu tema u vreme dok sam se formirao kao ličnost. Volim i poštujem istoriju svog naroda, drugi nemam, ali Kosovo je toliko zloupotrebljeno kao socijalno pomagalo političarima da stvarno nemam nikakv odnos prema teritoriji koju mnogi nazivaju „kolevkom" a nisu nogom kročili tamo. Ja sam barem bio na Kosovu i upoznao mnoge divne ljude. Nemam pojma koje su nacionalnosti - rekao mi je Dule Nedeljković, pisac.

Dušan Nedeljković. Foto: privatna arhiva.

Miloš Milić, novinar i urednik RTS-a kaže da je za njega "srce Srbije svaka osoba na koju se valja ugledati u ovoj zemlji - u nauci, i u sportu, medicini, umetnosti, ali su to i obični, vredni ljudi, koji pokušavaju da zaštite sebe i svoje porodice u ovom ludom vremenu."

- Tu su, ima ih, samo često ne dobace do naslovnih strana medija, portala - kaže on.

Sa Kosovom, kaže Miloš, ima "lični, a ne nametnuti odnos vec dvadesetak godina", od kada je prvi put, kao izveštač, otišao u Prištinu, na samom početku konflikta.

Miloš Milić. Foto: Tibor Jona.

- Nisam, mislim, pod uticajem nametnutih mitova, trudim se da budem racionalan. I volim Kosovo, ali - pre svega - zbog ljudi, i Srba i Albanaca, koje sam tamo upoznao i zbog kojih ga doživljavam kao svoje. Ne odričem, međutim, nikome pravo da Kosovo doživljava kako god hoće. Samo da ne opterećuje druge i ne primorava da ga i mi ostali volimo kako taj neko misli da treba - kaže Milić.

Kosovo kao „srce Srbije" se pretvorilo u "nešto što niko ne sme da izgovori", kaže novinarka Antonela Riha.

Reklame

- Postalo je slepo crevo. Taj mali organ, potpuno bespotreban, deo je našeg tela sve dok se ne upali, zagnoji, a onda sledi rutinska operacija odsecanja, posle koje ni ne osećamo da smo ga imali. Ostaje trajan ožiljak, ostaje metafora, i dalje će ga zvati „srce", jer ko sme da ga pomene kao malo, nevažno i besmisleno slepo crevo koga se tako lako odričemo - kaže.

Antonela Riha. Fotografija: privatna arhiva

Riha kaže da je Kosovo njen "intimni prostor, bez granica, prepun dragih ljudi, ali i sećanja na neke od najtužnijih događaja koje sam imala prilike da vidim i koji su usledili nakon te metafore izgovorene, kako legenda kaže, na Gazimestanu 1989. godine."

- Tako da ne bih više volela ponovo da slušam te velike reči, ne zanima me gde je neko novo „srce Srbije", plašim se da će svaka nova metafora dovesti do suočavanja sa činjenicom da smo svi mi ovde zapravo slepo crevo sveta - objašnjava ona.

Novinarka Duška Jovanić kaže da joj "srce odavno više nije na mestu."

- Tačnije, došlo mi je do grla. I Srbija i (njeno) srce - kaže.

Duška Jovanić. Foto: privatna arhiva

Duška priča kako joj se pre neki dan na ekranu mobilnog telefona pojavio nepoznati broj.

- Počinjao je sa 064. Mozak mi je poslao brzu poruku da iskuliram (ne)moguću gnjavažu, ali se srce javilo. S druge strane, glas moje prijateljice koju, kako je ona u sekundi izračunala, nisam čula petnaest godina. Što se mene tiče, koliko juče smo planirale zajednički odlazak na tetoviranje, a u isto vreme smo usvojile po macu. Ona je i tada i sada živela u Kosovskoj Mitrovici. Eto - kaže ona.

Reklame

Jovanić prepričava kako je sa "dobrim Srbinom, Emirom Kusturicom" razgovarala "zašto nas toliko muči tih nekoliko manastira koje nismo obišli vekovima." Citira da joj je reditelj rekao: "Nemoj ti meni nekoliko manastira? Kosovo je istorijski princip koji ne sme da se izneveri. A, to koliko tamo ima crkava, to zaboravi!"

- Neću da zaboravim, dragi Emire, jer me je baka odvela tamo kada je trebalo. I uvek ću ih se sećati, gde god da su - kaže ona.

__________________________________________________________________________________________________

Pogledajte VICE Srbija film Podeljeni gradovi: Kosovska Mitrovica

______________________________________________________________________________________________________

Posle odgovora prožetih emocijama, razmišljam da za verujuće srce Srbije može da se nađe u Visokim Dečanima, ali isto tako i u Mileševi. Za ateiste, srce lepo kuca u svakom dobrom čoveku. Ovo ovdašnje srce Srbije, gde živim, pretrpelo je infarkte i jako je oštećeno. Političari se slobodno mogu osećati odgovornim za njegovo zdravstveno stanje.

A my heart will go on, tamo gde ga čeka drugo srce.

Još na VICE.com

Iz Beograda u Prištinu i Tiranu: prvi put preko granica i "granica"

Zašto sam iz Srbije otišao u Prištinu da živim i radim

Emotivno sa "Enklavom" u Zvečanu i Kosovskoj Mitrovici