Upoznajte mlade ljude koji se penzionišu u tridesetim

Kristi Šen je u svojim dvadesetim godinama radila u IT sektoru Toronta i shvatila da će morati nešto da pomeni. Na poslu je bila izložena stresu, nije se osećala ostvareno, počela je da pati o napada panike. Onda se jednog običnog poslovnog dana njen mentor onesvestio; izneli su ga na nosilima. „Rekla sam sebi, koje sranje, bukvalno će me ubiti ovaj posao.“

Negde u to vreme nabasala je na FIRE pokret, organizaciju mladih ljudi čija je namera da se rano penzionišu i onda na ispunjenja svojih životnih ciljeva troše ogromne količine novca koje su uštedeli u svojim dvadesetim, tridesetim, ili četrdesetim godinama. Od pravih investicija, mogli bi da se udobno izdržavaju do kraja života.

FIRE je skraćenica od "Financial Independence Retire Early" (Finansijski nezavisna rana penzija). Ideja ranog penzionisanja nipošto nije nova, ali onlajn zajednica koja promoviše ovaj cilj i čiji članovi razmenjuju strategije počela je da se razvija od 2001. godine, oko bloga Early Retirement Extreme. Danas je ideja izuzetno popularna; na Redit forum posvećen ranom penzionisanju pretplaćeno je preko 380,000 članova, a milione poseta mesečno na svom blogu beleži čuveni zagovornik ovog pokreta pod imenom Mr. Money Mustache.

Kristi je za početak pročitala „Vaš novac vaš život”, knjigu Viki Robin iz devedesetih godina posvećenu ranom penzionisanju. Počela je da posećuje i neke od blogova posvećenih pokretu. Samo deceniju kasnije, njen muž Brajs i ona su do 31. godine uštedeli peko milion dolara i penzionisali se.

"Naše bivše kolege mislile su da smo skrenuli sa uma“, priča Kristi. "U šali su govorili kako ćemo se vratiti i na kolenima moliti za posao.“ Ovaj bračni par danas putuje Evropom i jugoistočnom Azijom.

Mladi penzioneri deo vremena provode upravljajući svojim novcem, ali uglavnom su slobodni.

Tanja Hester je u 38. godini uštedela dovoljno da bi okončala karijeru konsultanta u Los Anđelesu koja joj je donosila „šestocifrenu godišnju platu“. Penzionisala se 2017. i preselila na Jezero Taho. Danas bloguje dok joj muž volontira i organizaciji koja predviđa lavine. „Viđamo se sa prijateljima, provodimo vreme u prirodi. Osećamo se kao deca, kao da će da se pojavi neka odrasla osoba i kaže nam da ovako ne sme da se živi.“

Stiv Adkok i njegova supruga radili su kao inženjeri u Tusonu u Arizoni pre nego što su se penzionisali 2015. sa preko milion dolara u banci, u svojoj 35 godini. „Imali smo izbor, ili da počnemo da kupujemo velike kuće, kola, skupe večere, ili da uštedimo, uložimo, ostvarimo finansijsku nezavisnost“, kaže on.

Njih dvoje danas žive #vanlife, putuju Amerikom vozeći kamp prikolicu. „Sad čak imamo i previše društva, u tome je jedini problem. U kampu se uvek nađe neko sa kim se može popiti piće.“

Rani penzioneri slede tri osnovna principa koja vode ka njihovom cilju: svedi troškove na minimum da bi mogao bar pola godišnje zarade da odvojiš; uloži tu ušteđevinu u jeftine a stabilne penzione fondove; i radi sve dok ne sakupiš ogromnu sumu.

Za Kristi Šen, štedljiv život i nije bio prevelika promena. „Odrasla sam siromašna u Kini, pa mi uopšte nije bilo teško da skuvam večeru umesto da izađem u restoran, da koristim javni prevoz umesto kola, a živim u starijoj stambenoj zgradi umesto u fensi apartmanu.“ Ona i muž uspevali su da uštede preko 1,500 dolara mesečno tako što su oronuli iznajmljeni stan plaćali 900 dolara umesto 2,500 i više koliko bi ih bolji smeštaj koštao.

Izdržati da ti „ne zine“ za skupljim stilom življenja kad god dobiješ povišicu je od suštinske važnosti. „Svako povećanje plate i svaki bonus išli su direktno u naš investicioni fond“, kaže Stiv Adkok.

Takođe je dobra ideja podesiti račune tako da se deo svake uplate automatski preusmeri ka penzionom odnosno investicionom fondu, ili drugoj vrsti štednje. „Podesili smo da nam se skida od plate“, dodaje Adkok. „Nismo morali ni da diramo taj deo novca.“

Što se ulaganja tiče, najčešće korišćena strategija u FIRE pokretu su maksimalne dozvoljene uplate u 401(k) i druge privatne penzione fondove, dok ostatak novca ide u indeksne fondove niskih cena održavanja. Složena kamatna stopa pomaže da se novac brže nagomila.

Ako planirate da se penzionišete u šezdesetoj, razumno je ciljati ušteđenu sumu u visini 12 godišnjih prihoda. Ali FIRE obično cilja da se uštedi suma u visini od 25 godišnjih prihoda ili više, jer rana penzija mora duže da potraje. Zato oni koji planiraju da žive od oko 40,000 dolara godišnje obično moraju da uštede sedmocifrene sume. „Milion dolara je za nas bila ta čarobna cifra“, kaže Adkok.

Pre nego što se zaletite u FIRE pravcu, zapitajte se da li zaista možete da živite tako skromno kao što se od vas očekuje. „Da bi se uštedela tolika suma novca, FIRE osobe prinuđene su na teška odricanja“, kaže finansijski strateg Daglas Bonpart. Ovo mnogi mogu da izguraju jedno vreme – nekima će čak biti zabavno – ali na duge staze postaje teško izdržati, posebno uz otplate studentskih zajmova, stambenih kredita, ili troškova vezanih za osnivanje porodice.

FIRE nije za svakoga, ali saveti koje nudi u pogledu određivanja finansijskog plana, budžeta, i štednje mogu biti od koristi svakome ko muku muči sa novcem. Uspostaviti finansijske prioritete je od ključnog značaja, bilo da se štedi za kuću, otplaćuje kredit, ili planira penzija. Takođe je važno zadati sebi budžet i stabilno ga se pridržavati.

Bilo da planirate ostavku oko tridesete i putovanje svetom, ili starački dom na Floridi posle šezdesete, nije loša ideja osmisliti svoj finansijski plan.