Tri pitanja o slučaju "stenogram" na koja niko još ne odgovara

I dalje se u Srbiji dešava mnogo važnih stvari dok se mi raspravljamo oko toga ko nam je bliže srcu - EU ili Rusija. Jačina kojom je iz intervjua Blumbergu medijima zatutanjalo premijerkina navodna izjava: "Ako budemo morali da biramo između Rusije ili EU, izabraćemo ovo drugo" bila je dovoljna da progovori i Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

Tako su građani Srbije od predstavnice ruskog Ministarstva Marije Zaharove saznali da je premijerka republike Srbije ambasadoru Rusije odnela "stenogram" intervjua za američki agenciju Blumberg, kako bi ga uverila da su njene reči pogrešno interpretirane. Sve je to preneo Sputnjik, za koji je premijerka, inače, dala prvi intervju od stupanja na dužnost.

Deo javnosti u Srbiji ovo vidi kao "pravdanje", te dovodi u pitanje integritet države Srbije zbog ovog slučaja. Iz izjava visokih srpskih zvaničnika može se, pak, zaključiti da se ovoj temi u javnosti daje preveliki značaj - od izjave ministarke Zorane Mihajlović koja je situaciju okarakterisala kao "odu", preko ministarke za EU integracije Jadranke Joksimović koja je navela da ta "debata nije potrebna", do uigranog hora dela Vlade koji ne krije emocije prema Rusiji o tome kako nas niko neće zavaditi.

Ministri su potpuno u pravu. Verujem da bismo svi najviše voleli da se pokaže da ovo nije megalomanski spin koji nam je okupirao radnu nedelju. Najbolje bi bilo da se situacija što pre razreši, pa da možemo da se bavimo problemima u sopstvenom dvorištu, kojih je sve više - poput najavljenog štrajka glađu u Goši ili činjenici da Srbija plaća dugove Kosova iz devedesetih i to u zemljama koje su ga priznale kao nezavisnu državu.

Mada, neoglašavanjem aktuelne premijerke Srbije da priču oko stenograma opovrgne ili potvrdi, osim preko posrednika iz Rusije, kao i izjavom predsednika Aleksandra Vučića da "ne zna da li je bilo ko davao bilo kakve transkripte, niti ga to zanima", ceo ovaj balon informacija odbija da se ispusti.

Dakle, ipak postoji nekoliko pitanja na koja građani Srbije nikako da dobiju direktan odgovor od izabranih predstavnika vlasti.

Ovo pitanje je značajno iz mnogo razloga i to zna svako ko se ovim delom Evrope bavi u političkom smislu. Poslednjih nekoliko godina, oko evrointegracije Srbije, dva se pitanja, makar u narodu, smatraju ključnim u celom tom dugotrajnom i komplikovanom procesu - rešenje statusa Kosova i odnos sa Rusijom, u skladu sa spoljnom politikom EU. Ako znamo koliko i kako se godinama ovo pitanje razvlači između "istorijskog i bratskog" prijateljstva sa Rusijom - najvećeg protivnika kosovske nezavisnosti o kome često govore srpski zvaničnici, istovremeno naglašavajući čvrst put ka EU, dok je podrška građana priključenju prema jednom istraživanju pala na ispod 50 odsto - jasno je zašto bi tako odlučna izjava prve žene Vlade Srbije odjeknula.

Javnost u Srbiji se podelila u lepezi od "izdaje" do "najhrabrije političarke". Međutim, nijednom do sada premijerka nije pojasnila ovaj stav, niti da li je pogrešno interpertirana - umesto nje, intervju su tumačile kolege iz Vlade.

Siguran sam građani Srbije bi, pre svih, voleli da znaju koji je stav premijerke Srbije u ovom komplikovanom pitanju.

Prema originalnom tekstu u Blumbergu nije lako na prvu loptu zaključiti da li je taj "ili-ili" momenat direktan citat ili je reč o zaključku autora teksta nakon razgovora sa premijerkom Srbije. S obzirom na to da prema pravilima pisanja za medije, ova izjava nije obeležena navodnicima, vrlo lako može da se dogodi da je reč o utisku autora koji dobro zvuči u lidu i naslovu.

To ne bi bio prvi ni poslednji put da do ovakve zabune dolazi, ali svejedno je pomalo kiselo kada o tako važnoj grešci građani Srbije saznaju od predstavnika Ministarstva spoljnih poslova Rusije. Da je, recimo, služba za medije predsednice Vlade odmah po objavljivanju intervjua reagovala saopštenjem i, makar u pismenoj formi, pojasnila stav, sve ovo je moglo da bude gotovo pre tri dana.

Iz nekog razloga o kojima možemo samo da nagađamo, građani Srbije su ovog puta završili iza predstavnika države Rusije na listi onih koje treba obaveštavati o putu ka EU. I to je nešto što zbunjuje mnoge.

Ministarka Zorana Mihajlović je izjavila da su transkpriti intervjua javna stvar. Iako ne znam šta to tačno znači, pitam se zašto "stenogram" koji je, navodno uz pojašnjenja, dobio ambasador Čepurin, nije objavljen i u javnosti tako da se dilema oko toga šta je rečeno, a šta nije konačno razreši.

Ako svi mislimo da ima važnijih stvari i problema i u samoj zemlji i u procesu evrointegracija od još jedne runde Rusija vs. EU - objavljivanje transkripta svima rešava muke.

Zna se šta su stenogrami, gde se i za šta koriste. Osim ako nije pisan stenografijom, ono što je navodno ruski ambasador dobio bio bi običan transkript intervjua.

Naravno da poslednje pitanje nije suštinsko, ali kad već ne govorimo o Goši, Fijatu, Smederevskoj Palanci, možemo i ovome malo da raspravljamo.

Još na VICE.com:

Šta se zapravo dešava u Srbiji dok biramo između EU i Rusije

Kako izjave srpskih političara glase u Gugl translejtu

Od Super Maria do padobranca: Vulinov put do ministra odbrane