Kratak istorijat skejtera koji puše cigarete dok voze skejt

Ekstremni sportovi i nezdrav način života predstavljaju suprotne polove na skali rizika po zdravlje. Kod prvog, svaka povreda nastaje momentalno; kod drugog, šteta se akumuliše mnogo sporije, sa posledicama koje ostaju uspavane godinama. Dobra stvar u vezi sa aktivnošću kao što je BEJS skakanje jeste ta da, čim odlučite da ste završili sa skakanjem sa zgrada — pod pretpostavkom da se već usput niste povredili — ostajete zdravi kao da to nikad niste ni radili. Sa tim dijapazonom rizika na umu, kad vidim skejtera da izvodi neki trik pušeći cigaretu, ne mogu a da ne budem inspirisan njegovom čistom drskošću. Čak i da, kao što to radi Etijen Gendž u novom videu za Alltimers, skejter uspe da se dočeka na zemlji a da se na opeče ili završi s žarom u oku, on će i dalje osećati posledice decenijama kasnije u obliku emfizeme, srčanih bolesti i raznih drugih oblika raka. Kad smo već kod gledanja smrti u oči!

Naravno, i skejtbording i pušenje tradicionalno se reklamiraju kao buntovne, prihvatljivo anti-socijalne aktivnosti. Pogledajte samo sve te skejterske grafike sa cigaretama. Ali, poslednjih godina stvari su se malo promenile. Svidelo se to vama ili ne, skejtbording će uskoro postati olimpijski sport, a broj dece koja puši na rekordno je niskom nivou. I tako, dok se krećemo ka tom zdravijem, vrlom novom svetu, izdvojimo trenutak da se osvrnemo na ugroženi trend pušenja tokom vožnje skejta.

Da se razumemo: pušenje nije kul. “Where is the rebellion in acting like a fuck-up?/ Why not embrace simple health?” Peva Fil Elverum u “Don’t Smoke” Mount Eerie-a. S druge strane, ta pesma je jedino umetničko delo koje me je ikad navelo da poželim da ne pušim, za razliku od na hiljade fotografija, slika i filmova koji pušače predstavljaju u, ono, veoma kul svetlu. Prosto je: glamurozno je kad ljudi ne mare za bezbednost u potrazi za zadovoljstvom i nikakva zdravstvena upozorenja to neće promeniti. A opet, neki pušači izgledaju bolje od drugih. Fumeur pariska ulična eskapada Kevina Rordrigesa u novom videu Konversa Purple (na 10:39) funkcioniše zato što je on francuski buntovnik. Cigaretski okret Toma Penija, iz prvog Transworld videa, deo je baražne vatre legendarnih trikova skoka preko lanca na obali u San Dijegu. Ne znam je li Brendon Bibel (koji je neka vrsta američkog Toma Penija, kad malo bolje razmislite) i dalje navučen na cigarete, ali sa njegovim besprekornim stomačnim mišićima i atletskom opremom, cigareta bi tu totalno štrčala.

Slično, ima nečeg neprijatno kod skejtera o kojima razmišljam kao o Tinejdž pušačima, posle istoimene fotografske knjige Eda Templtona. Maloletno pušenje jedna je od onih stvari koje izgledaju harizmatično samo ukoliko ste mlađi; inače kombinacija rančeva i tvrdih pakovanja prosto se ne slažu jedni s drugim. Vratolomije Bila Strobeka mogu da spadaju u ovu kategoriju. Kao i ovaj potez Artoa Sarija u Sorry. Artoova uloga u tom videu duga je čitave dve Bouvijeve pesme, obuhvata i kasne pubertetske godine i rane zrele godine, ali trik sa cigaretom čisto je tinejdžersko razmetanje. Prijatelj mora da ga zaustavi da ne uleti u saobraćaj, a Artoova glava trzne se tako da skoro prsne žar u lice drugara — nije baš kamelovski gladak potez.

Uloga Endrjua Rejnoldsa u Stay Gold kulminacija je jedne karijere, poslednja prava demonstracija sile jednog od velikana svih vremena. Skoro je savršeno, narušeno samo preterano slatkastim indi saundtrekom, a tu nema nikakvog poziranja kada Bos pušeći izvede ono pred kraj. On se samo dočeka i podigne desnu ruku do usta. Rejnoldsovo “ludilo” pre ovog trika dobro je dokumentovano, a čovek stiče utisak da je odmarao s cigaretom između raznih pokušaja kad ga je iznenada obuzeo napad hrabrosti i nije želeo da sačeka da dovrši cigaretu, da ga samopouzdanje (ili kakva god emocija nagoni čoveka da skoči sa betona u visini očiju) ne napusti. Kadar se ne zadržava na cigareti već brzo prelazi na sledeći trik, ogroman lažni 360. Kladim se da bi Rejnolds, koji je transformisao sebe iz vodećeg Divljeg Pijanca u istinskog uzora, potpuno izbacio cigaretu da je mogao.

Rane 2000-te predstavljale su na mnogo načina vrhunac pušenja i vožnje skejta. Bili su tu Piss Drunx, Arto Sari u Sorry i bomba sa lančane ograde Frenka Gervera. A tu je i, naravno, Enjoijev Bag of Suck, jedini skejt video koji je ikad započeo lekarskim upozorenjem o štetnosti duvana. Džeri Hsu iz vremena kad je koristio pertle umesto kaiša pali cigaretu zapaljenim palcem, Kasvel Beri izgleda kao činovnik čija pauza ne traje dovoljno dugo da odvojeno zdimi jednu i izvede ovo.

Nešto skorija je njujorška noćna linija Pita Eldridža iz 2012. godine. U većini ovih spotova, skejterova cigareta ostaje u ruci (ili, ponekad, u ustima). Eldridžova je značajna po tome što on zapravo podigne ruku do usta, ubaci u njih cigaretu, zadrži je u usnama nekoliko sekundi, skloni, odradi svoju egzibiciju i konačno ispusti dim iz sebe. Kao što su Quartersnacks napisali u svom pregledu Najkuljih poteza u istoriji skejtbordinga, “Daleko od toga da je bio prvi koji je vozio skejt sa cigaretom, ali on je najbliži skejterskom ekvivalentu neke filmske zvezde iz četrdesetih koja puši u crno-belom filmu i izgleda neverovatno dobro dok to radi.”

Nijedna analiza pušenja i vožnje skejta ne bi bila kompletna bez pominjanja Dena Drehobla, čoveka koji je pušenje tokom vožnje skejta pretvorio iz stilske egzibicije u način života. Drehobl je vozio decenijama, ali glavna stvar koju o njemu znaju skejteri određenog godišta jeste da u većini reklama ima pljugu u ustima — ponekad nekoliko. Drehobl i cigarete bili su toliko povezani da je 2003. godine, kad je profesionalni skejter i istaknuti hejter Tim O'Konor sastavio listu loših skejterskih trikova, broj šest bio “Vožnja skejta sa cigaretom u ustima ukoliko niste Dan Drehobl”: "Ovo je još jedan od onih slučajeva kad ljudi žele da se predstave kao da im sve ide od ruke toliko lako da mogu da uživaju u lepoj aromatizoanoj cigareti dok pokušavaju da izvedu trik svog života. Sve je to laž, deco!”

Drehobl se slaže. On je 2013. godine izjavio za Muckmouth da je čak počeo da puši elektronske cigarete u pokušaju da smanji s pušenjem pravih. “Mislim da je pušenje sranje i voleo bih da mogu da ga ostavim. Cigarete su navlakuše ko sam đavo, ščepaju vas za jaja i zbog njih se osećate kao govno. Jeste, zabavno je šegačiti se okolo s njima, ali voleo bih da poručim nekom klincu koji ovo čita da ako već nije počeo, bolje bi mu bilo da nikad ni ne proba.”

Dobra vest, i za kritičare poput O’Konora, i za one koji se brinu za dugoročno zdravlje skejtera, jeste da je stopa pušenja među omladinom niža nego ikad. Procenat skejtera koji puše nije nešto čime se zasebno bavi CDC, ali ako je suditi po celokupnom stanovništvu, dani pušenja tokom vožnje skejta su odbrojani.

Pratite Hensona O'Hejvera na Tviteru.