Koji srpski proizvodi se prodaju u prodavnicama u Prištini

"To nije povećanje taksi od 100 odsto. To je embargo".
23.11.18
Plazma u kosovskom supermarketu
Sve fotografije autorka

Medijska euforija, zbog odluke Vlada Kosova da poveća takse na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine za 100 odsto, preneta je i u svaku porodicu, delimično i moju.

"I šta sada? Kako ću ja da kupim 'Smoki'", zapitala je moja ćerka? Uz kiseo osmeh sam joj rekla da će uvek moći da kupi svoj omiljeni "Smoki". A u stvari, nisam bila sigurna da sam dala pravi odgovor.

Upravo slušam kako tržišna inspekcija proverava u opštini Obilić i Vučitrn da li vlasnici marketa na rafovima imaju robu iz Srbije sa etiketama na kojima piše „Kosovo i Metohija“ „UNMIK/Kosovo“ ili „ Kosovo/Rezolucija 12 44“. U Prizrenu je „posetila“ pekare i proveravala da nije neko slučajno povećao cenu hleba, a najavila je da će akciju „inspekcije“ nastaviti i po drugim opštinama, narednih dana. Vlasnici marketa izjavljuju da će u potpunosti poštovati odluku Vlade.

rafovi supermarketa u Prištini

Zaintrigirana novom situacijom, rešila sam da u večernjim satima, u vreme kada nakon poslepodnevnog odmora veliki broj građana koristi vreme da se snabde namirnicama za naredni dan, odem u obližnji market i na licu mesta se uverim šta se dešava, da li ima proizvoda iz Srbije, kako reaguju građani Prištine.

Relativno veliki market, bio je gotovo prazan. Već je kraj meseca i kupuje se samo ono najneophodnije. Dakle, nema euforije, nema „grabeža“ srpske ili bilo koje druge robe sa raftova, sve je u naboljem redu.

Dve starije žene, razmišljaju koji sok da kupe, i gledaju cenu. Dvoume se između slovenačkog „Fruktal“-a ili srpskog „Jafa“. Uopšte ih ne interesuju zemlje porekla ili ko je proizvođač. Razgovaraju o tome da li je prihvatliva cena u odnosu na kvalitet. KOREKTNO.

Odmah tu, u blizini, gde se prodaje flaširana voda, primećujem čuvenu „Prolom“ vodu, koja je kažu dobra za bubrežne bolesnike, a tu je i ulje „Dijamant“, koji je jeftiniji od svih drugih na kosovskom tržištu. Ostalo je još nekoliko pakovanja mleka „Moja Kravica“, dok uglavnom kosovski proizvođači snabdevaju tržište mlečnim proizvodima. Evo, tu je i kečap „Polimark“, doduše sa etiketom na albanskom jeziku, na kojoj sitnim slovima piše da je zemlja porekla – Srbija. I brašno pakovano u debljim papirnim kesama prodaje se kao domaći proizvod, iako se zna da se uvozi 94 odsto žita iz Srbije/Vojvodine, i da pakuje na Kosovu. Dolazim do rafova sa „grickalicama“. Tu je i omiljeni "Smoki" moje ćerke i čuveni "Plazma" keks. I najzad, u onom ćošku gde se prodaju razna alkoholna pića, na najvišoj polici primećujem i "Jelen" pivo….

smoki u supermarketu u Prištini

Na kasi pitam devojku da li je dolazila inspekcija. Pogledala me je sumnjivo i rekla da još nije. Onako kao nezainteresovano je pitam da li kupuju ljudi proizvode Iz Srbije. Zauzeta kucanjem cena, kaže da kupuju i onda se sigurnije okrenula prema meni, pogledala direktno u oči i rekla - Kao i vi!.

U svim anketama koje su poslednja dva dana emitovali glavni mediji na Kosovu, građani su izjavljivali da su zadovoljni merama Vlade. Za sada se u marketima ne primećuje nedostatak proizvoda iz Srbije, na koje su građani Kosova navikli, niti ima panike.

Naravno, ne bi bio to Balkan, da nekome ne smeta svakodnevna ravnodušnost koju želi da pretvori u navodni patriotizam, koji se nekako lančano širi. U nekoliko gradova Kosova manje grupe „patriota“ palilo je srpske proizvode. Sinoć se to dogodilo i u Prištini. Vatrogasci su ugasili vatru, a policija uhapsila nekoliko osoba. Među njima i dvojicu navijača fudbalskog kluba „Priština“.

Imlek moja kravica u prištinskom supermarketu

Dan nakon odluke Vlade o povećanju taksi na srpsku robu za 100 odsto, ni jedan kamion iz Srbije nije prešao granicu Kosova. Kosovski carinici su od vozača kamiona tražili fakture sa napisom „Republika Kosovo“, a bilo je i onih koji su se sami vratili, jer taksa od 100 odsto treba da se plati na granici.

Prema poslednjim podacima Agencije za statistike Kosova, samo septembra meseca Srbija je izvezla robe na Kosovo u vrednosti od 84 miliona evra, a tokom prošle 2017. godine u vrednosti od ukupno 450 miliona evra.

Kosovski uvoznici podržavaju mere Vlade, ali zameraju što nisu ranije obavešteni, kako bi mogli da obezbede alternativne izvore snabdevanja. Tokom poslednje, skoro dve decenije, kosovski privrednici su uspostavili dobre poslovne kontakte sa srpskim proizvođačima, tako da je još rano spekulisati da li će neko od njih nastaviti poslovnu saradnju.

Do sada se izjasnio samo poznati kosovski biznismen Ramiz Keljmendi, vlasnik kompanije „Elkos Group“, koji kaže da njegova kompanija od ukupnog , iz Srbije uvozi samo 5 odsto proizvoda i da će takvu saradnju nastaviti. Međutim, sudeći po izjavama, većina biznismena će se orijentisati na nova tržišta, valjda dok „Srbija ne prizna Kosovo“, kako je juče izjavio kosovski premijer Ramuš Haradinaj.


Pogledaj i:


I civilno društvo smatra da je „bilo krajnje vreme da se da pravi odgovor Srbiji“ zbog njenog lobiranja protiv učlanjenja Kosova u međunarodne organizacije i institucije i za povlačenja priznanja kosovske nezavisnosti kod država koje su je priznale. Međutim, ima i onih skeptičnih koji misle da Vlada nije iskreno donela ovu meru protiv srpske robe.

Tako, novinar Valjon Sulja kaže da je ovakva odluka populistička, neiskrena i nije dobro odmerena i veruje da ona neće dugo ostati na snazi.

„To nije povećanje taksi od 100 odsto. To je embargo. A to utiče direktno na privredu Kosova. Dovodi po poskupljenja“, smatra Sulja.

Ono što je jasno je da će prekinuti ili znatno umanjen uvoz iz Srbije, ali i snabdevanje pre svega prehambenim proizvodima sa novih tržišta, biti udarac po džepu, i posebno za kategorije sa niskim primanjima. Trgovci tvrde da neće povećavati cene proizvoda, ali nije jasno šta kada nestanu rezerve.

Safet Grdžaljiu, bivši predsednik Privredne komore Kosova kaže da bilo kakva odluka, ne može da ostavi posledice, pozitivne ili negativne, na samo jednu stranu. Smatra da je prilikom ove odluke nedostajala konkretnija konsultacija sa privrednicima Kosova ali i da nema nezamenjivih tržišta. U stvari, aktulenu situaciju opisao je u dve reči. „Ništa više nije isto“.