Krvave oči, trofeji, usponi i padovi - ispovesti srpskih "Fudbal menadžera"

"Da, može se reći da smo dobro odigrali", nasmešio se Jovanović kada ga je komentator portugalskog SportTV-ja zamolio za komentar posle prve titule evropskog prvaka za Sporting iz Lisabona. "Prošle godine nismo imali sreće, eto, ispustili smo Mančester u poslednjim minutima…ali sada nije bilo dileme. Dobro smo otvorili meč, Bruno Fernandeš je postigao gol na vreme, a kasnije su Akunja i Keita Balde dokrajčili Juventus i to je bilo to. Prosto, imali smo…". Jovanović nije stigao da završi rečenicu jer su ga Rui Patrisio i Stefan Ristovski isprskali šampanjcem koji se najednom našao u svlačionici Sportinga.

Sporting iz Lisabona, avaj, još uvek nema nijednu titulu evropskog prvaka u svojim vitrinama, jer u ovom realnom svetu, Miloš Jovanović iz Beograda još uvek nije seo na njihovu klupu, doveo Keitu Baldea za džabe iz Intera, maestralno ga prekomandovao u špic umesto na levo krilo i zatim protutnjao do finala Lige Šampiona gde je isprašio Juventus sa 3-1.

Ali to ne znači da se ovo gore nije desilo. Desilo se, itekako se desilo. U mom privatnom univerzumu koji egzistira još od neke 1992, i iz kojeg još uvek nisam u potpunosti iskoračio. I evo kako je to otprilike počelo…i zašto i dalje traje.

Fudbal pratim bukvalno otkako sam progledao. Nema tu mnogo mudrosti, jednostavno, zalepio sam se za magičnu igru i pratio je kako god sam znao i umeo. Prvo uz tranzistore, pa uz TV, jer kako su godine odmicale, tako je i upliv stranog fudbala u naš jugoslovenski život bio osetljiviji, a to je samo značilo više časova provedenih pred ekranom. Pored toga, gutao sam i svaku moguću fudbalsku literaturu, i od ćaleta, kao i komšije brice u kraju, koji je isto bio zaluđenik, slušao o starim majstorima fudbala koje oni pamte. Sa dvanaest godina sam znao i prvi sastav Mančester Junajteda, ali i sastav Italije iz '34 i '38. Lokalna biblioteka imala je jednu knjigu o starim fudbalerima, gde sam prvi put čuo za Božika, Lidholma, Orsija i druge. Mislim da sam je samo ja uzimao.

Postoji tu takođe još jedna stvar koju moram da vam spomenem, a to je da ja fudbal apsolutno ne umem da igram. Trudio sam se, nije da nisam, ali bi antitalenat isplivao na površinu prilikom svakog mog kontakta sa loptom. Leta sam često provodio u Crnoj Gori, u Rijeci Crnojevića na obali Skadarskog jezera, i tamo je sve što postoji bio fudbal i jedan travnati teren. Nakon još jedne od stotinu inspirativnih partija koje sam upropastio drugoj poštenoj deci, moj dobar drug Božo "Kima" mi je saopštio istorijsku rečenicu : "Miloše, ti si operisan od fudbala". I jebiga, nije da nije bio u pravu. Tako da, sa nekih jedanaest godina rešio sam da prestanem da se pravim da igram fudbal i pređem na virtuelno loptanje.

Naravno, tu odmah dolazi do daljeg raščlanjivanja, jer, ako već ne umem da igram fudbal, teško ću se ložiti na simulacije igranja. Kao neko ko je uspešno operisan od fudbala, rešio sam da je pravo mesto za mene trenerska klupa, i u pomoć su došle prve menadžerske simulacije.

Ko juče se sećam prve menadžerske simulacije koju sam ozbiljno igrao. Zvala se prosto…The Manager. Koji god klub uzmeš, krećeš iz četvrte lige, onda se natenane probijaš i sve usput. Sećam se i da nisam mogao da je igram na mom kućnom PCju jer sam imao miš sa dva dugmeta a na samom početku ti treba srednje dugme da bi počeo - to smo prevazišli igranjem kod druga Miše iz kraja. Uopšte, kod Miše je bilo sastajalište za sve te menadžersko-strateške simulacije, tamo smo ginuli uz Hiroze i Civku, ali to su već neke druge priče.

Prava revolucija, međutim, počinje tamo neke '93. kad u naše domove stiže prvi Championship Manager, i to naravno "ITALIJA EDIŠN", jer ko je još gledao engleski fudbal tih godina. Uzimao sam Inter jer je imao Darka Pančeva, prva kupovina je bio uvek Erik Kantona, i igrao sam 4-4-2 kući i 4-5-1 u gostima. A onda je stigao CM2 i više ništa, nikada, nije bilo isto.

Najednom, počeli smo loše da spavamo. Kažem u množini jer ja sigurno nisam bio prvi sektaš kojem je život otišao u menadžerske vode. Bilo nas je prvo malo, ali posle…posle je baš svako krenuo u akciju. Čak je i moj drug iz srednje Voja, koji je bio zakleti SWOSaš i nije hteo ni da čuje za fudbal koji "ne igraš" (što je i razumljivo jer Voja je uvek znao da igra fudbal za razliku od mene), okrenuo ćurak kad smo opikali sezonu i kad je video sve te čari taktičkog šiljenja.

Dolazili smo u školu crvenih očiju, prepričavali jel' bekovima strelica gore, jel' krilima, ili i bekovima i krilima. Stizali su i novi menadžeri, provaljivali smo fore kako da uzimamo reprezentacije, pa smo onda prebacivali Jugoslaviju u Belgiju da bude "domaća" i upisivali se kao "Slobodan Santrač", jer je bio hack da se upišeš kao aktuelni selektor. Sad da me pitate šta sam učio u treće srednje, evo ne znam. Ali znam da je tada bio jak onaj CM 97-98 u kojem je francuska liga bila jebanje majke, i da je svako imao favorite - većina je uzimala Monaco sa Anrijem i Trezegeom, moj buraz je gotivio Okser sa Givaršom i Lamušijem, ja sam uvek pokušavao da nešto napravim od Pariza…

Školu jesam završio, ali su onda krenuli Šveđani! Zlatan Ibrahimović, Zlatan Muslimović, Stefan Selaković, Sulejman Slejman, Kim Čelstrem (mada smo mi u toj eri bili neuki pa smo ga hvala bogu zvali Kalstrom) i naravno, bogotac, protojerej menadžera lično, Kenedi Bakirćoglu, prva kupovina svakog ozbiljnog igrača. Pre nekih osamnaest godina živeo sam u Belgiji - kad sam čuo da mlada Belgija igra prijateljsku sa mladom Švedskom u gradu kojem sam živeo, nisam ni časio časa nego odjurio na stadion i uživo se divio majstorijama gorespomenutih (minus Muslimovića doduše koji je u stvarnom svetu izabrao Bosnu i Hercegovinu).

I tada se u mom životu desio on - Championship Manager 01-02, iliti, u narodu poznata kao najbolja igra ikada. CM je imao kilo liga (ali ne i jugoslovensku!), i izazovi su se sami nametali. Prvo, naravno, krenem sa Rendžersima jer sa njima igram još od devedesetih. Onda, Fejenord, pa onda, sirovi izazovi koji predstavljaju Japan, Koreja, Turska i ostalo. Grebanje u drugoj ligi Republike Irske. Ulazak u Ligu Šampiona sa nekim slepcima odnekud. Zakletva da više ne igram 4-1-3-2 taktiku i da neću nikad više kupovati Marka Kera, Tontona Zolu Mukoka, Ajzaka Okoronokva i Džulijsa Agahovu, Maksima Cigalka i To Maderu (za koga ste sigurno već čuli da ne postoji). Činio sam sve da moja opsesija nikada ne prestane, izmišljao nove taktike, nove izazove. I uporno ignorisao nove verzije igre.

Kad je Sports Interactive raskrsio sa EIDOS-om i igra je prestala da se zove "Championship" već čisto "Football" Menadžer, jedan deo mene je takoreći umro. Nikada se nisam navikao na ove nove verzije, koje su, umesto da očuvaju esenciju stare igre i malo je uozbilje, otišli u neke ekstreme tipa da određuješ igračima ko kako jede i kad idu da seru, da prostite. Sećam se onih prvih treninga sa prvih verzija FM-a, bilo je jedno 16 stavki i "vežbi" koje je trebalo narihtati. Ko će se sa time jebavati?

Ne kažem, pokušao sam. Svake dve godine kažem sebi, ok, možda se nešto promenilo, kupim novu verziju i krenem sa Zvezdom, i onda se iznerviram posle 20 dana i bacim sve u materinu. Ranije si imao pozicije i strelice. Sad imaš raumdojtere, registe, trekvartiste, lažne devetke, kariljera, boks tu boksa, aukurac rođaci, da sam hteo sve ovo da znam upisao bih višu trenersku. Svakako da postoji određeni šarm u komplikaciji ali vi ste ga preterali, i ja, čovek u godinama sa ženom, detetom i stalnim zaposlenjem, nemam više snage za ovako nešto. Što ne znači da drugi ne mogu, jel'da, i da sam ja samo matoro govedo (nije pogrešna pretpostavka!). I oni koji igraju, kažu da je super kad uđeš u fazon. Whatever.

Srećom po mene, duh starog CM-a živi u mobilnim verzijama Football Manager franšize - sa ovime sam počeo još 2012, i sad sam njima verniji nego desktop igri. Ovde je trening po CM fazonu, taktike su kombinacije i jedne i druge, a opet spičiš sezonu u tri-četiri sata i bog da te vidi. Baš u ovoj poslednjoj sam zapucao k'o manijak sa Sportingom (prejak tim za svakoga ko hoće da bude solidan u Evropi ali ne baš Barselona), u međuvremenu osvojio CAN sa Ganom i igrao polufinale svetskog sa Kolumbijom. Sad sam se manuo toga i počeo sa Koventrijem, i već sam uspeo da ih iščupam iz četvrtog ranga. Ali avantura je tek počela. I da, samo mi se u mobilnoj verziji desilo da mi se u igri rodi sin i zaigra za mene. Šta kažete, nemoguće? E pa…

I ovaj, zašto ja pišem o ovome? Pa eto, pre par nedelja je izašla nova verzija - FM19. I kažu da je super. Mislim, drago mi je. Ali, meni je taj novi menadžer bio samo povod da se setim besanih noći, izgubljenih finala, dobijenih titula, i virtuelnog sveta u kojeg sam bežao i još uvek bežim svaki dan. U kojem Miloš Jovanović ne piše za VICE o tome kako igra igrice, nego je Miloš Jovanović priznati stručnjak na klupi nekog ozbiljnog tima i zove medije da im priča kako je jako zadovoljan kako mu špicevi igraju ove sezone, a konje koji dobiju crveni kažnjava sa nedeljom plate.

A kao bonus na sve ovo, pre nedelju dana zamolim svoje stare saborce iz virtuelne struke da mi napišu neke svoje priče. Evo mog izbora, podeljenog u pet kategorija.

Odbijenih 273 miliona maraka od Milana za Kenedija Bakirčoglua - Miloš, Beograd

Sezona 95-6 dobio sam od tebe kopiju, Milan napad Maurizio Ganz, Marco Branca (iz Intera), Weah i iza njih Deeeejooooo!! - Vojo, Njujork

Nas sedmorica je šibalo jos od 96-e pa naovamo 7 sestara Serie A. Kupiš sve golmane i daješ po 8 komada svima. Ja sam vodio Parmu. Jao majci Kanavara, Tirama, Bufona, Verona, Kjeze, Asprilje, Krespa, D. Bađa. Jednom smo se drugar i ja potukli. U svesci taktika, zapisivanje igrača prilikom pregleda liga, čitanje novina pa onda pregledanje na menadžeru..,

Zveri su bile Ibrahim Ba po desnom krilu sa strelicom do gore, Mirko Vučinić iz Lećea kao klinac, odbije o 110 miliona maraka za njega, pa mladi Roben, Dede, Ramelov, Agahova, Odemvingie, pa Kin iz Vulvsa, Ferdinand iz Vest Hema. Pored ovih standardnih, vredelo je čupati Aimara, Rikelmea.. Ali što sam Parmu voleo i Lids sa Smitom, Vidukom, Janom Hartom, Dakurom, Milsom itd. Sreća pa su zakomplikovali i uveli ona neprilagođavanja igrača na kolege, trenera, klub, zemlju i razgovore sa novinarima, nikad se skinuo ne bih. - Saša, Zrenjanin

Moj prvi komp, neki amd k5-133 mhz, godina npr 96. Uporno odbijam da te poslušam i da instaliram CM, igrali kod tebe ali nije me kupio ič, iako sam se pravio da mi je suuuper u želji da te punim oduševljenja nekim tamo tekstom što leti i bojama sto vuku jedna drugu levo desno, valjda da ne uvredim. Meni u glavi, čekaj ovaj je lud, ovo nemož bude igra ni po kom standardu, gde je tu gore levo desno pucaj klikći… Jes me malo kupilo ono sklapanje taktike u startu, stoji. Sad, prođe neko vreme i ja već ne mogu igram ništa novo što ima nekakvu grafiku na pomenutom k5. U tom očaju posle 37 pokusaja instaliranja nečega i razočaranja odmah potom i u želji da premostim noć do škole, pošto je tradicija već da se ide na prvi čas posle celonoćnog vilenjenja po Descent pecinama i slično, rešim da dam šansu ovome.

Sledeće čega se sećam iz stvarnosti je da je svanulo, a u cm sam iz nekog razloga uzeo Monchengladbach i što pre doveo Jovana Stankovića (iskustva iz swos-a), mislim da su ga krstili kao levo krilo u cm, u swosu bio desno. Namestio 4-4-2 ali krila da trče unutra i osvojio sve redom. Ne nije mi bilo čudno što tako derem a prvi put igram. Posle toga, cm/fm mi je uzeo bar jednu celu od naredne 22 godine. Sledeće mi u sećanju ona neka 32212, sklopismo je kod tebe zajedno ako se dobro sećam, sa jednim dc, 2dmc, 1amc i mlr koja je boga pitaj zašto išla ko luda u tim nekim verzijama, valjda sve do čuvene prevare zvane 413-2 sa 3mc… Bilo je osvajanja svake lige šampiona iz godine u godinu sa Cambridge united-om recimo, punim regena naravno, al to su sve poznate priče. U to vreme je važilo, neko je provalio na si forumu recimo, "cm se ne igra da bi nešto osvojio nego da bi totalno dominirao". - Voja, Beograd

UCL sa Crewe Alexom, stadion sa 10 proširen na 12k. Hull u šest sezona od L2 današnje do titule. Quadruple sa Leedsom u prvoj sezoni. Sve u CM2. - Vlada, Beograd

Prva kupovina mi je uvek bio MC Mark Kerr, mislim da je originalno iz Falkirka, kome sam u jednoj od onih maratonskih partija promenio ime u Mark Momčilović, a u glavi sam tripovao da sam ga usvojio. - Džoni, Beograd

Kada sezonu počinješ sa tri obavezna transfera u vidu Maxim Tsigalko,Julius Aghahowa, Isaac Okoronkwo sa još 10 drugara u isto vreme juriš transfere koji zavrsavaju dobar deo sledeće 3 sezone. Sećam se da smo igrali kod druga cm01/02 u igraonici nas deset i da sledećih nedelju dana nismo čak ni posećivali porodicu. Nismo smeli tada da biramo Lyon,Auxerre Lens i PSG kao favorite tadašnje lige. Ja sam birao Metz i naravno ni jedan od transfera nisam ostvario zbog mnogo jačih i atraktivnijh klubova u ligi u vidu Lila, Bordoa i ostalih. Prva sezona Lill, šampion sa učinkom Maxim Tsigalka nešto tipa 44-58 golova, ostali su pokušavali da dovedu slične ali sličnih nije bilo. Doneo je Lilu šampionsku titulu, sledeće godine ligu šampiona i sve ostalo je bilo sasvim suvišno. - Janko, Beograd

CM 97/98. Bag da u francuskom Red Star koji je u drugoj ligi se na početku igrice nalaze Perica, Aleksandar Kristić, Ilija Najdoski i još par bivših ili tada trenutnih igrača Zvezde. Jedan od najdražih uspeha je ulazak sa tim timom u prvu francusku ligu. - Nikola, Beograd

Osvojio ligu šampiona sa rushden & diamonds… Ne znam koji menadžer je bio… - Maći, Beograd

Osvojena Liga Šampiona sa Ofk Nišom na FM 2007, volio sam ih ka svoju đecu. - Vesko, Podgorica

Mislim da bi o FM mogao knjigu napisati. Doduse ne znam ni gde bih krenuo, a ni gde završio…ustvari kraja nema pošto infekcija jos traje…i večeras ću pred spavanje par tekmi jos odigrati dok žena ne podvikne da je prošla ponoć i da ustajemo rano sutra. Čak sam i ćaleta uspeo svojevremeno da zarazim. A ćale tada nije umeo ni komp da upali…ali je cepao menadžera gdegod bi išao. Radio je u Jatu i često putovao i ostajao po godinu dve…gdegod da je išao morao sam da odem i ja da mu instaliram FM…bez svega se nekako moglo ali bez FM nikako.

Od svih hiljada partija koje sam odigrao sa svim mogucim klubovima i ligama izdvojio bih za mene čuveni Montrouz. To je bila jedna od najstarijih verzija FM možda čak i championship manager, nisam siguran. Tada su se mladi igraci pojavljivali u predsezoni i bili ispisani tamnijom bojom kad se pojave. Krenuo sam sa Montrouzom iz poslednje Škotske lige…napredujući polako…ali tada se pojavljuju iz podmlatka dva igrača čija imena sam zauvek zapamtio: Robbie Horn i Kevin Keane. Iako dva nasumice izmisljena imena, za mene postaju legendarna jer kreće rapsodija na Links parku. Mislim da sam odigrao preko dvadeset sezona. Osvojio sam sa Montrouzom sve što se moglo osvojiti, a Robbie i Kevin su postali reprezentativci Škotske i ponajbolji napadači evrope. Sanjao sam tih dana dres Montrouza.
Bilo je sezona i sezona u godinama posle toga, trofeja i nagrada raznoraznih, titula na svim kontinentima sa raznim klubovima, ali toliko koliko sam se radovao u 4 ujutru kada Keane i Horn zabijaju Realu dva gola za trijumf u ligi šampiona to se nikad ponovilo nije.

Igrali smo nekada i zajedno cela ekipa iz Sarajevske u igraonici dole kod zvona. Skupi se nas šest sedam i cepamo italijansku ligu satima…ja sa nesrećnom Romom naravno. Prošao sam i epizode sa Nikiforenkom i Tsigalkom čuvenim legendama FM-a sa kojima si mogao da razbiješ bilo koga. I bombardovanje kada se spomene jedna od prvih stvari kojih se setim je cepanje menadžera po celu noć uz ono igranje karata u podrumu kod tebe u zgradi. Tada sam sa Crewe alexandrom odigrao preko 20 sezona i uspeo i premijer ligu da osvojim i toga se i dalje sećam. Puno puno sećanja još ima, ne bih mogao do ujutru sve da ih nabrojim, ali ipak ostaje stari dobri Montrouz kao simbol FM-a bar kada sam ja u pitanju i Horn i Keane nezaboravni tandem napadača plavo belih sa Links parka.

I sada dok ovo pišem jedno četvrt veka kasnije sećanja se i dalje kreiraju. Svašta se desilo u tih 25 godina ali neke se stvari ne menjaju. Ćale me je sinoć zvao da mi javi kako je sa FC Kopenhagenom osvojio titulu pa će mi večeras verovatno pričati o pripremama za ligu šampiona i o tome kako mu bogati klubovi otimaju igrače pošto je za njega to uvek ogroman problem i kosmička nepravda. A ja ću kad ovo završim da odigram još par mečeva Lige 1 sa Nantom…u nadi da će se ponovo negde pojaviti neka dva klinca koji će bar malo ličiti na Robbie-a i Kevina. - Mita, Beograd

Kada sam krenuo u srednju naučio sam da fejkujem opravdanja i kada bih kretao ujutru u školu zaštekao bih se na klupi u parku ispred gajbe, sačekao da čujem auspuh od jebene 128ice koju je keva vozila i istog trena bih se vratio gajbi, ćale je neko vreme čak i krio kabl od napajanja da me nekako zauzda, nije vredelo. - Gruja, Pančevo

Za sva vremena mi je ostala uspomena na ruci (razbio staklo na vratima) kad mi je puko save sa Ajaxom gde sam posle x pokušaja doveo Djibril Cissea. - Nikola, Valjevo

Kum je živeo odmah do Bucka u Francuskoj, bukvalno prvi prozor do, pa smo tamo 1999. i 2000. dok nisam počeo da radim igrali dan i noć bukvalno, samo viknemo Mici tu da nam spremi jednu celu sa ruskom. Mislim da još nisu imali kolu na točenje u prvo vreme pa smo morali da siđemo dole do kioska. Ubrzo su preko puta otvorili kiosk u zgradi, pa se onda i Bucko opremio i bolest je mogla da bude potpuna.

Jbg posle sam počeo da radim, kupio prvi PC, pa onda gajbi čitavu noć i posle direkt na posao. Kad sam na poslu dobio svoje mesto i komp, instalirao na poslu i peglao tako kad god sam mogao. - Miloš, Beograd

01-02 je za mene najbolji bez ikakve dalje dileme. jeste robbie keane bio institucija 97-98, ali nema većeg cm igrača od tsigalka 01-02, gde pritom pričamo o igraču koji u stvarnosti nije napravio nikakvu karijeru jer je bio stalno povređen, a ovde se nikad nije povređivao. toliko početaka sa manningerom, sorochinskiym, milevskiym, nikiforenkom, okoronkwom, patsatsglouom, aghahowom, to madeirom (koji je izmišljen), tsigalkom… pa onda slavlje kad propadne transfer robbena u psv jer su platili lameya $34M, pa ajde robben…i onda na kraju uvek nekako završim sa timom: buffon, lizarazu, nesta, samuel, zambrotta, vieira, emerson, robben, ronaldinho, crespo, RVN

igrao sam sa većinom ovih top timova, roma je nedodirljiva naravno. a igrao sam i ‘manje’ lige, sa psg, pao, fc kobenhavn…trenutno imam save sa club bruggeom, 43. sezona. - Ivan, Beograd

"Lakše je skinuti se sa heroina nego sa Čempionship menadžera" reče jedan moj drugar sa kojim sam igrao tokom bombardovanja noćima tada frišku pristiglu trojku koja je tek bila izašla valjda krajem marta 1999-te. Imao je čovek iskustva i sa jednim i sa drugim porokom, te mu treba verovati… - Marko, Beograd

Cm-Fm je igrica koja može da se igra na pustom ostvu, može da se igra sa ortakom, ili sa društvom. Uvek je drugačiji doživljaj i od tripa da oblačite odelo za gostovanje Milana na JNA do sprdanja ortaka što mu Kavenagi propušta treninge, pa do neizmernog čačkanja taktike samo da bi jebeni Tores više proradio, retko koja igrica ima toliko lepota u sebi. Uz FM sam naučio geografiju, skapirao evoluciju modernog sporta, i na momenat sam mogao da vidim taj uspon od kanta tima do evropskog džina. Obzirom da volimo sportske mitove, mislim da nam se zato i FM dopada, jer je to hrana za upravo to, male lične sportske mitove. David-golijat, Partizan Barselona u Pioniru, Zvezda Liverpul na Marakani. Radost kada igrač koga ste izbrusili od 19 godine plete protiv Intera i tuga kada Tores od 70 miliona ne može da pogodi bazen. Tuga kada Bufon ode u penziju i briga kako sada dalje.

Igrica koja vam daje tako otvoren prozor kada ucitate novi sejv, da je sve moguce, i da je na vama kako i sta ce biti dalje. Da li pravite Baskijski super tim da sprda Real Barsu, da li bi da pravite Partizanove Bebe, da li bi da se prosto kurčite sa Čelzijem i samo da kupujete… Nikad nije isto. Nikad nije dosadno. Nikad se ne uninstalira, već je samo pitanje kada ćeš opet da sedneš. - (jedan drugi) Marko, Beograd

Negde 2002. postanem ja selektor Novog Zelanda i odvedem ih do finala. I tamo me Brazil nakanta. Ali pomislim ja "Neću valjda da ne vidim kako izgleda osvojiti Svetsko prvenstvo?" I učitam ponovo. I ponovo. I tako četrdeset sedam puta. Dobijem sa jedan nula, a odnos u šansama 36:1 za njih. I taj dan ne stignem da odem na posao. Sutra me pitaju učenici što me nije bilo. "Deco, bolestan sam", kažem. I shvatim da to nije neistina. - Ivan, Niš

I ja ovde zaista više nemam šta da dodam osim…osim što idem da upalim sejv i da vidim kako će Koventri da se snađe u trećoj ligi. A vi kako vam volja.