Razgovor sa devojkama o tome kako preživeti savremenu ljubav

Uvek sam se pitala kako su generacije naših roditelja ostajale toliko u braku? Jasno je da to više nije zaljubljenost, već mešavina prijateljstva, poštovanja, bliskosti, navike, straha od nečeg novog, rutine, osećaja sigurnosti i hiljadu i jedne vrste ljubavi, od kojih verovatno ni jedna nije ona od koje goriš. Kada pomislim na brak, pomislim na život bez seksa. Da budem iskrena, ne bi se ni meni jebalo posle trideset godina braka. Ne bi mi se jebalo ni posle tri.

Ali da li je moguće da goriš u strasti čitav život? I to prema jednoj osobi? Da li je taj opstanak samo uslovljen time što su svi ti ljudi srodne duše ili je to pak nešto drugo? Moji roditelji su odrasli u tradicionalnim porodicama, ali nisu bili izloženi pritisku da se venčaju ili imaju decu. Kao i za ostale stvari u životu, kada nemaš neki pritisak lakše prigrliš te društvene norme.

Ali mi nismo. Moderna ljubav ima toliko opcija da ih hoćemo sve odjednom. A nismo svi dobri u pravljenju tih kolaža.

Ja baš nisam. Kada volim, često plačem. Kada sam zaljubljena spremna sam za dominaciju svetom.

Ali sa druge strane, stalno tražim mane. Uvek čačkam, pitam, analiziram. Tražim nešto loše. Usput shvatim da sam ponekad napravila dobar izbor, ponekad loš, nekada nije dobar tajming, nekada je mamin sin, nekad glumim orgazam ili ne napredujemo zajedno, nekada mu je mali, nekada se razočaram, nekada razočaram.

Sedela sam sa drugaricama i pričala o tome da li je moderna ljubav sranje?

U vezi, bez obzira šta mislim i želim – uvek uradim suprotno. Želja za racionalizovanjem ljubavi dolazi sa informisanjem i obrazovanjem, ona dolazi sa radoznalošću, jer jebote, pa neću valjda da izgubim kontrolu nad sobom kao neki kreten, a opet želim tu filmsku ljubav punu strasti, da danima budemo zatvoreni u sobi, imamo seks i gledamo filmove, pušimo i pričamo o svemiru i francuskoj poeziji. I u borbi da imam oba, fokus padne na sve ono što nije to i zašto jebeno nije to kada ga želim?

Volim iluziju o ljubavi, ali ne znam baš koliko umem time da upravljam.

OLIVERA (grafička dizajnerka, 28): ­­­Volela bih da mogu racionalno da razmišljam kada sam zaljubljena ili kad nekog volim. Jasno mi je da postoji velika razlika, ali i kada nekog volim i kada sam zaljubljena uradila bih najgluplje stvari za tu osobu. Kada me sjebe kajaću se u momentima besa, ali na kraju dana ne žalim. Ne mogu da se kontrolišem, i to mi je ranije uvek smetalo, ali u poslednjih par godina shvatam da to nije tako loša stvar. Ništa ne traje večno. I to je u redu, zato je bolje malo rizikovati i sjebati se na neko vreme ali biti u tome u potpunosti.

IVA (biolog, 29): Ja sam zaljubljena u ideju ogromne ljubavi koja se čeka. Kad osetim da neko ima te kvalitete koje ja tražim, ja sam "all in". Pakujem stvari i 'ajmo na kraj svijeta. Ali ta ljubav onda mora biti nenormalna - u potpunosti iskrena, nesebična i puna razumijevanja. Podosta vjerski koncept, iako sam ja apsolutni agnostik.

IVANA (ilustratorka, 33): Ne volim iluziju o ljubavi, ona te tera da od osobe u koju si zaljubljena praviš nešto što ona nije. Viši je za koji cm, duhovitiji je nego što jeste, seks je mnogo bolji nego što zapravo jeste. Tera te da budeš nešto što nisi, da proveravaš da li je online. I to obično shvatim tek kad to osećanje i nostalgija za tim prođe. Kad upoznam osobu koju mogu bez blama i sa malo treme da pozovem i pitam „Šta radiš večeras?" i da ne budem u strahu šta će reći, znam da je to to. Sa tom osobom gubim kontrolu bez kajanja.

VANJA (studentkinja, 22): Verujem u ljubav, i želim jednog dana da se oženim. I ono klasika love is love. I verujem da iskrena prava ljubav ne nestaje i traje godinama/zauvek.

ANDREA (digital specialist, 30): Ja i dalje naivno verujem u ljubav, verujem u držanje za ruke, u zajedničko čitanje knjige u krevetu, u život koji je uvek zabavniji u dvoje. Sve je lakše. Kad si srećan, kad si tužan, i ponedeljkom i petkom.

"Atlanta", fotografija: FX

Skoro mi je stigla poruka od drugarice sadržaja "mislim da je onaj novi lik psihopata", a na moje "zašto" dobila sam kratko objašnjenje da joj "previše piše". Mnogo je bilo smešno. Da joj ne piše "previše" onda bi bio kreten.

Mind fuck je zabavan kada je doziran. Poznajem par devojaka koje su masteri u tome a ja to ne mogu dugo. Fitilj mi sagori. I onda roknem sve svoje psihoze na sto.

OLIVERA: Ja sam ta drugarica. Ja sam osoba koja kada je sve okej misli da nešto nije u redu. Ako me ne zajebava onda nije normalan. A ja sam prva osoba koja ne voli igrice, koja nema problem da pokaže šta oseća. Ali da je sve jednostavno i ok ljudima verovatno ne bi bilo zanimljivo.

IVA: Uh. Naučila sam da se masu kontroliram od starta u strahu da ga ne zagušim. Puštam frajera da dozira brzinu što je rezultat traume iz prošlosti, odnosno xy puta prije kada se nisam dozirala pa sam bila "previše" zainteresirana. Sad dobijem obrnutu povratnu informaciju da djelujem kao da mi nije stalo (na prijateljskoj kavi mjesecima nakon što smo završili) i da sam bila "nedovoljno" zainteresirana i zbog toga svega se na momenat osjećam užasno glupo.

IVANA: Ništa ne vozi bolje od lika koji te šarmerski zajebava i ništa nije dosadnije od lika koji trčka za tobom. Ali dok u prvom slučaju još i može da se desi propast, nikad nećemo stati da sačekamo onog što trčka za nama.

VANJA: Ono što sjebe sve, bar po mom mišljenju, nebitno strejt, gej, bi itd. su neiskrenost i ljubomora i nepoverenje. Kad iskrena komunikacija pukne, polako kreneš da se hladiš i nemaš više ni želje da pričaš sa svojim partnerom o bilo čemu. Komunikacija je užasno bitna. I mrzim pasivno agresivne svađe u vezi gde se ništa konkretno ne kaže nego tek kad ja izvučem, i onda izvučem neke gadosti.

ANDREA: Život je prekratak da biste se svađali ili guilt tripovali duže od jednog dana. Zagrabite momka/devojku za ruku, pa na dejt!

Inbox je Pandorina kutija. Ko je kome šta lajkovao ili još gore, šta nije, zašto je neko seenovao, a bio je online, zašto ti nju/njega pratiš? Šta je značio onaj komentar? Slučajno lakovanje slike od pre 397 nedelja… E sada, hoćeš li biti car i sve to ignorisati i voditi se time da si ti jedina? Ali tačno je da ukoliko (ne opsesivno!) posmatrate postupke, interesovanja i reakcije osobe na mrežama, možete dosta stvari saznati o karakteru. To je kao ono ogledalo iz „Lepotice i zveri" kroz koje možeš da vidiš sve.

OLIVERA: Previše puta sam deaktivirala Facebook da sada ljudi ne mogu da mi odgovaraju na poruke. Ovo je istinita priča. Nisam ljubomorna osoba, nikada nisam napravila skandal, vikala na nekog na javnom mestu ili branila nekom da ide negde. Uvek sam razmišljala da ako neko želi nešto da uradi, uradiće bez obzira na sve. Overthinkovanje je moja jača strana. Ali kada uhvatim sebe da gledam kada je bio online i da li je seenovao moju poruku, a nije odgovorio, odlučim da se sklonim iz tog vrtloga, jer neću sebi to da radim. I mogu da kažem da sam iskreno srećnija kada isključim.

IVA: Generalno ne marim previše za društvene mreže. Baš mi se to ne da i realno preferiram frajere slične meni po tom pitanju. Ja da sjedim i gledam šta je lajkovao- ne pada m na pamet. Ili još gore koji je status napisao i koje to veze ima sa nama. Još da pišem statuse sa tajnim porukama njemu i da to čita drugih 1000 ljudi koje i misle se šta je njoj u glavi? Možda ja jesam dinosaur, ali ne mogu na tome bazirati svoje odnose.

IVANA: Kao što je lik dobio etiketu psihopate jer previše piše, i devojke treba da dobiju etiketu srazmernu količini uhođenja po društvenim mrežama.

VANJA: Pa za LGBTQ ljude Srbija (mada svuda je tako) je kao jedno malo selo. Svi otprilike znamo svakog, ako ne uživo, onda sa mreža i mislim da su one igrale veliku ulogu u mojim nalaženjima partnera. U smislu, skontam ih preko fejsa i kao "Jao kako je lepa" i te stvari. Ali posle raskida… Društvene mreže su tada pakao jer ti je bivši partner svuda. Mislim kontam svima je tako, samo mislim da su lezbejke možda malo specifičnije po tome na neki način, ne znam. Blok je iz raja izašao izgleda.

ANDREA: Negde sam pročitala da su ljubavne veze kao televizor. Nekada su nudili vrlo malo funkcionalnosti, a kada bi se pokvario, morao si da zoveš majstora da ga popravi. Pa se silno raduješ kad tvoj stari televizor opet radi i možeš da šaltaš svih 10 kanala. Danas su veliki, tanki, brzi i nude nam mnogo više zabave, ali ih zaboravljamo čim se pokvare ili se pojavi neki veći, tanji, brži i zabavniji. I tako ukrug. Sve brže. Sve više. Prolaze. Me. Žmarci. Žmurim i mislim kako je nekad sve bilo toliko jednostavnije. Ceo dan igraš napolju lastiš, a kad padne mrak dođeš kući, zakačiš lastiš za dve stolice i nastaviš do spavanja.

Super mi je da bude lepa, ali ne hot. I zapravo najgotivnije mi je da je zabavna i pametna. I onda nekako želim da se družim sa njom, ali je ostavim za posle. Kada raskinemo.

OLIVERA: Mislim da o ovome najmanje razmišljam, uvek postoji razlog zašto je neko bivša riba. I ja sam nekom. Ali postoji i razlog zašto je bila riba. Nekako se trudim da ne ulazim u ovo uopšte. Bila bi verovatno rupa bez kraja.

IVA: Bivša cura? Ako je on cijeni i cura je dio ekipe, spremna sam investirati u to da se slažemo. Ako je neka sa strane i oni su na bok bok i ja sam kul sa bok bok. Sve je o. dok su oni nekako baš frendovi.

IVANA: Kad bih upoznala tipa koji nema bivšu pobegla bih glavom bez obzira.

VANJA: Bivša moje bivše je igrom slučaja i bivša jedne od mojih najboljih drugarica, i time sam automatski znala dosta o njoj, i suštinski, sve je bilo loše. Nije moja stvar, samo mi nije bilo jasno kako je mogla biti sa takvom nekom osobom.

ANDREA: Da su bile prave, ne bi bile bivše. Bezveze je da im se daje na značaju. Tačka.

Ja ga očekujem od muškarca. Ali skoro sam shvatila da bar kod mene postoji trenutak u kome pređem neku imaginarnu granicu, gde sa druge strane "ja sam samostalna žena, sve ja mogu sama" stoji ogorčenost na partnera.

OLIVERA: Uvek sam bila samostalna, i nekima je to smetalo. Neko voli da bude „muškarčina koja će da brine o porodici", ali ja neću da budem „jadna žena koja čeka da joj dečko pomogne iako može sama to da uradi". Imam kutiju za alat, vozim sama kola kod majstora i mogu da se sama staram o sebi. Pustiti nekog nekad da uradi nešto za tebe je u redu, ne osećam se ja loše zbog toga, ali baš je u tome stvar, to mora biti obostrano.

IVA: Nemam problem pustiti frajera da se brine za mene onako malo. Da mi skuha čaj kad imam mengu ili da me skupi na aerodromu i slično i nemam potrebe dokazivati više da mogu sve sama. Prije jesam imala tu potrebu, ali me prošlo. Istovremeno ja sam tip koji mnogo „muških poslova" obavlja bolje od nekih frajera, ali čemu da mu to guram pod nos. Nekad pokažem samo da vidi da mogu, ako je frajer car bude ponosan s tim sto je „ulovio" i to prepričava svojim dečkima i oboje sretni.

IVANA: Feminizam u vezi u smislu „ja mogu sama, pusti me" mi nikad nije bio jasan. Da hoću sama bila bih singl. Popravke po kući ne doživljavam kao pomoć jer se uvek svode na to ko se prvi seti da nešto uradi. Pre nekog vremena me je neko pitao da li mi dečko pomaže oko bebe. To nije samo moje dete da bi mi pomagao, zajedno smo u tome. Isto tako ni veza nije samo moja da bi mi dečko u njoj pomagao. Samostalnost mi je bitna u vidu finansijske nezavisnosti, ne vozim pa ću platiti taksi, ne kuvam pa hoću da odem na ručak. U vezi, feminizam ima smisla samo u slučaju ako se očekuje da žena sedi kući i kuva, a muškarac je taj koji privređuje, protiv toga se treba boriti. Srećom sa takvim osobama nisam imala ništa dublje od površnih razgovora, jer me takav mentalni sklop ne interesuje.

VANJA: Jako čudno, jer recimo ja sam svoju bivšu učila o tome i ja sam strastvena feministkinja a mojoj bivšoj je to sve bilo kao bljeh, u fazonu: kao da će se neka bitna promena desiti sad i izbegavala je sebe da identifikuje na taj način. Generalno žene imaju čudan stav povodom feminizma, kao da je to neka vrsta sekte gde se mrze muškarci a uopšte nije tako nego se radi o osnaživanju žena. Sve devojke koje sam imala a da su bile neke normalne duže veze, sve sam ih učila o feminizmu i uvodila ih u tu priču. Nekom se to više svidelo nekome manje, ali ja svoje stavove nisam menjala. I 50:50 je odnos bivših koje se sada identifikuju kao feministkinja tako da…

ANDREA: Ne, nisu muškarci krivi. U samo jednoj generaciji, kastirale smo ih do nivoa da smo im ugrozile najvažniju evolutivnu prednost koju imaju vekovima u svom DNK. Da budu džentlmeni. A mi se gurale da budemo "gospođa Mudić." I ko nam je sad kriv što moramo same da vučemo teške kese iz prodavnice.

U doba kada je najnormalnija stvar da žene imaju uspešnu karijeru, da zarađuju ponekad i više od svojih partnera, normalno bi bilo da novac bude samo sredstvo. Ali meni prvoj ide na nerve kada lik na dejtu ne ponudi da plati račun, pa nije bitno ko će od nas dvoje to na kraju uraditi ili da li ćemo podeliti, samo pokaži interesovanje jebote. To su sve stalno kolje u meni. Mislim da sujeta oko primanja može da bude pogubna po vezu, sa obe strane. Ja sam užasna sa novcem i već na pola meseca ostanem bankrot, zato što se prve dve nedelje ponašam kao Popaj koji baca novac sirotinji. I taj odnos prema novcu očekujem i od svog partnera, ali u drugoj polovini meseca.

OLIVERA: Nemam taj problem prvog dejta, pogotovo ako ja pozovem nekog na piće. Mislim da je glupo i da se devojka ne ponudi u svakom slučaju. Mislim da je u nekim stranim državama normalno da se sve deli, i da je prosto čudno kada neko ponudi da plati sve. U srednjoj sam se šetala sa tadašnjim dečkom na -15, jer on nije hteo da uđemo u kafić, jer nije imao para. I nije prihvatio da ja platim. Sa jedne strane mi je bilo slatko, sa druge strane nisam osećala noge. Tako da bi bilo super kada ljudi ne bi previše razmišljali o novcu.

IVA: Pošto sam dosta živjela vani tu imam malo iskrivljene stavove koji vjerujem da nisu pogrešni. Volim ravnopravnost, ali kad smo na dejtu oni plaćaju prvu večeru, a ja piće iza, a poslije jednom on jednom ja - čisto zato što je njima to bitno ako im je stalo. Primitivno ali jbg. IVANA: Mislim da plaćanje pića ili večere na dejtu nije stvar tradicionalizma već bontona. Džentlmen treba da plati devojci piće ili večeru, treba da otvori vrata i pusti je da prva uđe. Na modernoj ženi je da se ponudi da plati deo. Kukamo kako su nestali kulturni muškarci, ali ih mi ubijamo svojom samostalnom agresivnošću.

ANDREA: Postoji poredak stvari. Muškarac je najhot kada se oseća muževno - kad je uspešan, kada ume da sklopi Ikea policu, kada je sposoban da brine o svojoj porodici. I sasvim je ok da zarađuje više.

"Orange Is The New Black", fotografija: Netflix

Mogu da ne verujem u Isusa, Budu, Alaha ili horoskop. Ali ukoliko imam osećaj da sam za nešto u pravu, nema šanse da me išta zaustavi dok to i ne dokažem. I na kraju uvek budem u pravu. S tim što taj osećaj toliko zna da vozi da čim osetiš da nešto nije u redu, već pakuješ kofere iz veze, a na izlazu samo dobaciš koji dokaz. Makar u mom slučaju.

OLIVERA: Nikad ne znam da li je intuicija ili njega samo boli dupe i jasno pokazuje to. A mislim da je ipak ovo drugo. Ponekad želim da se sranja dogode kad sam u PMSu, jer onda mogu bez problema da kažem šta mislim. Kada imaš osećaj da je kraj jasno ti je, ali da se ne lažemo, uvek postoji tračak nade da će on da dođe i uveri te u suprotno. Ali mislim da nema te intuicije, to je samo ta druga osoba koja se ne ponaša kao što se ponašala ranije i dovodi te do tog osećaja – jer, da je sve okej, ne bi pomislila da je kraj.

IVA: Jao intuicija. Ja ili previše vjerujem ljudima kojima ne treba vjerovati ili se pojavi neki mali glasić pa stanem na kočnicu i gledam kako se stvari razvijaju dok ne ukapiram o čemu je riječ i da li su to moje nesigurnosti koje izbijaju na van ili on zaista nešto mulja. Sve to izađe na vidjelo prije ili poslije. Nekad mi je žao samo kad je poslije, kad smo već postali pravo frendovi i kad shvatimo da smo se oboje skrivali svako iza svog zida i igrali neku igru pokušavajući imati hladnu glavu pod dojmom prijašnjih trauma.

IVANA: Ja sam duduk za žensku intuiciju. Osetim da nešto nije u redu, ali to pripišem onom "ma istripovala sam se". Često mi se dešava da posle raskida čujem od nekog nešto i kažem sebi „Bila sam u pravu".

VANJA: Verujem da su sve žene neverovatno jake i moćne, i verujem da zaslužuju puno bolji položaj nego što trenutno imaju. Verujem da ćemo jednog dana doći do tog nekog jednakog nivoa, ali opet na žalost imam osećaj da će to baš biti proces koji traje.

ANDREA: Naša evolutivna prednost.

I da, sve ovo je baš teško, ali ukoliko postoji poštovanje, mnogo alkohola i porno filmova – sve je rešivo. Uglavnom. Ako nije, opet je jednostavno: He/She is just not that into you i uskoro ćeš se smejati tome. A onda goreti ponovo. I tako u krug.

Uskoro: razgovor sa muškarcima o istoj temi.

Još na VICE.COM:

Ljudi nam otkrivaju najgore izgovore za raskid sa nekim

Bacili smo pogled na naše simpatije iz škole da vidimo da li nam se i dalje sviđaju

Šta sam od stripera saznala o ženskoj seksualnosti