Evo zašto su se rumunski fudbaleri kolektivno izblajhali 1998.

Stara rumunska izreka veli ovako: "svako se razume u politiku i fudbal". Mada, ako uzmemo skoriju istoriju u obzir, mislim da se danas pre može reći da je svako pre proklet ovim stvarima.

U minule tri decenije, jedini rumunski politički uspesi bili su svrgavanje Čaušeskua i ulazak u EU i NATO. Međutim, rumunski fudbal je tokom devedesetih izgledao puno bolje nego politika. Na tri uzastopna Mundijala - 1990. u Italiji, 1994. u Americi i 1998. u Francuskoj - rumunski je nacionalni tim bio rame uz rame sa svim svetskim velikanima. Novinari su ovaj tim nazvali "zlatnom generacijom" - narod, sa druge strane, je prosto bio srećan što su igrači stigli dokle su stigli. Na stranu što ih je samo jedan penal delio od polufinala 1994.

Predvodnik te generacije bio je George Hađi, jedan od svega petnaest fudbalera u istoriji koji su igrali i za Real, i za Barselonu. Hađi je bio klasična "desetka", i iako nije bio baš na nivou svojih slavnih savremenika poput Zidana, Roberta Bađa i Ronalda (onog zubatog), Rumuni su ga obožavali do te mere da su ga prozvali "Maradonom sa Karpata". Do dana današnjeg, šanse su vrlo visoke da će vas neko u nekoj rumunskoj kafani ugnjaviti pričama kako je Hađi bio bolji od Argentinca koji mu je uzajmio nadimak.

Pored Hađija, bilo je tu još dobrih igrača - recimo, Florin Radučoju, George Popesku, Dan Petresku, Adrian Ilie, Ilie Dumitresku - i svi su oni danas poznatiji nego bilo koji savremeni rumunski reprezentativac. Za to postoji i vrlo dobar razlog, jer niko od ovih "modernih klinaca" nije uspeo do te mere da usreći rumunski narod. SP u Rusiji 2018. označiće ujedno i dve decenije otkako su Rumuni poslednji put učestvovali na smotri najboljih svetskih reprezentacija.

Da vas podsetimo, ta ekipa iz '98. ispala je u osmini finala od Hrvatske i nadasve inspirisanog Davora Šukera. Međutim, mnogi ove momke ne pamte po fudbalu, već po onome što se desilo pet dana pre tog okršaja sa "kockastima". Nakon što je Rumunija nakon svega dva meča osigurala plasman među najbolje, ceo tim se kolektivno ofarbao u plavo.

Bio je to jedan od onih aktova timskog jedinstva, ali tadašnji selektor Anhel Jordanesku smatra da je rezultat bio sasvim drugačiji. "Naljutili smo Boga", rekao je Jordanesku okupljenim novinarima posle remija sa Tunisom u trećoj utakmici grupne faze.

Adrian Ilie, nekadašnji fudbaler Valensije, priseća se tog događaja. "Dva dana pred naš turnirski debi protiv Kolumbije imali smo timski sastanak, i neko je pitao šefa da li je spreman da obrije glavu ako se kvalifikujemo posle prve dve utakmice. On je pristao, a onda smo se mi igrači dogovorili sledeće - ako on to zaista i uradi, mi ćemo se svi izblajhati. Doduše, trebalo je prvo pobediti Kolumbijce i Engleze", jasan je bio Ilie.

Ilie lično je dao pobedonosni gol protiv Kolumbije, dok su "Albion" potopili Viorel Moldovan i Petresku. "Jordanesku je održao svoje obećanje, a onda je došao red i na nas. Neki igrači su se usprotivili, međutim brzo smo ih ubedili da nas isprate. Pitali smo radnike našeg hotela da nam nađu neke lokalne frizere, i dva momka su nas izblajhala noć pred utakmicu sa Tunisom", seća se čovek kojeg je Klaudio Ranijeri svojevremeno prozvao "Kobra".

Cela operacija izvedena je pod velom kompletne tajnosti. Igrači čak nisu javili svojim porodicama, samo su se spakovali nakon svog poslednjeg treninga i otišli pravo u grad. Kada su se vratili, hotelsko osoblje ih nije ni prepoznalo. "Naša rodbina je bila šokirana", kaže Ilie.

Napadač George Krajoveanu je u intervjuu datom pre osam godina ispričao kako su frizeri koristili neki čudan blanš, od kojeg ga je pekla koža glave na temenu i zbog kojeg je oćelavio na nekoliko nasumičnih mesta. "Iskasapili su nas", jadao se Krajoveanu. "Tri noći nisam mogao da spavam na jednoj strani od bolova. Znao sam da nešto ne valja kada sam video kako nam frizer obmotava jednu stranu glave folijom".

Selektor Rumunije Anhel Jordanesku je održao svoje obećanje. Foto : Alexander Hassenstein/Bongarts/Getty Images.

"Ja sam imao kratku kosu, pa mi to nije puno smetalo", smeje se Ilie. "Ali, ovi momci sa nešto dužom kosom, poput Marijusa Lakatuša ili Dumitreskua, njima baš i nije dobro stajala ta boja."

Pravu noćnu moru doživeli su zato komentatori. Niko više nije umeo da ih razlikuje na terenu.

"Verujte mi da nisam znao ko je ko", kaže Emil Gradinesku, nekadašnji komentator rumunske državne televizije koji je prenosio utakmice iz Francuske. "Načuo sam da su igrači rešili da se ofarbaju, ali nisam verovao da će se to zaista i desiti. Mislio sam da će možda par njih izvući pramenove, tako nešto. Pa zamislite samo moje lice kada sam video 11 blajhanih glava kako izlazi iz tunela. Strani komentatori su se sjatili oko mene i pitali me šta se kojeg đavola dešava - iskreno, nisam umeo da im objasnim.

Baš kao i Jordanesku, Gradinesku smatra da je to bila loša odluka, doduše ne iz religijskih razloga.

"Bila je to glupa ideja, i povrh svega loše izvedena. Igrači su odjednom ušli u neki praznični fazon, kao da su krenuli na letovanje. Protiv Tunisa smo jedva izvukli bod - toliko je to loše izgledalo. A onda smo se propisno obrukali protiv Hrvata", podvlači Gradinesku.

Možda su Rumuni baš zbog preterane samouverenosti uradili to što su uradili. Novijim generacijama to nije padalo napamet - sa druge strane, otkako se ta "zlatna generacija" raspala, "trikolori" tavore na marginama svetskog fudbala. Ako i ništa, istorija će ih definitivno pamtiti po ovom kalamburu iz '98, kada je par kofa blanša sahranilo mundijalske ambicije jedne sasvim solidne ekipe.