Kako je fotografisati svakoga od Martin Luter Kinga do Donalda Trampa

Hari Benson ima dovoljno fotografija novoizabranog predsednika SAD-a Donalda Trampa da bi mogao da izda knjigu o njemu. Ove slike, od kojih će se neke pojaviti u novom filmu Metjua Miela i Džastina Bare Harry Benson: Shoot First, su plod 40-godišnje saradnje legendarnog fotografa i budućeg predsednika SAD.

"Znam tog prokletnika 40 godina", nedavno mi je rekao 87-godišnji Benson dok je sedeo u njegovom umetničkom, osvetljenom apartmanu na Vest sajdu. "I dalje je isti hvalisavac." Benson to svakako može da tvrdi. U filmu vidimo scenu u kojoj Benson fotografiše Trampa 1990. dok drži gomilu od milion dolara koje je izvadio iz svojih kazina u Atlantik sitiju. I Tramp nije jedina važna ličnost u američkoj istoriji koja je stala pred Bensonov aparat; članovi Kju Kluks Klana se takođe mogu naći u njegovom porfoliju. "Uveo me je veliki čarobnjak, tako da je to pomoglo", objašnjava Benson kako se zbližio sa klanom iz Karoline toliko da je mogao da fotografiše njihove događaje. "To je bio čovek koji se zvao Bobi Šelton."

Škotski fotograf međutim, nema želju da fotografiše izabranog predsednika, tako da će Tramp biti prvi predsednik još od Ajzenhauera koga Benson neće slikati tokom mandata. Isto tako više nema želju da slika pripadnike Klana ."Više ne moram da budem toliko ambiciozan", kaže mi. "Ja sam star čovek."

Ali je tokom mladosti Benson svakako bio ambiziocan, pa je slikao sve od Bitlsa, Muhameda Alija, Grete Garbo, do Majk Tajsona; takođe je proveo vreme sa IRA-om i bio na ratnim zadacima u Bosni i Iraku. A naslovna strana Veniti Fera za koju je slikao Ronalda i Nensi Regan dok plešu u studiju je navodno spasila magazin od gašenja.

Benson je fotografisao Bitlse na prvoj turneji i takođe je uslikao Džek Niklsona na autoputu u Aspenu sa malo belog praha u nosu. Njegov aparat je video nacionalne tragedije, poput atentata na senatora Roberta F. Kenedija, i tiše momente poput Grete Garbo dok je plivala u Antigi. Sve ovo se može videti u filmu uz komentare ljudi poput Trampa, Kenedijeve ćerke, Keri Kenedija, Den Ratera, Šeron Stoun, Pirs Morgana i drugih.

"Nije trebalo da idem u Hotel Ambasador jer sam znao da je Bobi pobedio", rekao je Benson povodom ove fotografije. "Ipak odem tamo i Bobi održi govor u hotelu. Pokušam da izađem, ali je sala prepuna ljudi i ja pokušavam da provalim kuda da se izvučem. Pošto sam imao akreditaciju, odem iza Bobija i krenem kroz kuhinju. U jednom trenutku se čuje vrisak i odmah mi je bilo jasno šta se dešava." To nije bio jedini trenutak kada je Benson fotografisao neposredno nakon ubistva - takođe je fotografisao i sahranu Martina Lutera Kinga te iste godine. "Mogao sam da za sobom ostavim emocije", objašnjava Benson u filmu.

Međutim, za nekoga ko je toliko opušten iza sočiva, Benson je oklevao da bude predmet filma: "Ne mislim da sam uopšte toliko dobar u fotografisanju", rekao je Benosn. "Bilo je čudno. Morao sam da se borim sve vreme jer sam navikao da fotografišem ljude, a ponekad sam video koliko ja glupo ispadam."

Za Metjua i Džastina, odluka da naprave ovaj film o Bensonu se pojavila usred drugog projekta, dok su radili na filmu za Tiffany and Company. "Nakon deset minuta od kada su nam predložili ideju, shvatili smo ko je ovaj tip u svetu fotografije", kaže Metju. "Bio je skroman. Nije puno toga pominjao, ali dok smo pričali sa njim u njegovom stanu, oko nas su bile sve te fotografije." Zapravo i jeste tako: kada sam ja posetio Bensona u njegovom stanu, video sam sobu čiji zidovi su u potpunosti prekriveni velikim fotografijama na kojima su svi od Endija Vorhola do ljubavnika koji se ljube u baru.

Mnoge od ovih slika su se našle u filmu, a hiljade drugih su u kartonskim kutijama. Njih sve organizuje njegova žena Gigi, koja je takođe njegova menadžerka. Svaki put kada izvadi neku staru fotografiju da mi pokaže tokom posete, Gigi za njim mora da posprema i sve vraća na mesto.

"Želeli smo da predstavimo svaku deceniju tokom koje je radio", kaže Džastin o filmu.

"Ljudi me pitaju da li me to progoni u košmarima", priča Benson o fotografijama Kenedijevih poslednjih trenutaka, njegove žene Etal koja diže ruke ka kameri. "Ali ja bih imao košmare da nisam napravio tu fotografiju."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu