Kako su mi dijetalni gazirani sokovi uništili dvadesete

Veći deo svojih dvadesetih provela sam osuđena na svoju sobu sa spuštenim roletnama zbog hroničnih migrena. Kad bih u zadnji čas otkazivala planove, ljudi bi automatski pretpostili da koristim svoje stanje kao izgovor, ali nisu bili svesni koliko bih radije bila u kafiću ili na koncertu sa njima umesto vezana za krevet. Moji prijatelji vodili su prave noćne živote, dok sam ja želela da lupam glavom u zid.

Radila sam kao kurir za MTV, sve vreme išla u školu i povremeno pomagala u zubarskoj ordinaciji. Migrene su sve to osujećivale i, koliko god da sam se trudila da istrpim duge dane — uz veliku pomoć kofeina — bol bi me naprosto samleo.

Isprva, kad sam mu ispričala za svoj problem, moj lekar me je opisao kao "osobu sklonu glavoboljama". Iako su migrene zaista počele kao glavobolje, nije me bolela samo glava. Bol se proširio i na moje uši, zadnje zube, vrat i — najgore od svega — iza očiju. Toliko sam bila onesposobljena da mi je izlazak iz kreveta da uzmem lekove protiv bolova predstavljao prevelik napor.

Sama sam se lečila putnim pakovanjem ekscedrina, koji je pomogao kod glavobolja — ali kad bi mi se migrene javljale više puta nedeljno, nije radio posao. Moj lekar mi je prepisao fioricet, koji je napravljen od istih sastojaka kao i ekscedrin, kao i sedativ po imenu butalbital. Posle šest meseci, moje telo je razvilo toleranciju na njega. Isprobala sam sve što mi je preporučeno: utrljavala sam zrna kafe direktno u čelo, masirala slepoočnice uljem od peperminta, vezivala kriške sirovog krompira maramom za glavu. Godinu dana sam uzimala biljni dodatak ishrani po imenu migrilif. Radila sam jogu.

Ništa nije pomoglo.

Na kraju su me uputili kod neurologa, a ovaj je posumnjao da imam cistu na mozgu koja izaziva migrene. Uradila sam magnetnu rezonancu i ispostavilo se da je bio u pravu — imala sam cistu od 4 milimetra na najvažnijem delu svoga tela. Tada sam već bila prestravljena, ali mi je nakon toga neurohirurg objasnio da se cista ne nalazi na delu mozga koji izaziva migrene.

Sa 28 godina, odlazila sam tri puta nedeljno kod specijaliste za migrene, bila podvrgnuta lečenju elektro-stimulacijom i dobijala blokade u glavu i leđa. Taj lekar je razvio teoriju da sam alergična na hranu i naterao me da mesec dana vodim evidenciju o svemu što unosim u svoje telo. Kad su prošle četiri nedelje, pregledali smo moju svesku, a on je uzeo marker i žutim obeležio dve reči pred mojim nosom: "dijetalni sok". Pila sam tri flaše dnevno; najčešće sam ga pila misleći da će kofein umanjiti bol.

Nakon što sam potrošila hiljade dolara na specijaliste, magnetnu rezonancu, lekove i posete hitnom prijemu, ispostavilo se da me je proteklih osam godina najverovatnije mučila netolerancija na aspartam — veštački zaslađivač u dijetalnim gaziranim sokovima.

Iz iskustva se zna da je aspartam okidač za migrene. Istraživanje iz osamdesetih pokazalo je da on može da poveća učestalost glavobolja kod više od 50 odsto pacijenata koji pate od migrena, iako naknadne studije koje su pokušale da pronađu vezu nisu uspele da izvuku konkretan zaključak.

Aron Kerol, profesor pedijatrije u Medicinskoj školi na Univerzitetu u Indijani, raspravljao je prošle godine o dokazima protiv lažnog šećera u Njujork Tajmsu; on je za VICE rekao da su studije koje pronalaze vezu kontrolne studije slučaja sklone "pristrasnom sećanju". "Pristrasno sećanje se odnosi na činjenicu da ljudi kojima se nešto desilo prebiraju po uspomenama i sećaju se stvari drugačije od ljudi koji su zdravi", objašnjava on. "To može da dovede do različitih odgovora koji utiču na uverljivost rezultata studija."

Najvažnija stvar koju sam izvukla iz čitave sage jeste suštinska činjenica koliko je važno da ste svesni šta unosite u svoje telo. Moje migrene su prestale istog časa kada sam prestala da pijem dijetalne gazirane sokove — uz razne proizvode "sa manje masti" napravljene sa aspartamom. Sada dok kupujem hranu neprestano čitam šta piše na etiketama, a kad jedem u nekom restoranu, obično pijem vodu ili nezašećerni ledeni čaj. Kao i većina ljudi, patim od manjih glavobolja kad sam mamurna ili nisam dobro spavala. Ali posle nekoliko ibuprofena, ponovo se osećam normalno.

"Ne postoji jedno univerzalno rešenje za migrene za svakoga — najvažniji je detektivski posao", rekao je za VICE Džonathan Borkum, psiholog koji je radio studije i napisao knjigu o ovoj temi. "Za vas je to bio aspartam; za nekog drugog to je možda crno vino, kišni dani, kasni počinak, čak i osećaj krivice. Lekcija koju treba izvući iz migrena je važnost nege mozga, a zdrava ishrana i život su ključni za to."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu