​Koje su mačke zrele za odstrel

Vaša mačka je mašina za ubijanje. Ako ste se ikad probudili i nagazili jednu od njenih žrtvi koju vam je uredno ostavila na uviđaj pored kreveta, već znate kako stoje stvari. „Eto šta ti je priroda", verovatno ste rekli i nasmešili se samouverenim osmehom grabljivca sa vrha lanca ishrane koji drugog grabljivca drži u kući kao ljubimca.

Ali nova knjiga "Ratovi mačaka: poražavajuće posledice maznog ubice" ( Cat Wars: The Devastating Consequences of a Cuddly Killer) navodi da su mačke majušni pufnasti uništitelji ekosistema. Autori Piter Mara i Kris Santela tvrde da mačke izazivaju istrebljenje pojedinih vrsta , šire zaraze, i ne bi smele da izlaze iz kuće. Ova ideja nije sasvim nova. Džonatan Frazen, autor predgovora za Cat Wars, već dugo vodi kampanju protiv puštanja kućnih mačaka na ulicu.

Ono što se uvodi kao novina u ovom izdanju je eksplicitna preporuka da bar neke od problematičnih mačaka treba ubijati. „Iz perspektive konzervacione ekologije, idealno rešenje je jasno – ukloniti slobodne mačke iz ekosistema svim raspoloživim sredstvima", kaže se u knjizi. Narogušeni ljubitelji mačaka zatrpali su stranicu knjige na Amazonu kritikama od po jedne zvezdice, uz komentare tipa „Nisam čitao ali osuđujem."

Stupili smo u kontakt sa Piterom Marom iz Centra za ptičje migracije Smitsonijana da bismo saznali šta ima protiv mačaka.

VICE: Zašto mrzite mačke?

Piter Mara: Daleko od toga. Ja volim mačke, a vole i one mene. Kad god se nađemo u istoj sobi, odmah me opkole. Nekad sam i sam imao mačku. Zapravo se ja zalažem za human tretman prema mačkama. Nisam mislio na nehuman tretman kad sam napisao „svim raspoloživim sredstvima". Taj citat je bio izvučen van konteksta.

Tako piše u knjizi, ukloniti mačke svim raspoloživim sredstvima

Piše da je to rešenje iz perspektive konzervacione ekologije, ali već u sledećoj rečenici stoji: „Takvo rešenje naravno ne bi bilo praktično imajući u vidu koliko mačaka tumara zemljom – nekih 100 miliona bez vlasnika, plus 50 miliona čiji ih vlasnici puštaju na slobodu. Potrebno je pozabaviti se i nezgodnim pitanjem, šta bismo radili sa svim tim mačkama da ih je moguće pohvatati?"

„Nisam mislio na nehuman tretman kad sam napisao da ih se mora ukloniti svim raspoloživim sredstvima. Taj citat je izvučen van konteksta." – Piter Mara

OK, ali zašto su tako problematične?

Mačke imaju strašan uticaj na biodiverzitet. Istraživanja su pokazala da su bar 33 životinjske vrste – sisari, ptice, gušteri, dakle kičmenjaci – izumrle zahvaljujući mačkama.

Ima li jasnih dokaza da su mačke za to bile odgovorne?

Danas se ne zna tačno zašto su populacije trećine ptičijih vrsta u Severnoj Americi u opadanju. Znamo da je to dobrim delom zbog smanjenja prirodnih staništa, znamo i da se menja klima što bi moglo da ima uticaja, ali problem je u tome što istrebljenja vrsta obično izaziva kombinacija uzajamno povezanih faktora. Neophodno je odrediti koje su primarno ugrožene vrste i zatim ukloniti faktore koji njima prete. U nekim slučajevima, mačke su primarni uzrok, a u nekima su sekundarni.

A da onda prvo ustanovimo koji su glavni uzroci u svakom pojedinačnom slučaju, pa da njih eliminišemo?

Kad bismo se bavili samo glavnim uzrokom zdravstvenih problema kod ljudi, znate šta bi bilo? Lečili bismo isključivo srčana oboljenja. Zanemarili bismo AIDS, zanemarili bismo sve vrste raka, sve ostale bolesti i poremećaje u korist tog vodećeg zdravstvenog rizika. To bi bilo suludo.

Tvrdite da nisu problem samo izumrle životinjske vrste, zar ne? Šta još?

Bolesti koje mačke prenose nisu ništa manje značajne. Danas se tek istražuje u kojoj meri je toksoplazmoza povezana sa šizofrenijom, bipolarnim poremećajem, rizikom od samoubistva, ekstrovertnim ponašanjem, saobraćajnim udesima… Samo u SAD, između 11 i 22 procenata populacije već je zaraženo toksoplazmozom. Čak i PETA, udruženje sa kojim se obično ne slažem, tvrdi da je nehumano puštati kućne mačke u divljinu gde im preti rizik od napada pasa ili kojota, kao i mogućnost zaraze. Nehumano se odnosimo prema našim mačkama.

U tom slučaju programi sterilizacije mačaka lutalica su takođe nehumani? Šta predlažete kao alternativu?

Moramo razmotriti eutanaziju u nekim slučajevima. Neke mačke u relativno urbanim područjima ne predstavljaju značajnu opasnost po ljudsko zdravlje ili životnu sredinu. Takve me mačke ne brinu, sa njima je sve u redu.. Ali u slučajevima kao što su Havaji, danas žarište ekstinkcije, mačke snose deo odgovornosti. Kao konzervacioni ekolozi, moramo da uklonimo pretnju koju predstavlja ovako invazivna životinjska vrsta. Mačke je neophodno eliminisati iz tih područja, to je neporecivo. Moramo da zaštitimo životnu sredinu. Imamo tu odgovornost.

Kako izabrati koje mačke zaslužuju da umru?

Kod eutanazije bi se prošlo kroz razne komplikovane procese odabira. Kad postoji određeni rizik, taj rizik se podvrgne proceni i donese se naučna odluka na osnovu dokaza.

Mačke koje predstavljaju manji rizik bismo poštedeli?

Kad se bira da li dozvoliti određeni uticaj životinjske vrste na životnu sredinu, mora se doći do prihvatljivog rešenja. Ne kažem da treba pobiti sve mačke širom sveta – ništa slično mi ne pada na pamet. Ali predlažem da ih u slučajevima prihvatljivog rizika treba hvatati, čipovati, periodično vakcinisati, kontrolisati im priraštaj. Kolonijama mačaka bavili bi se profesionalci zaduženi za očuvanje životne sredine.

Neki ljudi kažu da njihova mačka ne ubije kad izađe da skita, jesu li u pravu?

Mačke ne donose vlasniku sav svoj ulov. Štaviše, utvrđeno je da tek trećinu lovina donesu kući. Sasvim je moguće da vlasnici prosto ne vide šta njihova životinja radi. Kako bi i znali ako je ne nadgledaju?

Moja mačka ima 13 godina i samo jedan zub, sasvim sam siguran da ništa ne može da ubije. Da li smem da je pustim van kuće?

Pretpostavljam da vaša jednozuba mačka ne ubija druge životinje, sasvim je moguće, ali ne sme se zaboraviti da bi nju vrlo lako mogla da udare kola. Mogao bi da je slučajno napadne pas, dohvati je, protrese, i slomi joj vrat. Vrlo su ranjive. Pitanje mačaka na slobodi nije samo pitanje uticaja na životnu sredinu. Treba imati u vidu i brigu o njima.

Šta da radimo mi vlasnici mačaka koje vole da šetaju, ako ne smemo da ih puštamo?

Sve više ljudi šeta svoje mačke na povocu što je prilično impresivno, moram da priznam. Što se vaše stare mačke tiče, moguće je da tako ne bi htela ni par koraka da napravi. Ali postoje, recimo, sistemi kao što je Catios. U Portlandu jedna sjajna grupa ljudi pravi ove zaštićene prostore za šetnju mačaka, gde im se omogućava da uživaju u prirodi ali bez negativnog uticaja na životnu sredinu i bez rizika po sopstveno zdravlje.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu