Porodica Martina Lutera Kinga želi da spere ljagu sa imena njegovog ubice

Džejmsu Erlu Reju, osuđenom atenatoru ikone građanskih prava Martina Lutera Kinga juniora, nikada zapravo nije ni suđeno. Uhapšen je na londonskom aerodromu Hitrou, od svih mesta, i izručen u Tenesi. Tamo se izjasnio kao kriv – na šta je pristao da bi izbegao električnu stolicu – i osuđen je na 99 godina zatvora. Sve do svoje smrti, trideset godina kasnije, tvrdio je da je nevin. Rekao je da je ispao marioneta misterioznog lika po imenu Raul.

Ali naravno, stara je priča da svi osuđenici govore da su nevini. Osuđene atentatore na vođe pokreta građanskih prava po ovom pitanju čeka posebno težak put; čak i da ih oslobode zbog nekog tehničkog propusta, javnost će ih smatrati za čudovišta. Drugim rečima, pokušaji Džejmsa Erla Greja da spere ljagu sa svog imena nisu iznenađujući. Ono što je iznenađujuće je to i što su pripadnici porodice žrtve na kratko posvetili svoje živote njegovoj stvari.

Od 1997. do 2000, Kingovi, a posebno Koreta, udovica Martina Lutera Kinga, i njegov namlađi sin Dekster, udružili su se sa advokatskim timom koji se iz petnih žila trudio da oslobodi Reja. Potpuno su poverovali u najsmeliju tvrdnju teoretičara zavere u Kingovom slučaju: da Rej ne samo da nije delovao sam, već da uopšte nije ni umešan.

Takvu verziju je u to doba pokušavao da proda Rejev advokat, Bil Peper. Peper, koji se poslednjih godina pridružio pokretu za istinu o jedanaestom septembru, 1995. godine je objavio knjigu pod nazivom Naređenje za izvršenje ubistva: Istina o ubistvu Martina Lutera Kinga. Peperova knjiga nije prva koja je objavljena o ovoj temi, ali je bila najnaklonjenija Reju.

Prema Naređenjima, obaveštajna služba Vojske SAD i agenti CIA su se udružili sa mafijom, odmetnutim pripadnicima policije Memfisa, i naravno, FBI-om Džeja Edgara Huvera (koji je, po svi objektivnim aršinima, zaista želeo da Martin Luter King umre), jer su verovali da su Kingove ideje isuviše revolucionarne. Prema Peperu, oni su zajedno sastavili udarni tim snajpersta specijalnih snaga, kao i civila koji je pucao i koji se zvao Raul Pereira, i omogućili su da King bude neutralisan 4. aprila 1968, u motelu Lorejn.

Na nesreću, objašnjava se u knjizi, Pereira je bio isuviše lak na obaraču, i pucao je ranije. U haosu koji je usledio, nesuđeni odred za egzekuciju nije uspeo da ustreli sekundarnu metu, cenjenog sveštenika i kasnije kongresmena, Endrjua Janga.

U Peperovo knjizi se navode i imena. Na primer, on tvrdi da je zabeležio svedočenja članova ekipe specijalaca, koja su ga navela da poveruje da je jedan od nesuđenih atentatora bio pripadnik zelenih beretki u penziji pod imenom Bili Rej Ejdson. Ejdson je kasnije ubijen u Nju Orelansu, u sklopu zataškavanja, tvrdi se u knjizi.

Po Peperovim tvrdnjama u jednoj kasnije objavljenoj knjizi, sin Martina Lutera Kinga, Dekster, je početkom 1997. godine postao fasciniran ovom verzijom zapleta atentata. U prethodnih nekoliko godina, Dekster je zamenio svoju ostarelu majku Koretu na čelu Centra Martina Lutera Kinga juniora za nenasilne društvene promene. U to vreme, on je crnačkoj zajednici obećavao „ekonomsko osnaženje", ali se takođe zalagao i za ekonomsko osnaženje Kingove zaostavštine.

Na početku svog mandata glasnogovornika porodice King, Dekster King je izučio zašto i na koji način je imidž Malkoma Eksa profitabilan, i sreo se sa predstavnicima zaostavštine Elvisa Prislija u Memfisu, da bi se konsultovao o tome kako da iznađe načine za ostvarivanje zarade od rada i popularnosti svog oca. 1997. godine je takođe pregovarao o filmu o svom ocu sa Oliverom Stounom, i napravio izdavački ugovor sa Tajm Vornerom, da bi od Kingovih govora sastavio komercijalne knjige i audio-knjige, kao što je Kucanje u ponoć: Inspiracija velikih propovedi prečasnog Martina Lutera Kinga juniora.

Prema Bilu Peperu, dok je 1997. pravio te dogovore, Dekster King se takođe zainteresovao za teorije zavere o atentatu, kao i njegova sestra Jolanda, i njegov brat od tetke Isak Feris. Peper je u svojoj knjizi iz 2003. pod nazivom Čin države: Pogubljenje Martina Lutera Kinga napisao da je 4. februara 1997. godine bio pozvan u Ferisovu kuću, i da im je od pola osam uveče do četiri narednog jutra objašnjavao svoj istraživači rad za Naređenje za izvršenje.

„Bili su zapanjeni rezultatima i sastanak je bio veoma emotivan. Bilo je jasno da su već odlučili da pomognu", napisao je Peper. Peperu je bila potrebna pomoć da pokrene novo suđenje za svog klijenta Džejmsa Erla Reja.

Devet dana kasnije, 13. februara, porodica King, uključujući i Koretu, održala je konferenciju za štampu i objavila da podržava novo suđenje za Reja, potez koji će, prema biografiji Korete Skot King koju je napisala Lora T. Mekarti, doneti nove dokaze i pomoći da se rasvetli dugogodišnja misterija. Dekster King je otišao korak dalje.

27. marta, Dekster King, čiji izgled i glas su sablasno slični očevim, posetio je Džejmsa Erla Reja u zatvoru, uz pomoć Bila Pepera. King je rekao Reju da mu je drago što ga je upoznao, i rukovao se s njim. Njihov razgovor je trajao kratko, i kulminirao je otvorenim pitanjem, „Jesi li ubio mog oca".

„Ne, ne, nisam, ne. Ali kao što ja to kažem, ponekad je teško odgovoriti na ta pitanja, i moraš da napraviš sopstvenu procenu", rekao je Rej, prema Njujork tajmsu.

Drugi aktivisti za ljudska prava su bili preneraženi Kingovim prihvatanjem osuđenog ubice. „Ja to jednostavno ne razumem", rekao je Asošijeted presu bivši asistent Martina Lutera Kinga, Bili Kajls. Još jedan bivši asistent po imenu Džulijan Bond je izjavio da je „začuđen", dodajući, „Otvoren sam za argumente da su i drugi bili umešani, ali meni je nemoguće da Rej nije umešan".

Međutim, Reju se pogoršalo zdravlje, i njegovo oslobađanje nije moglo da ostane u centru njihove pažnje. Kada je 1998. umro, mogućnost novog suđenja je sklonjena u stranu. Napori Pepera i Kingovi morali su da se preusmere na spiranje ljage sa Rejevog imena.

Četiri godine kasnije, Lojd Džouvers, vlasnik restorana Džims gril, koji se nalazi do motela Lorejn, otišao je na televiziju i izneo sopsvetnu teoriju zavere – koja uključuje i njega. On tvrdi da je unajmio atentatora po nalogu Frenka Liberta, koji ga je u to vreme snabdevao povrćem. Liberto je tobože bio taj koji je bio povezan sa mafijom, o čemu je Peper pisao. Džouvers je rekao da je Kingov atentator bio neimenovani čovek kojeg je unajmio, jedan odmetnuti policajac iz Memfisa, a na Džejms Erl Rej.

I tako je 1997. godine, kada je Peper tražio da pregleda stare dokaze zarad novog suđenja u kojem bi Džouvers imao bitnu ulogu, policija ispitala Džouversa o njegovim starim tvrdnjama koje bi mogle da budu potkrepljene. Džouvers je tvrdio da puška Džejmsa Erla Reja nije bila prava, i da je on sakrio oružje kojim je zaista izvršeno ubistvo.

Kada su ga ispitivali o oružju kojim je izvršeno ubistvo, Džouvers je to demantovao, rekavši da je njegovo svedočenje o drugoj pušci „budalaština".

Nakon Rejeve smrti, Peper i porodica King su posvetili pažnju Džouversu, koji je tada imao 71 godinu i rak pluća, i koji je počeo da se izvlači kada bi ga pitali o zaveri povodom atentata na Kinga. Povremeno bi priznao da je odigrao minornu ulogu u ubistvu Martina Lutera Kinga, ali više nije hteo da iznosi detalje.

Porodica King i Peper su podneli tužbu protiv Džouversa, ali on se nikada nije pojavio na sudu, kao razlog navodeći svoje loše zdravlje. Izgleda da nije bilo vredno da ustaje iz kreveta i bude ispitan o svojoj ulozi u atenatu, pošto su Kingovi tražili odštetu od samo 100 dolara.

Suđenje koje je usledilo, i koje su u Kingovom centru nazivali Suđenje o teoriji zavere o atentatu, trajalo je manje od mesec dana. Iako se Džouvers nije pojavio, Endrju Jang jeste, zajedno sa sudijom sa televizije, Džoom Braunom. Transkripti sa suđenja pokazuju da se veliki deo svedočenja fokusirao na delovanje FBI, i na to koliko su se bavili Martinom Luterom Kingom. Svedoci su takođe svedočili da Rej nije bio rasista. Vođa jednog pokreta za građanska prava Džejms Loson je na sudu izjavio da kada je posetio Reja u zatvoru nije mogao da dokuči da li je Rej više rasista od bilo koga od nas.

Ovakvo mišljenje o Reju je izazvalo velika komešanja, kada se uzme u obzir opšteprihvaćeno mišljenje o njemu – da je bio skitnica, okoreli kriminalac i veliki rasista. Dokumenta ukazuju na to da je izgleda podržavao predsedničke ambicije kandidata koji se zalagao za segregaciju, Džordža Volasa. Autor Hempton Sajds – neprijatelj bilo koje teorije zavere – je mišljenja da je Rej bio u Evropi kada je uhapšen zato što je tu bio na proputovanju do Rodezije – danas poznate kao Zimbabve – u kojoj je vladala segregacija, i gde bi ga cenili beli Rodezijci, koji su prezirali Martina Lutera Kinga. Još jedan obožavatelj Rodezije pod vlašču belaca je navodni ubica iz Čarlstona, Dilan Ruf, koji na onoj čuvenoj fotografiji na sebi ima ušivenu zastavu Rodezije.

U svakom slučaju, porota je u ovom civilnom suđenju donela presudu da je Džouvers bio umešan u nekakvu zaveru, i da je s toga odgovoran. Ostala otkrića porote su poslužila kao krovni odgovor za veoma dugačak spisak pitanja. Transkript pitanja sudije vredi pročitati u celosti:

Sudija: „Da li ste takođe otkrili da su i drugi, uključujući i vladine agencije, učestvovali u ovoj zaveri kao i optuženi? Vaš odgovor na to pitanje je takođe „da". I odredili ste da ukupna odšteta koju optuženi treba da plati iznosi 100 dolara. Da li je to vaša presuda"?

Porota: (jednoglasno) „Da".

Kingovi su bili oduševljeni. „Konačno smo dobili ono što smo tražili. Priliku da iznesemo dokaze pred porotom", izjavio je Dekster King pred novinarima. Koreta Skot King prizivala je reči svog supruga, rekavši, „Moj muž je jednom rekao da je moralni luk univerzuma dugačak, ali da se savija ka pravdi. Mislim da je danas odluka porote jasno potvrdila ovaj princip".

Presuda suda je dovela do osamnaestomesečne istrage Ministarstva pravde, pod vođstvom tadašnjeg državnog tužioca Dženet Rino. Tokom istrage nisu otkriveni nikakvi dokazi o zaveri. „Donešena presuda prihvaćena od strane porote nije kompatibilna sa težinom svih relevantnih informacija, od kojih veći deo porota nikada nije ni čula", piše u njihovom izveštaju iz juna 2000. Nije iznenađenje da to otkriće nije mnogo zadivilo teoretičare zavere.

Tri meseca kasnije, donešena je još jedna presuda koja ima značaj za Kingov slučaj. Ispostavilo se da je Bili Rej Edison, koji je u Peperovoj knjizi iz 1995. optužen za umešanost u Kingovo ubistvo, zapravo živ, i nije bio srećan zbog toga što je u knjizi nazvan ubicom. Tužio je Pepera zbog klevete, i u oktobru 2000. sudija mu je dodelio 11 miliona dolara odštete.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu